Аниме

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Дораемон)
Иди на навигацију Иди на претрагу

Аниме (јап. アニメ) је стил цртане анимације пореклом из Јапана, са карактеристичном стилизацијом ликова и позадине, која га визуелно одваја од других видова анимације.[1] Реч аниме долази од јапанске речи animeshon (アニメーション) засноване на енглеској речи animation и у Јапану се користи за све анимације.[2] Док су неки аниме у потпуности ручно цртани, помоћ рачунара у процесу стварања анимеа је потпуно уобичајена. Приче анимеа су обично измишљене. Аниме се емитује преко телевизије, дистрибуира на медијима као што су ВХС или DVD и преко игара за конзоле или рачунаре. Многа аниме дела су настала под утицајем јапанског стрипа познатог као манга. Неки аниме наслови су адаптирани у игране филмове или серије.

Изван Јапана, аниме се специфично односи на анимације из Јапана или као јапански дисеминирани стил анимације који често карактерише шарена графика, живахни ликови и фантастичне теме.[3] Културно апстрактни приступ значењу речи отвора могућност да аниме буду произведене у другим земљама осим Јапана.[4][5][6] Једноставности ради, многи западњаци стриктно гледају на аниме као јапански анимациони производ.[3] Неки научници напомињу да дефинисање аниме као специфично или суштински јапанског стила може бити повезано са новим обликом оријентализма.[7]

Најранија комерцијална јапанска анимација датира до 1917. године, и јапанска продукција аниме је од тада наставила са сталним порастом. Карактеристични стил уметности аниме настао је 1960-их година са радовима Осаму Тезуке, а раширио се на међународном плану крајем двадесетог века, развијајући велику домаћу и интернационалну публику. Аниме се театрално дистрибуирају путем телевизијског преноса, директно на кућне медије и преко Интернета. Аниме се класификује у бројне жанрове намењене разноврсној широкој публици, као и у специфичне нише.

Аниме је разнолика уметничка форма са препознатљивим производним методама и техникама које су временом прилагођаване као одговор на настајуће технологије. Састоји се од идеалног механизма причања прича, који комбинује графичку уметност, карактеризацију, кинематографију и друге облике маштовитих и индивидуалистичких техника.[8] Продукција аниме је у мањој мери усредсређена на анимацију кретања и више на реализам поставки, као и на употребу ефеката камере, укључујући панирање, зумирање и снимање углова. Како је ручно цртана, аниме је одвојена од стварности кључним јазом фикције који пружа идеални пут за бекство од стварности у које се публика с релативном лакоћом урања.[8] Користе су различити уметнички стилови уметности, те пропорције и карактеристике карактера могу бити прилично разноврсне, укључујући карактеристично велике емотивне очи или оне реалистичне величине.

Аниме индустрија се састоји од преко 430 производних студија, укључујући главна имена као што су Студио Џибли, Гејнакс и Тоеј анимејшон. Упркос томе што обухвата само део јапанског домаћег филмског тржишта, аниме чини већински део јапанске ДВД продаје. Аниме је исто тако доживела међународни успех након успона енглеског дублерског програмирања. Овај пораст међународне популарности произашао из нејапанских продукција које користе стил аниме уметности. Да су ти радови анимације под утицајем аниме или праве аниме је тема дебате међу љубитељима овог уметничког приступа.[9]

Дефиниција и употреба[уреди]

Аниме је уметничка форма, посебно анимација, која укључује све жанрове присутне у кинематографији, али се може погрешно класификовати као жанр.[10] У јапанском, термин аниме се односи на све форме анимације из целог света.[2][11] У енгленском језику, anime (/ˈænəˌm/) се рестриктивније користи за означавање „анимираног филма или телевизијске забаве у јапанском стилу” или као „стил анимације створен у Јапану”.[1][12]

Етимологија речи аниме је спорна. Термин „анимација” се пише у јапанској катакани као アニメーション (animēshon, Јапански изговор: [animeːɕoɴ])[3] и једнако је アニメ (аниме) у својој скраћеној форми.[3] Неки извори то тврде да је аниме изведено из француског термина за анимацију dessin animé,[13][14] док други сматрају да је то мит изведен из франске популарности овог медијума у касним 1970-тим и 1980-тим.[3] У енглеском, anime — кад се користи као заједничка именица — нормално функционише као градивна именица. (на пример: „Да ли гледаш аниме?” или „Колико аниме си сакупио?”)[15] Пре уласка термина аниме у широку употребу, термин јапанимација је био превалентан током 1970-тих и 1980-тих. Средином 1980-тих, термин аниме је почео да замењује јапанимацију.[13][16] Уопштено говорећи, старији термин се сад појављује само у раздобљима где се користи за разликовање и препознавање јапанске анимације.[17]

Реч аниме је такође била критиована, e.g. 1987. године, кад је Хајао Мијазаки изјавио да он презире скраћену реч аниме, јер по њему она представљала пустошење јапанске индустрије анимације. Изједначио је то опустошење са аниматорима без мотивације и масовно произведеним, претерано експресионистичким производима који се ослањају на фиксну иконографију израза лица и продужене и преувеличане акционе сцене, а без дубине и софистицираности у смислу да они не покушавају да пренису емоције или мисли.[18]

Историја[уреди]

Историја анимеа почиње почетком 20. века, када су јапански творци филмова експериментисали са техникама анимације које су претходно биле развијене на западу.[19] Прве анимације у Јапану су почеле да се праве 1917. године.[20] Током седамдесетих, аниме се даље развијао, одвајајући се од својих западњачких узора и развијајући јединствене жанрове као што је „мека“.[21][22][23] Осамдесетих година, аниме је прихваћен као мејнстрим и доживео је прави бум у производњи. Од деведесетих наовамо, аниме је прихваћен и у другим земљама.

Жанрови[уреди]

Аниме има много жанрова, као и традиционални играни филмови и серије. Ти жанрови подразумевају авантуре, научну фантастику, приче за децу, љубавне приче, средњовековну фантазију, еротику, хорор, акцију и драму.[24][25] Већина анимеа садржи елементе неколико различитих жанрова, као и варијације тема. Ово чини врло тешким разврставање неколико наслова. Аниме може да има наизглед просту радњу, али у исто време може садржати много сложенију, дубљу радњу и развијање ликова. Није необично да анимеи оријентисани превасходно доброј акцији садрже хумор, љубав, па чак и оштре друштвене коментаре. Исто се може односити на аниме оријентисане ка љубавним причама који могу да садрже јаке акционе елементе.

  • бишоџо (美少女 bishōjo) — „лепа девојка“, термин за аниме који садржи лепе девојке
  • бишонен (美少年 bishōnen) — „леп дечак“, термин за аниме који садржи згодне дечаке и људе
  • ечи (エッチ ecchi) — добијено изговором „Х“, што у Јапану означава непристојну сексуалност; благ сексуални хумор
  • хентај (変態 hentai) — „перверзно“; обично порнографски аниме
  • џосеј (女性 josei) — „млада жена“; аниме или манга намењен млађим женама и једна је од најређих форми.
  • кодомомуке (子供向け kodomomuke) — „дечји“, овакакв аниме или манга је намењен млађој деци
  • мека (メカ mecha) — аниме који садржи џиновске роботе
  • мое (萌え moé) — аниме или манга који садрже веселе и каваи (слатке) ликове
  • сеинен (青年 seinen) — аниме или манга слични шонен типу, намењени старијој публици
  • супер сентај (スーパー戦隊 sūpā sentai) — аниме или манга који укључују тимове суперхероја
  • шоџо (少女 shōjo) — ”девојчица”, аниме или манга намењени девојчицама
  • махо шоџо (魔法少女 mahō shōjo) — поджанр шоџа издвојив по томе што описује магичне девојке
  • јури (百合 yuri), раније шоџо-ај (少女愛 Shōjo-ai) — аниме или манга чија је тема љубав између женских ликова
  • шонен (少年 shōnen) — ”дечак”, аниме или манга намењени дечацима или младићима[26]
  • јаои (やおい yaoi), раније шонен-ај (少年愛 Shōnen-ai) — аниме или манга чија је тема љубав између мушких ликова

Музика[уреди]

Као и западни играни филмови, и аниме користи музику као важну уметничку алатку. Песме из анимеа су велики бизнис у Јапану и често имају своје топ-листе. Ово је разлог зашто музику из анимеа често компонују и изводе најбољи музичари.

Најчешћа употреба музике у анимеу је за потребе позадинске музике. Позадинска музика се користи да нагласи дату сцену, на пример "Decisive Battle" из серије Neon Genesis Evangelion се чује када ликови врше припреме за битке и одликује се јаким ударцима у бубањ и војним стилом који наглашава напетост сцене и наговешта предстојећу борбу.

Насловна музика се обично поклапа са општим призвуком серије или филма и служи да узбуди гледаоца. Одјавне песме често коментаришу радњу или целу серију или филм и често се користе да нагласе посебно важне сцене. Уводне и одјавне теме, као и убачене песме, често изводе популарни музичари, тако да на овај начин песме постају врло важан део анимеа.

Процес анимације[уреди]

Технике[уреди]

Википе-тан

Стил цртања који је коришћен у анимеу који је створен за телевизију је контрапродуктиван процесу анимације. Аниме стил има нагласак на детаљима који касније стварју тешкоће да се испоштује продукцијски распоред и буџет, што је контраст стиловима анимације који имају дизајнерску етику која наглашава једноставност.

Осаму Тезука је усвојио и упростио многа Дизнијева анимацијска правила да би смањио цену и број фрејмова у продукцији, иако треба напоменути да Дизнијеви филмови створени на западу нису аниме. Ово је било замишљено као привремена мера која ће му омогућити да уради једну епизоду сваке недеље са неискусним аниматорским особљем. Неки аниматори у Јапану су превазишли продукционе буџете коришћењем другачијих техника од Дизнија и Тезукиних метода анимације анимеа. Захваљујући смањеном броју фрејмова, неколико мирних кадрова и скролујућој позадини, сцене су стваране са већим фокусом на квалитету од остатка продукције. Аниматор Јасуо Оцука је био пионир ове технике. Режисери попут Хиројукија Имаишија (Cutey Honey, Dead Leaves) су упростили позадине тако да се више пажње могло посветити анимацији лика. Други аниматори попут Тацујукија Танаке (посебно у Eternal Family Коџија Минамота) је користио "стисни и издужи", анимацијску технику која није често коришћена од стране јапанских аниматора; Танака је направио друге олакшице да би компезовао ово. Аниме студији користе технике да би цртали што мање нове анимације као што је коришћење дијалога који укључују само анимирање уста док остатак сцене остаје апсолутно непромењен, техника која је позната западњачким анимацијским стиловима.

Стилови анимације[уреди]

Аниме стил се карактерише сенчењем, цртањем косе у одвојеним праменовима, карактеристичним начином цртања очију (види слике), и „манама лица“ у анимацији. Мане лица укључују, на пример, изражавање беса тако што код лика искоче вене на челу, изражавањем стида појављивањем црвенила на лицу...

Продукциони типови анимеа[уреди]

Већина типова анимеа се може сврстати у три категорије:

  • Филмови, који се углавном приказују у позориштима, представници су највећег буџета и углавном најбољег визуелног квалитета. Популарни аниме филмови су Акира, Нинџа Скрол, и Дух у оклопу (енгл. Ghost in the Shell). Неки аниме филмови се само приказују на филмским или анимацијским фестивалима и краћи су и понекад слабији у погледу производне вредности. Примери ових су Зимски дани (Winter Days), Шумска легенда (енгл. Legend of the Forest). Осамуа Тезуке. Друге типови филмова укључују компилационе филмове, који су телевизијске епизоде спојене заједно и приказане у бископима из различитих разлога и отуда су усредсређена форма телевизијске серије. Ипак, ово може бити дуже од просечног филма.
  • Телевизијске серије су аниме које су синдикализоване и емитују се на телевизији у регуларном распореду. Телевизијске серије су обично лошије у порешењу са ОВА или филмским насловима, јер је проузводни буџет распоређен на више епизода него један филм или кратка серија. Већина епизода су дуге 23 минута, да би попунике типично време од 30 минута уз додатак реклама. Једна пуна сезона је 26 епизода, а многи наслови иду пола сезоне или 13 епизода. Већина телевизијских серија има уводни и одјавни списак аутора и често и џинглове, често смешне или луцкасте, који служе за означавање почетка и краја рекламног блока.
  • ОВА (Оригинална Видео Анимација) аниме је често сличан телевизијској мини-серији. Они се издају директно на ВХС-у или DVD-у.

Лиценцирање и дистрибуција[уреди]

Аниме је доступан изван Јапана у локализованом облику. Лиценциране аниме модификују западни дистрибутери кроз синхронизацију на језик земље у којем се издаје. Аниме може бити измењен тако да се промене културне референце које можда неће разумети не-јапански гледалац и компаније могу уклонити оно што се може сматрати непријатним садржајем. За обожаваоце који се противе мењању или синхронизацији аниме избор је DVD издање. DVD издања често садрже и синхронизовани аудио и оригинални јапански аудио са преводима, обично су неизмењени и немају рекламе.

Фансубовање[уреди]

Иако је то често кршење ауторских права у многим земљама, неки обожаваоци гледају фансабове - снимке анимеа које су превели и титловали обожаваоци, илити фанови. Етичке импликације производње, дистрибуције и гледања фансабова су теме многих контроверзи, иако фансаберске групе не узимају профит и најчешће престају са дистрибуцијом свог рада онда када серија буде лиценцирана.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Anime”. Merriam-Webster. 2011. Приступљено 9. 3. 2012. 
  2. 2,0 2,1 „What is Anime?”. Lesley Aeschliman. Bellaonline. Архивирано из оригинала на датум 7. 11. 2007. Приступљено 28. 10. 2007. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 „Anime News Network Lexicon - Anime”. Приступљено 22. 4. 2013. 
  4. ^ Rush, Amanda (12. 7. 2013). „FEATURE: Inside Rooster Teeth's "RWBY". Crunchyroll. Приступљено 18. 7. 2013. 
  5. ^ O'Brien, Chris (30. 7. 2012). „Can Americans Make Anime?”. The Escapist. The Escapist. Приступљено 17. 7. 2013. 
  6. ^ Fakhruddin, Mufaddal. „'Torkaizer', Middle East's First Anime Show”. IGN. Приступљено 12. 6. 2013. 
  7. ^ Ruh (2014), стр. 134–135.
  8. 8,0 8,1 Craig (2000), стр. 139–140.
  9. ^ „Does Anime have to be from Japan?”. 
  10. ^ Poitras (2000), стр. 7.
  11. ^ „Tezuka: The Marvel of Manga - Education Kit” (PDF). Art Gallery New South Wales. 2007. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 30. 8. 2007. Приступљено 28. 10. 2007. 
  12. ^ „Anime”. Oxford English Dictionary. Приступљено 17. 2. 2016. 
  13. 13,0 13,1 „Etymology Dictionary Reference: Anime”. Etymonline. Приступљено 22. 4. 2013. 
  14. ^ Schodt (1997).
  15. ^ American Heritage Dictionary, 4th ed.; Dictionary.com Unabridged (v 1.1).
  16. ^ Patten (2004), стр. 85–86.
  17. ^ Patten (2004), стр. 69–70.
  18. ^ Miyazaki, Hayao (31. 7. 1996). „日本のアニメーションについて” [Thoughts on Japanese Animation]. 出発点 1979~1996 [Starting Point 1979~1996]. San Francisco: Viz Media. стр. 72ff. ISBN 978-1-4215-0594-7. Архивирано из оригинала на датум 28. 8. 2014. Приступљено 16. 12. 2013. 
  19. ^ Schodt, Frederik L. (1997). Manga! Manga!: The World of Japanese Comics (Reprint изд.). Tokyo, Japan: Kodansha International. ISBN 978-0-87011-752-7. 
  20. ^ „Some remarks on the first Japanese animation films in 1917” (PDF). Litten, Frank. Приступљено 11. 7. 2013. 
  21. ^ Ohara, Atsushi (11. 5. 2006). „5 missing manga pieces by Osamu Tezuka found in U.S”. Asahi Shimbun. Архивирано из оригинала на датум 20. 5. 2006. Приступљено 29. 8. 2006. 
  22. ^ „Dr. Osamu Tezuka”. The Anime Encyclopedia. The Anime Café. 14. 3. 2000. Архивирано из оригинала на датум 23. 8. 2006. Приступљено 29. 8. 2006. 
  23. ^ Gravett, Paul (2003). „Osamu Tezuka: The God of Manga”. Архивирано из оригинала на датум 31. 12. 2007. Приступљено 29. 8. 2006. 
  24. ^ E. L. Risden: "Miyazaki's Medieval World: Japanese Medievalism and the Rise of Anime," in Medievalism NOW, ed. E.L. Risden, Karl Fugelso, and Richard Utz (special issue of The Year's Work in Medievalism), 28 [2013]
  25. ^ Poitras (2000), стр. 45–49.
  26. ^ „What you need to know about the Shonen genre”. Jappleng University. 23. 2. 2009. Приступљено 12. 10. 2018. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

  • Аниме на сајту DMOZ (на језику: енглески)