Дорније Rs II
| Дорније Rs II | |
|---|---|
Џиновски летећи чамац Дорније Rs IIb | |
| Опште | |
| Намена | извиђачки хидроавион |
| Земља порекла | |
| Произвођач | Zeppelin Werke Lindau (ZWL) (Dornier) |
| Почетак производње | прототип |
| Статус | неактиван |
| Први корисник | Дорније Немачка |
| Број примерака | 1 |
Дорније Rs II познат и као Zeppelin-Lindau Rs.II је био немачки џиновски летећи чамац двокрилац из Првог светског рата (1916.). који је изградила компанија за производњу авиона Дорније-Верке са седиштем на Боденском језеру. Авион је пројектовао Клод Дорније[1] а намена ми је била хидроавион извиђач дугог долета.
Пројектовање и развој
[уреди | уреди извор]






Паралелно са тестирањем авиона Rs I у току 1915. а на основу уочених недостатака приступило се пројекту новог летећег чамца Rs II који се доста разликовао од његовог претходника. Труп авиона је прилично проширен, репни део је пројектован као рамска решеткаста необложена конструкција а доња крила су толико смањена да је овај летећи чамац готово постао моноплан. Скраћивање доњег крила је отклонило појаву запињања о водену површину при узбуркној површини или при заокретима, што се дешавало код Rs I када је било таласа. Изградња Rs II је почела у децембру 1915. године одмах након несреће и уништења Дорније Rs I, а први лет је извршен 30. јуна 1916. године. Након почетних испитивања, утврђено је да проширени труп Rs II има довољну бочну стабилност, тако да су ова доња крила постала сувишна.
Технички опис
[уреди | уреди извор]Авион Дорније Rs II је вишемоторни хидроавион двокрилац у облику летећег чамца. Авион је превасходно металне конструкције са незнатним учешћем осталих материјала. Намена овог авиона су дуготрајне патроле морским пространствима и могао је да прими до 8 чланова посаде.
Труп авиона у облику чамца је имао решеткасту челичну структуру која је била делимично обложена дуралним лимом а део палубе је прекривен импрегнираним платном, у циљу смањења тежине авиона. У кљуну авиона је била смештена отворене кабина за два пилота који су седели један поред другог. За остале чланове посаде било је довољно простора за њихов смештај. Авион је био опремљен дуплим командама.
Горње крило је правоугаоног облика, причвршћено за труп помоћу балдахина који је у облику латиничног слова N кад се бочно погледа. Поред тога додатно се ослања на труп авиона помоћу пара упорница са сваке стране у облику латиничног слова V. Прва упорница ослања крило на 1/3 а друга на 2/3 дужине полукрила. Структура крила је формирана од челичних носача (рамењача), четири у горњем крилу и три у доњем крилу, и дуралуминијумских ребара причвршћених за носаче. Облога крила је била од импрегнираног платна. Доње крило је по димензијама половина ширине и трећина дужине горњег крила. Крила су поравната својим спољњим ивицама. Доња крила су на труп ослоњена са две паралелне упорнице.
Реп авона је изведена као рамска челична конструкција направљена од танкозидих челичних цеви. Поља ове конструкције су дијагонално затегнута челичним жицама. Ова конструкција није обложена ни платном ни алу лимом. На крају репне конструкције су постављени верикални и хоризонтални стабилизатори и кормила, конструктивно изведени као и крила[2].
Варијанте
[уреди | уреди извор]- Rs IIа - рана верзија са три мотора Maybach Mb IVa са преносом снаге на елисе помоћу вратила.
- Rs IIb - друга верзија са четири мотора Maybach Mb IVa тандем распоред са директним пренсом снаге на елису.
Rs IIа
[уреди | уреди извор]Погонска група се састојала од три водом хлађена линијска мотора Maybach Mb IV снаге од 240 KS и три потисне дрвене двокраке елисе фиксног корака са пречником од 3,6 m. Распоред погонског агрегата био је неуобичајен, пре је личио на распоред мотора у броду него на авиону. Сва три мотора су смештена унутар трупа, уз довољно простора између њих за нормално опслуживање и текуће одржавање. Сваки је покретао потисни пропелер преко система спојница, вратила и конусних зупчаника. Хладњаци за расхладну течност мотора налазили су се на палуби иза леђа пилота.
Rs IIb
[уреди | уреди извор]Пошто три мотора нису давали довољно снаге за погон овако великог авиона, одлућено је да се направи прототип верзија са четири мотора у два тандем блока. Коришћени су исти мотори као и у претходној верзији: водом хлађени линијски мотор Maybach Mb IV снаге од 240 KS. Предњи мотори су имали двокраке дрвене вучне елисе фиксног корака а стражњи мотори исте такве елисе само потисне. Мотори су се налазили у гондолама између трупа и крила авиона. Хладњаци за расхладну течност мотора налазили су се на гондолама изнад мотора[3].
Технички подаци[4]
[уреди | уреди извор]Табеларни приказ техничких података за авионе Дорније Rs IIа и Rs IIb
| Величине | Rs IIа | Rs IIb |
|---|---|---|
| Година | 30.06.1916. | 6.11.1916. |
| Посада | 5 | 5 |
| Дужина | 25,70 m | 23,90 m |
| Размах крила | 32,00 m | 33,20 m |
| Висина | 7,00 m | 7,60 m |
| Површина крила | 259,10 m² | 276,00 m² |
| Маса празног | 6.475 kg | 7.158 kg |
| Оптерећење | 2.925 kg | 2.000 kg |
| max. Полетна маса | 9.400 kg | 9.158 kg |
| Максимална брзина | 105 km/h | 128 km/h |
| Путна брзина | 80 km/h | 107 km/h |
| Време пењања на 2000 m | 50 m/min | min |
| Плафон лета | 3.200 m | 3.000 m |
| Долет | km | km |
| Погонски мотор(и) | 3 x Maybach Mb IVa са 240 KS |
4 x Maybach Mb IVa- са 240 KS |
Наоружање
[уреди | уреди извор]Ниједан од ових прототипова није био наоружан.
Оперативно коришћење
[уреди | уреди извор]Произведен је само један прототип овог авиона. Када је констатовано да варијанта Rs IIа није задовољила постављена очекивања, исти прототип је конвертован у верзију Rs IIb. До серијске производње није дошло.
Земље у којима је коришћен овај авион
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Dornier (2003). Eine Dokumentation zur Geschichte des Hauses Dornier, Fridrichshafen-München, Dornier GmbH.
- ^ https://www.airwar.ru/enc/flyboat/rs2.html
- ^ https://flyingmachines.ru/Site2/Crafts/Craft31363.htm
- ^ Dornier (2003). Eine Dokumentation zur Geschichte des Hauses Dornier, Fridrichshafen-München, Dornier GmbH
Литература
[уреди | уреди извор]- Dornier (2003). Eine Dokumentation zur Geschichte des Hauses Dornier, Fridrichshafen-München, Dornier GmbH.
- Michael Schmeelke: Dornier Metallflugzeuge 1914–1919. Scherzer, Bayreuth 2014, ISBN 978-3-938845-51-6,
- Heinz A. F. Schmidt: Historische Flugzeuge. Band 1. Transpress, Berlin, (VLN 162-925/25/68).