Донатело

Из Википедије, слободне енциклопедије
Донатело
Uffizi Donatello.jpg
Датум рођења око 1386.
Место рођења Фиренца
Датум смрти 13. децембар 1466.(1466-12-13) (79/80 год.)
Место смрти Фиренца
Правац/традиција Умјетност ране ренесансе; Фирентинска умјетничка традиција

Донатело (итал. Donatello, пуно име Donato di Niccolò di Betto Bardi; Фиренца, око 1386Фиренца, 13. децембар 1466) је био италијански мајстор вајарства у мермеру и бронзи. Поред Микеланђела сматран је једним од највећих вајара италијанске ренесансе.[1]

Доста тога је познато о Донателовоом стваралаштву, али врло мало о његовој личности и карактеру. Мецене с којима је радио, сматрали су екстравагантним његове захтјеве за умјетничком слободом у временима у којима је однос између мецене и умјетника био одређен прилично стриктним правилима. Био је наклоњен идејама хуманизма и одличан познавалац античке грчке и римске умјетности. Инспирисао се примјерцима из античке умјетности, које је трансформисао на свој начин.[1]

Биографија[уреди]

Донатело (диминутив од Донато) је био син Никола ди Бета Бардија, фирентинског прерађивача вуне. Није познато како се млади Донатело заинтересовао за вајарство, али по неким изворима учио је вајарске технике од вајара који су радили на катедрали у Фиренци, око 1400. године.[1] Негдје између 1404. и 1407. године, постао је члан радионице Лоренца Гибертија, који је 1402. године побиједио на конкурсу за декорацију врата фирентинске крстионице.[1] Донателово рано дјело, мермерна статуа Давида, указује на утицај Гибертија, који је био главни експонент интернационалне готике, стила грациозних и благо закривљених линија под утицајем сјеверноевропске умјетности. Статуа Давида је била предвиђена за катедралу, али је премјештена у градску дворану, палату Векио 1416. године, гдје је важила као патриотски симбол, [1] да би у већ у раном 16. вијеку била засјењена Микеланђеловом верзијом Давида, исте намјене. У друга значајна Донателова рана дјела спада импресивна мермерна статуа Св. Јована Крститеља у сједећем положају, предвиђена за фасаду фирентинксе катедрале, и Распеће у дрвету за базилику светог Крста.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Janson, H. W. (1975). Istorija umetnosti – Pregled razvoja likovnih umetnosti od praistorije do danas (Umetnost). Beograd, Jugoslavija: Prosveta. стр. 308—313. 

Литература[уреди]

  • H.W. Janson, The Sculpture of Donatello, 2 vol., (1957), available also in a 1-vol. ed. with fewer illustrations (1963, прештампано 1979), критички каталог са обиљем докумената, извора, и академске литературе до 1955. године
  • Bonnie A. Bennett and David G. Wilkins, Donatello (1984),
  • John Pope-Hennessy, Italian Renaissance Sculpture, 3rd ed. (1985)
  • Charles Seymour, Sculpture in Italy: 1400 to 1500 (1966),

Спољашње везе[уреди]