Доњи Михољац

Координате: 45° 45′ 42″ С; 18° 09′ 39″ И / 45.76160290119826° С; 18.16074513955331° И / 45.76160290119826; 18.16074513955331
С Википедије, слободне енциклопедије
Доњи Михољац
Дворац Мајлат у Доњем Михољцу
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаОсјечко-барањска жупанија
Становништво
Становништво
 — 2001.6.240
 — густина40,52 ст./km2
Географске карактеристике
Координате45° 45′ 42″ С; 18° 09′ 39″ И / 45.76160290119826° С; 18.16074513955331° И / 45.76160290119826; 18.16074513955331
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина154 km2
Доњи Михољац на карти Хрватске
Доњи Михољац
Доњи Михољац
Доњи Михољац на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникЗоран Ковач (ХДССБ)
Поштански број31540
Позивни број+385 31
Регистарска ознакаNA

Доњи Михољац је град у Републици Хрватској који административно припада Осјечко-барањској жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 9.491 становника, а у самом насељу је живело 6.240 становника.[1] Блаженопочивши патријарх српски господин Павле је рођен у доњомихољачком селу Кућанци.

Географски положај[уреди | уреди извор]

Доњи Михољац је смештен у самом срцу равнице, 2,5 километара ваздушне линије, односно 3,5 км цестом од центра града до граничног прелаза мађарске границе, на десној обали реке Драве.

Територијална организација[уреди | уреди извор]

До пописа становништва из 1991. године, постојала је велика општина Доњи Михољац, која се простирала на површини од 471 km2, а по истом попису на том подручју живело је 20.365 становника, распоређених у насеља. После успостављања нове територијалне организације у Хрватској, бивша општина Доњи Михољац подељена је на Град (градско подручје) Доњи Михољац и општине: Магаденовац, Маријанци, Подравска Мославина и Виљево.

Становништво[уреди | уреди извор]

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Доњи Михољац је имало 6.935 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
5.829 84,05%
Срби
  
510 7,35%
Југословени
  
237 3,41%
Мађари
  
52 0,74%
Албанци
  
23 0,33%
Словенци
  
14 0,20%
Роми
  
12 0,17%
Муслимани
  
7 0,10%
Црногорци
  
6 0,08%
Македонци
  
5 0,07%
Немци
  
4 0,05%
Италијани
  
2 0,02%
Румуни
  
2 0,02%
Словаци
  
2 0,02%
Грци
  
1 0,01%
Јевреји
  
1 0,01%
Пољаци
  
1 0,01%
Русини
  
1 0,01%
Украјинци
  
1 0,01%
Чеси
  
1 0,01%
неопредељени
  
111 1,60%
регион. опр.
  
12 0,17%
непознато
  
101 1,45%
укупно: 6.935

Историја[уреди | уреди извор]

Други светски рат[уреди | уреди извор]

Из села Чађавички Луг исељено је 300 домова из села Блање исељени су сви Срби (који нису поубијани), а из села Орашњака, Мартинаца, Дранице, Илмин Двора, Крченика, Жабњаче, Милановца и Брештановца исељено је око 650 Срба. Сва ова села налазе се у срезу Доњи Михољац.[2]

Спорт[уреди | уреди извор]

  • ФК „Јединство"

Образовање[уреди | уреди извор]

  • дјечји вртић "Pinocchio"
  • основна школа „Аугуст Харамбашић"
  • средња школа

Знаменитости[уреди | уреди извор]

Дворац грофова Мајлат и паркови који му припадају.

Извори[уреди | уреди извор]

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Архивирано из оригинала 23. 9. 2015. г. Приступљено 10. 3. 2017. 
  2. ^ Највећи злочини садашњице : патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 118

Спољашње везе[уреди | уреди извор]