Доња Бела Река (Бор)
Доња Бела Река | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Борски |
| Град | Бор |
| Становништво | |
| — 2022. |  633 |
| — густина | 15,56/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 04′ 05″ С; 22° 12′ 02″ И / 44.068166° С; 22.2005° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 285 m |
| Површина | 40,674 km2 |
.svg)  Доња Бела Река Доња Бела Река на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 19213 |
| Позивни број | 030 |
| Регистарска ознака | BO |
Доња Бела Река је насељено место града Бора у Борском округу. Према попису из 2022. било је 633 становника[1] (према попису из 2011. био је 741 становник). Налази се на 19 km од Бора на путу Зајечар – Доњи Милановац, на месту где се са Равном реком спаја поток Бигрен. Насеље пресеца Равна река целом дужином а окружују га планине и стене које се уздижу изнад села.
Географски положај[уреди | уреди извор]
Село је збијеног типа. Сеоски атари или мале су: Странска мала, Влашка мала, Бигрен, Селиште и Доња мала која је и најнасељенија.
Са севера се Доња Бела Река граничи са атаром села Лука, са запада Оштрељем и Бучјем, с југа Слатином и Рготином и са истока Зајечарским селом Дубочане.
Равна Река ниже од насеља (југоисточно) према Рготини на 5 km се спаја са Борском односно Слатинском реком у коју се на неких километар пре тога припојила и Кривељска река. На том месту се налази, железничка станица, каменолом и фабрика креча Заграђе.
Кроз село пролази савремени државни пут IIA реда бр.165 (Поречки мост – Клокочевац – Милошева кула – Заграђе – Роготина – Вражогрнац – Зајечар – Звездан) тако да је Д.Б. Река удаљена од Мајданпека 33 km а од Зајечара 27 km и спада у групу насеља друмског карактера. До села се из Бора може доћи и преко Оштреља. Асфалтиран пут према Оштрељу се завршава чиме се скраћује удаљеност од Бора за око 10 km.
Историја[уреди | уреди извор]
Доња Бела Река, једино српско село у Борској општини, разликује се по подручју одакле су га населили садашњи становници села. Први насељеници су још у 15. веку населили простор поред реке и назвали је Доња Бела Река, миграције су настављене и у каснијим вековима, тако да се и 1690. у великој сеоби под Арсенијем Чарнојевићем доселио мањи део Срба са Косова, а већи део становништва дошао је у 17. веку из околине Новог Пазара.[2]
Према историјским изворима из 1837. године село је имало 86 кућа и 75 пореских глава, а 1839 је пописано 113 пореских глава. Године 1935 се бележи да село има на левој обали реке 47., а на десној обали 303. куће. По попису из 2011. године село има 741 становника.[3]
Становништво се претежно бавило сточарством и током летњих месеци своја стада селили су на „Појате“ где су их напасали и чували до првих снегова, а онда се враћали у село. У то време било је и 13 воденица и ваљавица, које су потиснуте у заборав и нестале под налетом савремених друштвених и привредних трендова.
У селу је 1901. саграђена црква Свете Тројице која је нагрижена зубом времена и у прилично лошем стању.
Прва школа саграђена је 1873. која је убрзо од стране Турака срушена. Школа наставља са радом 1884. године.
Данас четворогодишњу школу похађа све мањи број ђака.
Доња Бела Река данас[уреди | уреди извор]
Данас село има месну канцеларију, пошту, дом културе, цркву, школу, неколико продавница, кафана и здравствену амбуланту.
У непосредној близини се налазе привредни капацитети: Белоречки Пешчар и фабрика креча Заграђе.
За туристе су занимљиве дестинације:
- Етно ресторан Ластино гнездо на улазу у насеље из правца Бора и Зајечара са десне стране преко Равне реке, као и
- Спомен појате „Партизански бивак” у Преводском потоку, код Доње Беле Реке, на месту званом Брусово са леве стране пута на око 5 km од Доње Беле Реке према Мајданпек.[4]
Демографија[уреди | уреди извор]
Према попису из 2022. у Доњој Белој Реци живи 633 становника што је за 108 мање (-14,57%) у односу на попис из 2011. када је био 741 становник. У насељу има 522 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,48 година (43,72 код мушкараца и 49,29 код жена).[1]
Према подацима пописа из 2022. у насељу има 231 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,74,[5] а према попису из 2002. у насељу има 257 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,20.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
 |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 2 | 2 | ||
| 80+ | 17 | 22 | ||
| 75—79 | 21 | 28 | ||
| 70—74 | 25 | 37 | ||
| 65—69 | 20 | 29 | ||
| 60—64 | 27 | 39 | ||
| 55—59 | 23 | 31 | ||
| 50—54 | 34 | 28 | ||
| 45—49 | 38 | 41 | ||
| 40—44 | 35 | 31 | ||
| 35—39 | 24 | 20 | ||
| 30—34 | 22 | 18 | ||
| 25—29 | 26 | 16 | ||
| 20—24 | 26 | 17 | ||
| 15—19 | 22 | 23 | ||
| 10—14 | 21 | 9 | ||
| 5—9 | 14 | 13 | ||
| 0—4 | 9 | 13 | ||
| Просек : | 44,5 | 49,3 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 362 | 88 | 230 | 26 | 18 | 0 |
| Женски | 382 | 44 | 227 | 91 | 19 | 1 |
| УКУПНО | 744 | 132 | 457 | 117 | 37 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 168 | 4 | 0 | 24 | 97 |
| Женски | 117 | 79 | 0 | 2 | 5 |
| УКУПНО | 285 | 83 | 0 | 26 | 102 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 11 | 4 | 5 | 2 | 8 |
| Женски | 1 | 1 | 10 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 12 | 5 | 15 | 3 | 8 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 3 | 1 | 3 |
| Женски | 1 | 3 | 2 | 1 | 8 |
| УКУПНО | 1 | 3 | 5 | 2 | 11 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 5 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 2 | |
| УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 7 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Књига 2”. Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5.
- ^ Рајковић, Љубиша Кожељац (1975). Црна Река антропогеографска грађа из заоставштине Маринка Станојевића,. Зајечар: Развитак.
- ^ Ђорђевић, Тихомир (1926). Архивска грађа за насеља у Србији за време прве владе кнеза Милоша (1815—1839), скупио и приредио Тихомир Ђорђевић, Српска Краљевска Академија, 1926, Београд, уредио Јован Цвијић. Београд: Српска Краљевска Академија. стр. 446.
- ^ „Спомен појате "Партизански бивак" у Преводском потоку.”. Архивирано из оригинала 22. 01. 2022. г. Приступљено 17. 02. 2022.
- ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, Приступљено 2.8.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 118. ISBN 978-86-6161-232-9.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
