Доња Мезија
Доња Мезија (лат. Moesia Inferior) је била римска провинција образована 85-86 године. Дачки краљ Мурас наређује његовим трупама да нападну римску провинцију Мезију, али не успевају у томе, након чега цар Домицијан лично долази у провинцију и реорганизује је. Једна од тачака реорганизације је била и подела провинције, тако да дели Мезију на две провинције - Горњу и Доњу. Граница међу две новообразоване провинцији је била река Cebrus, данашња Цибрица.[1] Територија провинције је обухватала данашњу северну Бугарску (без Видинске области) са Добруџом и део Украјине.[2]
Главни глад провинције је био Дуросторум (Durostorum) данашња Силистра.
Важнији римски градови у Доњој Мезији били су:
- Tomis (Констанца);
- Улпија Ескус (Гиген);
- Нове (Свиштов);
- Durostorum (Силистра);
- Nicopolis ad Haemum;
- Никополис ад Иструм;
- Марцијанополис (Девња);
- Istros;
- Callatis (Мангалија);
- Одесос (Варна);
Диоклецијан је касније поделио Доњу Мезију на Мезију Секунду (западни део) и Малу Скитију.
Референце[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Зечевић, Нада (2002). Византија и Готи на Балкану у IV и V веку. Београд: Византолошки институт САНУ.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.