Доњи Бранетићи
Доњи Бранетићи | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Моравички |
| Општина | Горњи Милановац |
| Становништво | |
| — 2022. | |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 05′ 26″ С; 20° 20′ 23″ И / 44.090666° С; 20.339666° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 453 m |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | GM |
Доњи Бранетићи су насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 71 становника. Удаљено је 17 км од Горњег Милановца, у правцу планинског врха Рајац и планине Сувобор. Налази се на надморској висини од 420 до 580 м и на површини од 639 ха.[1]
Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Доњим Бранетићима (општина Горњи Милановац), Крајпуташ девојчици Јелени Тешовић у Доњим Бранетићима и Три крајпуташа Ивановићима у Доњим Бранетићима.
Историја
[уреди | уреди извор]Становништво Доњих Бранетића углавном је староседелачко. Међутим, један део се доселио из Црне Горе, Херцеговине и ужичког краја. У турским пописима село се први пут помиње 1528. године под именом Бранетићи. Тада је имало 12 домова. Касније се село поделило на Горње и Доње Бранетиће.[1]
Данас, Доњи Бранетићи припадају општини Горњи Бранетићи, са којим је до 1924. године имало и заједничку школу, а од тада има сопствену школу.[1]
Заједно са Озремом, суседним селом, ово насеље је 1924. године изградило нову цркву на месту некадашње старе. Реч је о Цркви Рођења Светог Јована Крститеља.[1]
Сеоска слава је Спасовдан.
У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 89 ратника. Погинуло их је 46 а 43 је преживело.[1]
Демографија
[уреди | уреди извор]У пописима село је 1910. године имало 492 становника, 1921. године 426, а 2002. године тај број се смањио на 134.[2]
У насељу Доњи Бранетићи живи 124 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 54,3 година (50,2 код мушкараца и 57,6 код жена). У насељу има 65 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,06.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 98 | 97 | 97 | 89 | 82 | 73 | 65 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 30 | 20 | 7 | 2 | 2 | 3 | 1 | 0 | 0 | 0 | 2,06 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 54 | 12 | 33 | 7 | 2 | 0 |
| Женски | 72 | 8 | 31 | 32 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 126 | 20 | 64 | 39 | 3 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 33 | 17 | 0 | 0 | 5 |
| Женски | 17 | 12 | 0 | 0 | 3 |
| Укупно | 50 | 29 | 0 | 0 | 8 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 0 | 4 | 1 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
| Укупно | 0 | 0 | 5 | 1 | 0 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 2 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
| Укупно | 0 | 1 | 2 | 1 | 0 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 3 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Укупно | 0 | 0 | 0 | 3 | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 194.
- ^ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 114.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
