Дора (фестивал)

С Википедије, слободне енциклопедије

Дора (такође Хрватска песма за песму Европе или Хрватски избор за Песму Евровизије) манифестација је која се одржава скоро увек у марту, најчешће у Кристалној дворани Гранд Хотела Кварнер у Опатији или у студију Хрватске радио-телевизије (ХРТ). Састојао се од две полуфиналне и једне финалне вечери, док од 2019. има само једно финално вече.

Како до победника?[уреди | уреди извор]

Хрватски представници 2007. изводе песму

Поступак одабира победника је следећи: Прво извођачи и аутори пошаљу своје радове стручном жирију који затим одлучују које песме иду на Дору, а које не. После тога следи Прво полуфинално вече у којој се представља половина извођача. Након извођења свих песама следи гласање — судско и тзв. телевотинг (50% бодова дају судије, а осталих 50% гледаоци с тим што су бодови гледалаца важнији од бодова судија). Након сабирања свих гласова добијају се извођачи који су се квалификовали у финале. То је увек тачно пола од укупног броја извођача који су извели своје песме те вечери (нпр. у Првој полуфиналној вечери има 16 извођача, од којих најбољих 8 иде у финале). Исти поступак се одвија у Другој полуфиналној вечери (преосталих 16 извођача изводи своје песме и поново 8 најбољих иде у финале). Тим поступком добија се тачно пола од укупног броја учесника (значи, у финалу су 8 учесника Прве вечери и 8 учесника Друге вечери). Они поново изводе своје песме и затим следи коначно гласање којим се добија победник и представника Хрватске на Песми Евровизије. Победник Доре изводи своју песму на почетку Доре следеће године и уручује награду победнику нове Доре.

Хрватски представници на Евросонгу[уреди | уреди извор]

Хрватски представници за време Југославије[уреди | уреди извор]

Хрватски учесници су 12 пута представљали Југославију на Песми Евровизије, а захваљујући победи задарске групе Рива 1989. године, такмичење Песме Евровизије 1990. одржано је у Загребу, дана 5. маја 1990.

Година Песма Извођач Освојено место
1963. Бродови Вице Вуков 11. место
1965. Чежња Вице Вуков 12. место
1968. Један дан Дубровачки трубадури 7. место
1969. Поздрав свијету Иван & Лос М'с 13. место
1971. Твој дјечак је тужан Крунослав Слабинац 14. место
1972. Музика и ти Тереза Кесовија 9. место
1983. Јулије Данијел Поповић 4. место
1986. Жељо моја Дорис Драговић 11. место
1987. Ја сам за плес Нови фосили 4. место
1988. Мангуп Сребрна крила 6. место
1989. Rock Me Рива 1. место
1990. Хајде да лудујемо Тајчи 7. место

Победници Доре[уреди | уреди извор]

Хрватска самостално наступа на Песми Евровизије од 1993. године. Највећи успеси забележени су 1996. и 1999. године, када су Маја Благдан и Дорис Драговић освојиле 4. место.

Година Песма Извођач Освојено место
1993. Don't Ever Cry en|Пут (музички састав)|Put (band)|Put]] 15. место
1994. Nek’ ti bude ljubav sva Тони Цетински 16. место
1995. Nostalgija Magazin и Лидија 6. место
1996. Sveta ljubav Маја Благдан 4. место
1997. Probudi me E.N.I. [hr] 17. место
1998. Neka mi ne svane Данијела Мартиновић 5. место
1999. Marija Magdalena Дорис Драговић 4. место
2000. Ostani Горан Каран 9. место
2001. Strune ljubavi Вана 10. место
2002. Sasvim sigurna Весна Писаровић 11. место
2003. Više nisam tvoja Клаудија Бени 15. место
2004. Daješ mi krila Ivan Mikulić [hr] 13. место
2005. Vukovi umiru sami Борис Новковић 11. место
2006. Moja štikla Северина 12. место
2007. Vjerujem u ljubav Dragonfly [hr] са Дадом Топићем нису се пласирали у финале
2008. Romanca Kraljevi ulice [hr] и 75 Сентс 21. место
2009. Lijepa Tena Игор Цукров 18. место
2010. Lako je sve Feminnem нису се пласирали у финале
2011. Celebrate Дарија Кинцер нису се пласирали у финале
2019. The Dream Роко Блажевић нису се пласирали у финале
2020. Divlji vjetre Дамир Кеџо такмичење отказано
2021. Tick-Tock Албина Грчић нису се пласирали у финале
2022. Guilty Pleasure Миа Димшић нису се пласирали у финале
2023.

Дора није била одржана у периоду од 2012. до 2018, јер је ХРТ представника бирала интерним путем, са изузетком 2014. и 2015. када Хрватска није учествовала на Песми Евровизије.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]