Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због сумњивог доприноса истих, који треба да се расправи на страници за разговор

Доналд Трамп

Из Википедије, слободне енциклопедије
Доналд Трамп
Donald Trump, October 2016 by Gage Skidmore (cropped).jpg
Трамп јануара 2016
Биографија
Пуно име Доналд Џон Трамп
Датум рођења (1946-06-14)14. јун 1946.(70 год.)
Место рођења Њујорк
 САД
Држављанство  САД
Религија Презветеријанство [1]
Супружник (1) Ивана Зелничкова
(1977—1991)

(2) Марла Мејплс
(1993—1999)

(3) Меланија Кнаус
(2005—)
Деца Доналд
Иванка
Ерик
Тифани
Барон
Професија бизнисмен, политичар
Универзитет УП(BS, 1968)
Политичка партија Републиканска странка (од 2012)
Потпис Donald Trump Signature.svg
Мандат(и)
20. јануар 2017.
Избори 2016.
Претходник Барак Обама

Доналд Џон Трамп ст. (енгл. Donald John Trump, Sr.; Њујорк, 14. јун 1946) амерички је бизнисмен, ТВ личност и политичар који је изабран за 45. председника САД на Председничким изборима 2016. године. Своју кандидатуру за председника најавио је још у јуну 2015. као кандидат Републиканске странке, чији је члан. Након убедљиве победе на унутарстраначким изборима, Трамп је однео победу и на председничким изборима 8. новембра, победивши противкандидата из Демократске странке, Хилари Клинтон.

Са седамдесет година, Трамп је најстарија особа у америчкој историји која ће преузети место председника у првом мандату.

Младост

Доналд Џон Трамп рођен је 14. јуна 1946. у Квинсу, предграђу Њујорка, у Америчкој држави Њујорк, као најмлађе од петоро деце. Трампов отац, Фред Трамп (1905–1999), рођен је у Њујорку, као дете немачких имиграната из Карлштата, док је његова мајка, Мери МекЛод, шкотског порекла. Родитељи Трамповог оца и мајке рођени су у Европи. Трамп има две сестре, Мериен и Елизабет, и брата Роберта, док је његов други брат, Фред Млађи, преминуо 1981. од последица алкохолизма. Трампов отац био је један од најистакнутијих грађевинских магната у Њујорку.[2]

Трамп је две године похађао Фордхам Универзитет у Бронксу, а потом и Вортон школу на универзитету Пенсилваније. Дипломирао је 1968. Накратко је регрутован током Вијетнамског рата али није служио у Америчкој војсци.

Каријера

Трамп се придружио породичној трговини некретнинама и отпочео турбулентну пословну каријеру пуну успона и падова. Врло је талентован у склапању уговора и успео је током 1980-их да изгради царство у некретнинама, коцкарницама, спорту и транспорту, а захваљујући томе је постао и веома познат. Његове зграде су окарактерисане као сатирички лични култ Трампа. Реч Трамп се увек појављује у имену његових зграда (Трамп тауер, енгл. Trump Tower, Трамп Таџ Махал енгл. Trump Taj Mahal, итд.), а често је иницијал „Т“ истакнут на више локација, како у згради, тако и ван ње.

Осамнаестогодишњи Трамп на Њујоршкој војној академији, 1964.

Последице рецесије су 1990-их онемогућиле Трампа да отплаћује дугове. Иако је тренутно успео да спаси своје царство новим позајмицама, то је само повећало дугове и довело је Трампове фирме до стечаја, а Трампа на ивицу банкротства. Банке су изгубиле стотине милиона долара, али су одлучиле да реструктуришу његове дугове како би избегле још веће губитке у судском процесу.

Трамп је 1994. године елиминисао огроман део од својих личних дугова који су износили деветсто милиона долара, а пословне дугове је смањио на три и по милијарде долара. Иако је изгубио Трамп шатл, који је купио 1989. године, успео је да задржи зграду Трамп у Њујорку, као и коцкарнице у Атлантик Ситију.

Године 1995, удружио је све своје објекте коцкарница у „Трамп хотелс & касино ризортс“ (енгл. Trump Hotels & Casino Resorts). Његове деонице на Волстриту су 1996. године вределе нешто изнад 35 долара, али су 1998. године пале на нешто преко 10 долара, јер се компанија борила да отплати дуг од скоро 2 милијарде долара.

Трамп је 1999. године изразио жељу да постане председник реформске партије САД. 2004. године је створио серију Шегрт, на америчкој ТВ мрежи Ен-Би-Си.

Политички ангажман 1988-2015.

Трамп је први пут изразио интересовање да се кандидује за председника 1987. године, када је потрошио 100.000 долара да му неколико листова објаве написе преко целе странице у којима је критиковао америчку одбрамбену политику.[3][4] Иако је 1988, 2004. и 2012. године наговестио намеру да се кандидује за председника, а 2006. и 2014. године за гувернера Њујорка, није ушао у трке.[5][6] Сматран је потенцијалним кандидатом за потпредседника Џорџа Буша Старијег на изборној листи Републиканске странке 1988. године, али је то место припало Дену Квејлу. Није још разјашњено да ли је Трамп самог себе предложио за то место или је то урадио Бушов штаб.[7]

Године 1999. поднео је захтев истраживачком одбору да испита има ли шансе за председничку номинацију на листи Реформистичке странке на изборима 2000. године.[8] Анкета из јула 1999. године показала је да Трамп против вероватног републиканског кандидата Џорџа Буша Млађег и вероватног демократског кандидата Ал Гора има седам процента подршке.[9] На крају је одустао од трке због борби унутар Реформистичке странке, али је упркос томе победио на прелименарним страначким изборима у Калифорнији и Мичигену.[10][11][12][13]

Октобра 1999. Трамп је гостовао у емисији водитеља Лерија Кинга на Си-Ен-Ен-у и говорио о бомбардовању Косова. На питање Лерија Кинга шта мисли о томе и шта би он урадио да је на месту Клинтона, Трамп је одговорио:

Викицитати „Па, ја бих то урадио мало другачије и знам да ће то свима звучати грозно. Али, погледајте хаос који су направили на Косову. Мислим, ми можемо рећи да смо изгубили мало људи. Наравно, имали смо авионе који су летели 75.000 стопа горе у ваздуху и бацали бомбе. Али, погледајте шта смо урадили тој земљи, тим људима и смртне случајеве која смо проузроковали. Е сад, све то нисмо изазвали ни ми, ни наши савезници, зато што смо били високо горе у ваздуху у авионима. Али, у неком моменту, требало је да пошаљете копнене снаге како не би свако могао прелазити границе и радити све остало. Већина људи се слаже с тим. Е сад, да ли би људи онда страдали? Вероватно, вероватно још више. Али, барем на крају, било би далеко мање смртних случајева. И не бисте имали хаос и терор који имате управо сада. Тако да, знате, не знам да ли то сматрају успехом, зато што ја то не сматрам успехом.”

[14]

Кандидатура за председника САД 2016.

Дана 16. јуна 2015. године, Трамп је најавио своју кандидатуру за председника Сједињених Америчких Држава у Трамп Кули (енгл. Trump Tower), у Њујорку. Кандидовао се као члан Републиканске странке. Скренуо је пажњу на питања домаће политике, попут проблема илегалних имиграција, експлоатације америчких радних места, на национални дуг САД, и исламски тероризам. Слоган кампање је „Начинимо Америку Величанственом Поново. (енгл. Make America Great Again, по узору на слоган Роналда Регана).[15]

Трамп себе описује као „здраво-разумног“ конзервативца.[16] Овакав је по фискалним и верским питањима, те истполоним браковима и питању абортуса. Неки политички аналитичари су Трампа окарактерисали као умереног конзервативца са обзиром на неуобичајен конзервативан приступ политици уз контрирање традиционално конзервативним кандидатима попут сенатора Теда Круза.[17] Платформа његове политичке кампање ставља велики акценат на Амерички патриотизам и негодовање глобалистима. Такође, презире политичку коректност која је довела до регресије Америчког друштва протекле деценије, где изразито истиче неспособност Барака Обаме да именује исламски тероризам и политички коректан приступ решавању проблема ИСИС-а.[18] Такође, предвиђену промену лика на новчаници од 20 долара истиче као безначајан и беспотребан акт чисте политичке коректности.[19] Са друге стране, Трамп верује да су за високу стопу силовања, убистава и криминала са дрогом у Америци заслужни илегални имигранти, већином из Мексика. Из тог разлога сматра да је неопходно осигурати јужну границу САД у циљу регулације имиграната, као и депортовати све илегалне имигранте назад у отаџбину.[20]

Кампања Доналда Трампа се увелико противи владајућој класи Републиканске странке, које не жели аутсајдера као кандидата у општим изборима. Плаше се да би Доналд Трамп променио углед Републиканске Странке, и верују да је неискусан као политичар.[21] Међутим, Трамп увелико води у трци као претендент за председника, већином због неизмерног покрића од стране медија и способности да сам себи финансира кампању, у односу на политичаре који се служе политичким акционим комитетима (удружења која финансирају политичке кампање путем донора).[22] Такође, често добија подршку од јавних личности, а његове присталице га хвале јер „говори онако како јесте“ (у односу на политичко-коректни приступ других кандидата).[23]

Трампов торањ, симбол Трампове пословне империје, налази се на Њујоршкој петој авенији

Већина Трампових предлога одговара средњој класи САД, док их неки политички стручњаци сматрају контроверзним или неостваривим, попут предлога депортације 11 милиона илегалних имиграната, подизања зида на граници САД-Мексико (који би према Трампу, Мексико исплатио), агресивних техника испитивања осумњичених терориста, и привременој забрани Муслимана да приступе територији САД док се не разреши проблем Муслиманског Тероризма у свету.[24] Такође, Трампа критикују по питању противљења политичкој коректности, и сматрају да је „раздвајач“ народа и „силеџија“.[25] Истичу вербалне нападе према новинарима, политичарима, и ривалским кандидатима.[26] Медији и политичари широм Европе су са обзиром на те критике преувеличали ставове Трампа, те га многи карактеришу као расисту, шовинисту и сл. Преко 500.000 људи у Уједињеном Краљевству је потписало петицију да се Трампу забрани улаз у државу, те су је британски политичари размотрили и закључили да ипак не поступе на такав начин.[27]

Међутим, Трампова контроверзна реторика је увелико прихваћена од стране интернета, те многе „интернетске познате личности“ и новинари подржавају Доналда Трампа: новинари Мајло Јанопулос и Херит Армстронг, јутјубер Гавин Мекинес, комичар и уметник Бен Герисон, и др.[28] Они сматрају да је западом завладао регресивни либерализам и регресивна левица, чији резултат су између осталог тзв. сигурносне зоне (енгл. Safe-space) на универзитетима (зоне где је забрањено изношење мишљења које вам се не допада), оживљавање расизма кроз тзв. „пецање на расизам“ (енгл. Race baiting) од старне медија, и милитаризација активиста „Црначки животи вреде“ (енгл. Black Lives Matter) - те Трампа виде као директну опозицију оваквој идеологији и из тих разлога га подржавају.[29] Доналд Трамп је такође захваљујући својој кампањи постао велики део интернет културе (енгл. Cyberculture), те добио надимак „Бог Император“, и јутјуб серију „Не Можеш Искрчити Трампа“ (енгл. You Can't Stump The Trump).[30] Захваљујући популаризацији преко интернета, људи широм света прате кампању Доналда Трампа и многи су уплетени у исту, па скрећу пажњу грађанима САД на анкете и релевантне покрете путем интернета. Студент рачунарства из Србије, Игор Тот је марта 2016. године покренуо вебсајт „Нема Трампа - Нема Гласа!“ (енгл. No Trump - No vote!) као контру републиканској политичкој елити која настоји да спречи номинацију Доналда Трампа.[31] Ово је инспирисало хиљаде Американаца да шаљу разгледнице Републиканском одбору у Вашингтону са натписом „Нема Трампа - Нема Гласа!“.[32][33]

Доналд Трамп држи говор пред својим присталицама у Аризони током своје председничке кампање

Доналда Трампа подржавају десничари Европе, који се противе масовној миграцији која нарушава хомогену културу запада.[34] Немачка популарна десничарска странка Алтернатива за Немачку је прихватила анти-муслимански став[35], Пољаци су покренули контра-петицију Британцима којом позивају Трампа у посету својој држави[36], а Белгијски политичар и оснивач Народне странке, Мајкл Модрикамен је јавно подржао Доналда Трампа за председника пар дана пре него је у Бриселу избио терористички напад.[37] Војислав Шешељ је позвао све Србе у САД да гласају за Доналда Трампа, након што је Недељник објавио вест да је Трамп осудио бомбардовање СР Југославије 1999. године.[38] Испоставило се да је вест нетачна и редакција „Недељника“ се извинила Трамповом штабу.[39][40]

Дана 3. маја 2016. године, након што је победио на изборима у Индијани, Доналд трамп је званично претпостављен да ће освојити номинацију Републиканске странке од стране председника странке, Ринса Прибуса.[41] Само пар сати касније, Бивши председник Мексика, Висенте Фокс Кесада је упутио јавно извињење Трампу за погрдне коментаре које је изјавио поводом његове политике и кандидатуре у прошлости.[42] Захваљујући освојеним делегатима у Северној Дакоти, 26. маја 2016. Доналд Трамп је премашио неопходних 1,237 делегата потребних за председничку номинацију у оквиру Републиканске странке.[43]

Избор за 45. председника САД

Након једне од најдужих и најинтензивнијих кампања у Америчкој изборној историји, Трамп је изабран за 45. председника САД, 8. новембра 2016.[44] Већина анкета и стручњака предвиђали су победу Хилари Клинтон, међутим, Трамп је тријумфовао у кључним државама попут Флориде, Охаја, Северне Каролине, Мичигена и Пенсилваније, које су на председничким изборима 2008. и 2012. гласале за демократског кандидата.

Трамп и Обама на састанку у Белој кући

Трамп је освојио 46.3% гласова на националном нивоу, 62,652,263, док је Хилари Клинтон припало 48.2%, 65,124,828.[45] Будући да се Амерички председник бира гласовима електорског колеџа, а не на директним изборима, кандидат који добије више електора бива изабран за председника. Иако не постоји законска обавеза да електори подрже кандидата који је освојио највише гласова у њиховој савезној држави, гласање у електорском колеџу углавном одражава изборне резултате. Трамп је тренутно обезбедио подршку 306 електора, што је за 36 више од 270, колико је потребно за победу. Хилари Клинтон тренутно има подршку 232 електора.[46] Уколико Трамп буде изабран са мање гласова на националном нивоу, биће то први пут након 2000. да један кандидат постане председник САД са мање гласова од свог противника. Џорџ В. Буш је на председничким изборима 2000. победио, освојивши мање гласова од свог противкандидата, демократе Ал Гора. Трампова победа изазвала је серију протеста у неколико америчких градова.[47] Противници новоизабраног председника покренули су петицију којом се од електорског колеџа захтева да изгласају Хилари Клинтон за председника, будући да је Клинтонова освојила два милиона гласова више од Трампа на националном нивоу.[48] Кандидат странке Зелених, Џил Стајн, затражила је поновно пребројавање гласова[49] у држави Висконсин, као и у Мичигену и Пенсилванији, у којима је Трамп однео тесне победе. Гласови ће поново бити пребројани у Висконсину и Мичигену, док је суд у Пенсилванији одбио такав захтев. Трамп је захтеве за поновним пребројавањем гласова назвао преваром.

Председничка транзиција

Сходно Америчким законима, у периоду између избора и инаугурације новог председника, изабрани председник саставља кабинет и долази до постепене транзиције власти. Овлашћења одлазећег председника у тромесечном периоду преносе се на изабраног председника. Доналд Трамп званично ће преузети дужност од Барака Обаме 20. јануара 2017.

Пун састав будуће Трампове администрације још увек није познат. Трамп је већ номиновао неколико кандидата на кључне позиције у администрацији. За већину именовања у председничкој администрацији потребна је сагласност сената, са изузетком позиције шефа особља Беле куће.

Састав будуће Трампове администрације

Позиција Име кандидата Статус
Председник Доналд Трамп Изабрани председник
Потпредседник Мајк Пенс Изабрани потпредседник
Државни секретар
Секретар за финансије Стивен Мнучин Номинација најављена
Секретар одбране Џејмс Матис Номинација најављена
Државни правобранилац Џеф Сешонс Номинација најављена
Секретар за унутрашње послове
Секретар за пољопривреду
Секретар за трговину Вилбур Рос Номинација најављена
Секретар за рад
Секретар за здравство и социјалне службе Том Прајс Номинација најављена
Секретар за образовање Бетси ДеВос Номинација најављена
Секретар за изградњу и урбани развој
Секретар за транспорт Илејн Чао Номинација најављена
Секретар за енергетику
Секретар за борачка питања
Секретар за националну безбедност
Шеф особља Беле Куће Рајнс Прибус Званично номинован
Шеф агенције за заштиту животне средине
Директор канцеларије за менаџмент и буџет
Амбасадор при Уједињеним нацијама Ники Хејли Номинација најављена
Представник за трговинску политику

Остала именовања

На позицију саветника председника, Трамп је номиновао Стива Бенона [50] , што је изазвало контроверзе у одређеним круговима, будући да је Бенон радио као уредник интернет сајта Брејтбарт Њуз, који неки карактеришу као крајње десничарски. Бенон је такође оптужен за Антисемитизам.

На позицију саветника за националну безбедност, Трамп је номиновао пензионисаног генерала Мајкла Т. Флина, док је за директора Централно обавештајне агенције номиновао сенатора из Канзаса, Мајка Помпеа.

Политичке позиције

Трамп је најавио да ће ревидирати трговачке споразуме попут НАФТА и Транс-пацифичког трговинског споразума (ТПП), опорезивање америчких компанија које напусте САД[51], као и да ће укинути Обамин закон о здравственој зашитити, познат као Obamacare

У спољној политици, Трамп је најавио да ће САД сарађивати са свима, док је руски Председник Владимир Путин изјавио да се нада бољим односима са Сједињеним Државама.[52]

У говору на скупу у Синсинатију, у држави Охајо, Трамп је изјавио:

Викицитати „Уништићемо Исламску државу. У исто време, усвојићемо нову спољну политику која коначно учи на грешкама из прошлости. Прекинућемо да рушимо режиме и свргавамо владе... Наш циљ је стабилност, не хаос, зато што желимо да обновимо нашу земљу. Време је.”

[53][54]

Књиге

Види још

Извори

  1. Mattera, Jason (March 14, 2011). Trump Unplugged Human Events
  2. The Man Who Made Trump Who He Is - Politico
  3. Oreskes, Michael (September 2, 1987). „Trump Gives a Vague Hint of Candidacy”. The New York Times. Приступљено February 17, 2016. 
  4. Kurtz, Howard (September 2, 1987). „Between the Lines of a Millionaire's Ad”. The Washington Post. Приступљено February 17, 2016. 
  5. Smith, Kyle (May 30, 2015). „Stop pretending – Donald Trump is not running for president”. New York Post. Приступљено June 7, 2015. 
  6. Travis, Shannon (May 17, 2011). „Was he ever serious? How Trump strung the country along, again”. CNN. Приступљено June 7, 2015. 
  7. Schultz, Marisa (November 9, 2015). „Was Donald Trump almost on the George H.W. Bush ticket?”. New York Post. Приступљено December 28, 2015. 
  8. Winger, Richard (December 25, 2011). „Donald Trump Ran For President in 2000 in Several Reform Party Presidential Primaries”. Ballot Access News. 
  9. Johnson, Glen. „Donald Trump eyeing a run at the White House”. Standard-Speaker. Hazelton, Pennsylvania. 
  10. „Ballot Access News – Donald Trump Ran For President in 2000 in Several Reform Party Presidential Primaries”. ballot-access.org. Приступљено July 1, 2015. 
  11. „CA Secretary of State – Primary 2000 – Statewide Totals”. ca.gov. Приступљено July 1, 2015. 
  12. Madison, Lucy (October 4, 2010). „Donald Trump for President in 2012?”. CBS News. Приступљено October 4, 2010. 
  13. Zwick, Jesse (October 4, 2010). „Donald Trump for President?”. The Washington Independent. Приступљено October 4, 2010. 
  14. Доналд Трамп, Лери Кинг, транскрипт интерјвуа Donald Trump announces plans to form presidential exploratory committee Транскрипт, 8. октобар 1999, приступљено, 12. новембар 2016
  15. „Donald Trump's Presidential Announcement Speech”. Time.com. 16. 6. 2015. Приступљено 9. 5. 2016. 
  16. Kendall, Joshua (7. 5. 1930). „Trump's new catchphrase: I'm a common-sense conservative”. Politico. Приступљено 9. 5. 2016. 
  17. Ahler, Doug (16. 12. 2015). „Donald Trump is a textbook example of an ideological moderate”. The Washington Post. Приступљено 9. 5. 2016. 
  18. Loiaconi, Stephen (23. 3. 2016). „Cruz, Trump blast Obama administration 'political correctness'. KVAL. Приступљено 9. 5. 2016. 
  19. Wright, David (21. 4. 2016). „Trump: Tubman on the $20 bill is 'pure political correctness' - CNNPolitics.com”. Cnn.com. Приступљено 9. 5. 2016. 
  20. „Immigration Reform | Donald J Trump for President”. Donaldjtrump.com. Приступљено 9. 5. 2016. 
  21. http://www.nytimes.com/2016/02/28/us/politics/donald-trump-republican-party.html?_r=0
  22. Langley, Monica (4. 5. 2016). „Donald Trump Won’t Self-Fund General-Election Campaign”. WSJ. Приступљено 9. 5. 2016. 
  23. By Jack KellyJuly 26, 2015 (26. 7. 2015). „Trump Tells It Like It Is”. RealClearPolitics. Приступљено 9. 5. 2016. 
  24. „CNN Economic Analyst: Donald Trump's Trade Proposals Are "Either A Bad Idea Or Impossible". Mediamatters.org. 28. 4. 2016. Приступљено 9. 5. 2016. 
  25. „Viguerie: Trump a divider, not a 'uniter'. Onenewsnow.com. 2. 3. 2016. Приступљено 9. 5. 2016. 
  26. Yan, Holly (8. 8. 2015). „Trump draws outrage after Megyn Kelly remarks - CNNPolitics.com”. Cnn.com. Приступљено 9. 5. 2016. 
  27. „British MPs debate banning Trump from UK after petition”. Al Jazeera English. 18. 1. 2016. Приступљено 9. 5. 2016. 
  28. by Milo4 May 20160 (4. 5. 2016). „Meme Magic: Donald Trump Is The Internet's Revenge On Lazy Elites”. Breitbart. Приступљено 9. 5. 2016. 
  29. Svrluga, Susan (14. 12. 2012). „Someone wrote ‘Trump 2016’ on Emory’s campus in chalk. Some students said they no longer feel safe.”. The Washington Post. Приступљено 9. 5. 2016. 
  30. „Donald J. Trump on Twitter: ""@codyave: @drudgereport @BreitbartNews @Writeintrump "You Can't Stump the Trump" https://t.co/0xITB7XeJV http://t.co/iF6S05se2w"". Twitter.com. Приступљено 9. 5. 2016. 
  31. „No Trump - No Vote!”. Notrumpnovote.org. 16. 3. 2016. Приступљено 9. 5. 2016. 
  32. The, Admin WP. „Grassroots “No Trump No Vote” Postcard event floods RNC, getting national attention | EndingFed News Network”. Endingthefed.com. Приступљено 9. 5. 2016. 
  33. https://twitter.com/realDonaldTrump/status/718617242422939649?ref_src=twsrc^tfw
  34. 03/25/16 8:33 PM (25. 3. 2016). „Europe’s Right-Wing Leaders Can’t Get Enough of Donald Trump”. Fusion. Приступљено 9. 5. 2016. 
  35. Chad Thomas chadwinthomas1. „Germans Turn to Trump-Style Politics in Challenge to Merkel”. Bloomberg. Приступљено 9. 5. 2016. 
  36. PetitionGo - We invite Donald Trump to make his first presidential trip as US president - not to UK - but to Poland
  37. MUST-SEE VIDEO=> Brussels Politician Releases Video Endorsing Donald Trump - 11 Days Before Brussels ISIS Attacks
  38. ŠEŠELJ POZVAO SRBE U AMERICI: Braćo, svim svojim snagama podržite Donalda Trampa! - Informer
  39. A Serbian News Magazine Retracts Its Story on Donald Trump, theatlantic.com, Приступљено 9. 11. 2016.
  40. Saopštenje redakcije povodom slučaja Tramp, Nedeljnik, Приступљено 9. 11. 2016.
  41. Donald Trump Presumptive Candidate: The World Reacts
  42. Exclusive: President Fox Apologizes, Invites Trump to Mexico - Breitbart
  43. Donald Trump becomes 'official Republican presidential nominee' | Americas | News | The Independent
  44. Donald Trump Wins the 2016 Election Тајм магазин, приступљено 11.11.2016.
  45. CNN - Presidential Election Results CNN - резултати председничких избора, приступљено 14.11.2016.
  46. Председнички избори у САД 2016.
  47. Protesti protiv Trampa DAN TREĆI: Tramp mora DA ODE! Блиц, 12. 11. 2016. Приступљено 4. 12. 2016.
  48. Najveća online peticija - Klintonovu za predsednicu SAD N1, 3. 12. 2016. Приступљено 4. 12. 2016.
  49. Ponovo prebrojavanje glasova u SAD: Da li će Tramp ostati bez fotelje? Недељник, 27. 11. 2016. Приступљено 4. 12. 2016.
  50. Tramp odlučio - Pribusu i Benonu istaknute funkcije Блиц, 14.11. 2016, Приступљено 4. 12. 2016
  51. Трамп упозорава америчке компаније РТС, 1. 12. 2016, Приступљено 4. 12. 2016.
  52. Први разговор Путина и Трампа: О Сирији, тероризму... Спутњик, 14. 11. 2016. Приступљено 4. 12. 2016.
  53. Trump's new foreign policy: 'We will stop looking to topple regimes' Washington Examiner, 1. 12. 2016, Приступљено 4. 12. 2016.
  54. Has Trump Announced a Major Shift in US foreign policy? Trending Issue, 3. 12. 2016. Приступљено 4. 12. 2016.

Спољашње везе