Доња Стубица
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Доња Стубица | |
|---|---|
Зграда поглаварства | |
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Жупанија | Крапинско-загорска жупанија |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2001. | |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 58′ 48″ С; 15° 58′ 21″ И / 45.97995214431144° С; 15.972550237168326° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Јурај Сребачић |
| Поштански број | 49240 |
| Регистарска ознака | KR |
| Веб-сајт | |
| www | |
Доња Стубица је град у Хрватској, у Крапинско-загорској жупанији. Према попису из 2011. Доња Стубица је имала 5.680 становника.
Историја
[уреди | уреди извор]Доња Стубица је била 1573. године центар одигравања[1] сељачке буне под вођством Матије Губца. Ту се налазило имање хрватског племића Фрање Тахија. Сељачка буна се проширила по целом Загорју, делу Штајерске и Крањске. Пре дизања побуне сељаци су слали три делегације код аустријског цара Максимилијана II, тражећи заштиту од Тахијевог насиља. Побуна је избила 12. јануара 1573. године, и након само 12 дана потпуно је савладана. Дана 15. фебруара 1573. године на Марковом тргу у Загребу погубљен је вођа Губeц.
У месту је рођен 1889. године Виктор Новак, југословенски историчар, професор Београдског универзитета и српски академик.[2]
Становништво
[уреди | уреди извор]По попису из 2001. године у граду је живело 5.930 становника. Градоначелник града је Јурај Сребачић.
Попис 1991.
[уреди | уреди извор]На попису становништва 1991. године, насељено место Доња Стубица је имало 2.232 становника, следећег националног састава:
Знаменитости
[уреди | уреди извор]- дворац Стубички Голубовец, изграђен крајем 18. века
- црква Пресветог Тројства, саграђена око 1346. године
- у непосредној близини Терми Језерчица налази се Хрватски врт Перуника, заједнички пројекат Туристичке заједнице Доње Стубице и Терми Језерчица, у коме је на 6000 м2 засађено 5000 цветова перунике.
- парк природе Медвеница, који има површину од 228 км2
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.