Доње Међурово
Доње Међурово | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Нишавски |
Град | Ниш |
Градска општина | Палилула (Ниш) |
Становништво | |
— 2022. | 1.572 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 17′ 46″ С; 21° 49′ 25″ И / 43.29614° С; 21.82369° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 182 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 18254 |
Позивни број | 018 |
Регистарска ознака | NI |
Доње Међурово је насељe у градској општини Палилула на подручју града Ниша, у Нишавском управном округу. Налази се на алувијалној тераси Јужне Мораве на 6,8 км југозападно од центра Ниша. Према попису из 2011. било је 1.722 становника (према попису из 2002. било је 1.414 становника).[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Доње Међурово помиње се крајем 15. века, јер га турски попис 1498. године евидентира са 74 кућа, 12 неожењених, 2 удовичке куће и са пореским дажбинама од 6.373 акче. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 63 кућа, 10 удовичка домаћинства, 20 самачка домаћинства.[2] Као и друга села и оно је страдало у потоњим вековима турске владавине, а нарочито у рату 1690. Године 1710. убележено је као читлук Мехмед-аге из Ниша, који га је, готово испражњеног, поново заселио рајом. Пред ослобођење од Турака, када је имало 36 махом задружних кућа, селом је господарио Аџија-ага пореклом из Ђаковице. Године 1878. село је имало 36 домаћинстава и 327 становника, а 1930. године 85 домаћинстава и 778 становника.
Своје раније доминантно натуралне карактеристике село је почело да губи у периоду Србије, а између два светска рата добило је тржишна обележја са преовлађујућом ратарском и повртарском оријентацијом. После 1945. године у селу су настале крупније економско-социјалне промене, премда не и битнија рурална трансформација. У 1971. години имало је 112 пољопривредних, 108 мешовитих и 85 непољопривредних домаћинстава. На тој основи током осме деценије 20. века Доње Међурово је добило карактеристике приградског мешовитог насеља. У овој декади је, осим тога, у урбаном смислу дошло до физичког споја и срастања Доњег Међурова са суседним Чокотом и насељем Девети мај.[тражи се извор]
Саобраћај
[уреди | уреди извор]До Доњег Међурова се може доћи приградском линијом 25 ПАС Ниш - Доње Међурово - Чокот - Насеље 9. Мај.
Овде се налази Железничка станица Међурово. Село је познато по томе што у њему одседају беле роде у већем броју него у околним селима.[3]
Контроверзе
[уреди | уреди извор]Дана 21. децембра 2018. године, на пружном прелазу у Доњем Међурову догодила се саобраћајна несрећа у којој је учествовао аутобус Ниш експреса гаражног броја 62 и путнички воз Железница Србија, који је саобраћао на линији Ниш - Прокупље. Удес се догодио око 7 часова и 30 минута по локалном времену, а у несрећи је на лицу места смртно страдало троје лица, док је још двоје подлегло повредама у нишком Клиничком центру. У извештају Радио-телевизије Србије наведено је да се међу повређенима налазило 26 особа, од чега двоје животно угрожених лица, старости око 16 година.[4]
Мерцедес-Бенц Ситаро,[5] који је превозио ученике у средњу школу, преполовљен је од последица удеса и у потпуности хаварисан. Заменик директора Ниш експреса, Новица Тасић, навео је да је возач испуњавао све услове за рад, те да је возило претходно прошло редовну контролу. Несрећу је окарактерисао као једну од најтежих у којима су учествовали возачи тог предузећа.[6]
Мештани Доњег Међурова су у изјавама за медије нагласили да је прелаз небезбедан за употребу и да на њему не постоји рампа. Градско веће Ниша донело је одлуку да се 22. децембар прогласи даном жалости на територији Града.[7] Поводом трагичног догађаја, мештани Доњег Међурова су се два дана касније окупили код пружног прелаза, са захтевом да се на том месту постави железничка рампа.[8]
Закључно са крајем календарске године, било је укупно шест страдалих у судару воза и аутобуса.[9] Возач аутобуса ухапшен је десет дана након саобраћајне несреће, као осумњичени за тешко дело против безбедности саобраћаја. Дана 3. јануара 2019, седма по реду особа подлегла је повредама задобијеним у удесу.[10]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Доње Међурово живи 1409 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,7 година (43,5 код мушкараца и 46,0 код жена).[11] У насељу има 588 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,67.[12]
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
м | ж |
|||
? | 6 | 7 | ||
80+ | 14 | 16 | ||
75—79 | 24 | 32 | ||
70—74 | 48 | 56 | ||
65—69 | 49 | 41 | ||
60—64 | 43 | 35 | ||
55—59 | 36 | 34 | ||
50—54 | 61 | 48 | ||
45—49 | 58 | 55 | ||
40—44 | 51 | 55 | ||
35—39 | 36 | 38 | ||
30—34 | 43 | 41 | ||
25—29 | 45 | 41 | ||
20—24 | 53 | 51 | ||
15—19 | 50 | 40 | ||
10—14 | 41 | 30 | ||
5—9 | 27 | 41 | ||
0—4 | 37 | 31 | ||
Просек : | 41,2 | 42,1 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 617 | 162 | 399 | 46 | 9 | 1 |
Женски | 590 | 95 | 406 | 79 | 10 | 0 |
УКУПНО | 1.207 | 257 | 805 | 125 | 19 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 310 | 58 | 0 | 0 | 110 |
Женски | 194 | 84 | 0 | 0 | 36 |
УКУПНО | 504 | 142 | 0 | 0 | 146 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 4 | 21 | 40 | 4 | 28 |
Женски | 1 | 2 | 31 | 4 | 7 |
УКУПНО | 5 | 23 | 71 | 8 | 35 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 1 | 2 | 16 | 3 | 8 |
Женски | 0 | 2 | 6 | 4 | 12 |
УКУПНО | 1 | 4 | 22 | 7 | 20 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 12 | 0 | 0 | 3 | |
Женски | 4 | 0 | 0 | 1 | |
УКУПНО | 16 | 0 | 0 | 4 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Књига 20: Упоредни преглед броја становника 1948 – 2011; Републички завод за статистику; Београд; 2014; стр. 114
- ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Архивирано из оригинала 15. 03. 2012. г. Приступљено 15. 07. 2010.
- ^ Ћосин, Ј. (26. 4. 2023). „НИ ОРНИТОЛОЗИ НЕ ЗНАЈУ ЗАШТО ЈЕ ТАКО: Беле роде много воле Доње Међурово”. Вечерње новости. Приступљено 29. 4. 2023.
- ^ „Судар воза и аутобуса код Ниша – петоро погинулих и 26 повређених”. Радио-телевизија Србије. 21. 12. 2018. Приступљено 22. 12. 2018.
- ^ „Man, gbr.177 i Mercedes Citaro, gbr.62”. autobusi.net. Приступљено 23. 12. 2018.
- ^ Тодоровић, Тома (21. 12. 2018). „Јутро смрти у долини Јужне Мораве код Ниша”. Политика. Приступљено 22. 12. 2018.
- ^ „Ниш: Судар аутобуса и воза - пет погинуло, повређено на десетине”. Би-Би-Си. 21. 12. 2018. Приступљено 22. 12. 2018.
- ^ „Protest u Donjem Međurovu, meštani traže da se pružni prelaz obezbedi”. Данас. 23. 12. 2018. Приступљено 23. 12. 2018.
- ^ Janačković, B. (30. 12. 2018). „ŠESTA ŽRTVA AUTOBUSA SMRTI Preminula još jedna putnica povređena u HOROR UDESU kod Niša”. Блиц. Приступљено 3. 1. 2019.
- ^ „Возач аутобуса ухапшен због судара у Доњем Међурову”. Радио-телевизија Србије. 3. 1. 2019. Приступљено 3. 1. 2019.
- ^ Књига 2: Старост и пол; Републички завод за статистику; Београд; 2012; стр. 469
- ^ Књига 10: Домаћинства према броју чланова; Републички завод за статистику; Београд; 2013; стр. 117
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 95-96.