Донко Ракочевић
| Донко Ракочевић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 5. мај 1963. |
| Место рођења | Брезојевица код Плава, СФР Југославија |
Донко Ракочевић (Брезојевица код Плава, 5. мај 1963) је црногорски новинар, публициста и уредник.
Биографија
[уреди | уреди извор]Донко Ракочевић рођен је 5. маја 1963. године у селу Брезојевице код Плава. Основно и средње образовање стекао је у Подгорици, где је матурирао у Гимназији „Слободан Шкеровић“ 1981. године. Студије је наставио на Електротехничком факултету Универзитета Црне Горе.
Новинарску каријеру започео је 1985. године као дописник београдских Вечерњих новости из Црне Горе. За серију текстова о еколошкој катастрофи у Зетској равници добио је 1993. године годишњу награду Удружења новинара Црне Горе.[1]
Исте године покреће први приватни штампани медиј у Црној Гори под називом Бумеранг, а две године касније, 1995. године, оснива и ревију Исток, која се бавила српском културом и друштвено-политичким положајем Срба у Црној Гори.[2] Часопис је излазио до 2008. године, а Ракочевић је био његов главни и одговорни уредник.
За ангажман у заштити српског језика, ћирилице и традиције, 2009. године добио је другу годишњу награду Удружења новинара Црне Горе.[3]
Од 2017. године, уредник је портала Седмица, интернет публикације посвећене очувању културне баштине, историје и духовности српског народа.[4] Током своје каријере, сарађивао је са бројним медијима у региону, међу којима се истичу Политика, Дневни телеграф и сарајевски Свијет.
Публицистички рад и ангажман
[уреди | уреди извор]Ракочевићев публицистички рад обухвата теме из историје, духовности и културе. У својим текстовима и јавним наступима, бави се питањима политичког ревизионизма, културног идентитета и положаја Српске православне цркве. Залаже се за очување српског језика и ћириличног писма. Посебно је ангажован у заштити положаја Српске православне цркве, нарочито током периода доношења Закона о слободи вероисповести 2019. године. У том контексту, медији су преносили његово писмо немачком амбасадору у којем критикује западне ставове према историјским темама и питању геноцида.[5] У интервјуу за Политику говорио је о историјским ревизијама и наслеђу комунизма у Црној Гори.[6]
Поводом положаја Срба у Црној Гори, Ракочевић је 2017. изнео став да они треба да прихвате статус мањинског народа. Такав приступ, по његовом мишљењу, обавезао би државу да им, у складу са чланом 79 Устава Црне Горе, обезбеди право на образовање на сопственом језику, одговарајући простор у програмима јавног сервиса, као и сразмерну заступљеност у државним органима и јавним службама. [7]
Награде
[уреди | уреди извор]- Годишња награда Удружења новинара Црне Горе (1993)
- Годишња награда Удружења новинара Црне Горе (2009)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Удружење новинара Црне Горе: „Двадесет година Универзитета у Црној Гори: 1974-1994“
- ^ Седмица: „Ревија Исток“
- ^ https://mondo.me/Info/Drustvo/a60116/Dodijeljene-nagrade-Udruzenja-novinara-Crne-Gore.html
- ^ Седмица: „О нама“
- ^ Новости: „Ракочевић послао писмо амбасадору Немачке“
- ^ Политика: „Календар из 1945. с петокраком уместо крста“
- ^ „ДОНКО РАКОЧЕВИЋ: СРБИ У ЦГ ТРЕБА ДА ПРИХВАТЕ СТАТУС МАЊИНСКОГ НАРОДА”. Нови Стандард. 22. август 2017. Приступљено 28. октобар 2025.
