Доња Дубница (Вучитрн)
Доња Дубница | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
Управни округ | Косовскомитровачки |
Општина | Вучитрн |
Становништво | |
— 2011. | 1.378[1] |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 46′ 49″ С; 21° 02′ 48″ И / 42.7803° С; 21.0467° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 594 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 42000 |
Позивни број | +383 (0)28 |
Регистарска ознака | 02 |
Доња Дубница (алб. Dumnicë e Poshtme) насеље је у општини Вучитрн на Косову и Метохији. Према попису становништва на Косову 2011. године, село је имало 1.378 становника., већину становништва чине Албанци.[2]. Село је након 1999. године познато и као Краснић и Поштем (алб. Krasniq i Poshtëm)
Географија
[уреди | уреди извор]Село је на валовитом земљишту, разбијеног типа, оранице смоничаве и са растреситом земљом, на којима успевају све житарице. Повезано је са системом за наводнавање. Село је смештено у подножју Грдеча, на удаљености од 9 км источно од Вучитрна.
Историја
[уреди | уреди извор]Село се први пут помиње у турском попису области Бранковића 1455. у селу је уписано 9 српских кућа са једним свештеником. У селу је тада постојала црква, вероватно негде око данашњег Цркевног дола. Гробље је било у суседном селу Горњој Дубници. Не зна се кад су Срби напустили ово село, јер при досељењу око 1760. године из Скадарске Малесије Албанци нису затекли насеље са становништвом.[3] До доласка колониста 1928. овде су живели само Албанци. Тада је дошло 6 кућа насељеника на додељену земљу од државе.[4] Своје гробље нису имали него су се укопавали у Велико Реци.
Порекло становништва по родовима
[уреди | уреди извор]Албанци[5]
- Чукић (16 к.), Имеровић (17 к.), Суљић (11 к.) и Таовић (9 к.), сви од фиса Краснића. Постали од четворице браће досељене из Малесије око 1760.
Колонисти
- Радовићи (2 к.) из Црне Горе.
- Радовановић (1 к.) из Топлице.
Роми Ашкалије
- Максутовићи (4 к.). Досељени средином 19. века из Колића у Лабу. По првом светском рату општина им је дала мало сеоске утрине.[5]
Жртве другог светског рата 1941-47
[уреди | уреди извор]- Делић Војин, правник, затвор, К. Митровица 1943.
- Марковић Анта, изведен из куће 1941, без трага
- Радовић Јован, затвор, К. Митровица 1944.
- Радовић Петар, затвор, К. Митровица 1944.
- Цвејић Ранко, 1942, Пуста Река, од Бугара[6]
Одсељени 1941-93
[уреди | уреди извор]- Илић Никола 1941, са 5 чл., Србија, Војводина.
- Марковић Јелена 1941, са 5 чл., Виљанце, Лешак
- Перошевић Бошко 1941, са 5 чл., Србија, непозн.
- Милинчић Радомир 1941, са 8 чл., Краљево
- Радовић Влајка 1941, са 5 чл., Краљево
- Сенић Милан 1941, са 6 чл., ц.Србија, непозн.
- Терзић Спасоје 1941, са 2 чл., ц.Србија, непозн.
- Терзић Станиша 1941, са 3 чл., ц.Србија, непозн.
- Цвејић Ранко 1941, са 5 чл., Ново Село Мађунско.
Свега 8 домаћинстава са 34 члана. Од ових становника нико се после другог светског рата није вратио на своја имања. Куће су све порушене још 1941. Остало је се Албанцима.
Демографија
[уреди | уреди извор]Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
---|---|---|---|---|---|---|---|
Становништво | 625 | 725 | 865 | 1.112 | 1.202 | 1.324 | 1.379 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
- ^ „Попис становништва 1948-2011”. 2014. Приступљено 13. април 2018.
- ^ Задужбине Косова, споменици и знамења српског народа, Призрен (Епархија рашко-призренска), Београд (Богословски факултет) 1978, књ. X. стр. 436.
- ^ Урошевић 1965, стр. 202. sfn грешка: више циљева (3×): CITEREFУрошевић1965 (help)
- ^ а б Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело. COBISS.SR 155363340
- ^ Затвор у Косовској Митровици од 1941-54. и казивање сарадника
Литература
[уреди | уреди извор]- Урошевић, Атанасије (1965). Косово, насеља и порекло становништва. Београд: САНУ. стр. 202.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- (језик: енглески) Dumnicë e Poshtme/Donja Dubnica на fallingrain.com
- (језик: енглески) Maplandia