Доњи Михољац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Доњи Михољац
DM-Dvorac.jpg
Дворац Мајлат у Доњем Михољцу
Административни подаци
Држава  Хрватска
Жупанија Осјечко-барањска жупанија
Становништво
Становништво
 — 2001. 6.240
 — густина 40,52 ст./km2
Географске карактеристике
Координате 45°45′42″ СГШ; 18°09′39″ ИГД / 45.76160490119826° СГШ; 18.16074513955331° ИГД / 45.76160490119826; 18.16074513955331Координате: 45°45′42″ СГШ; 18°09′39″ ИГД / 45.76160490119826° СГШ; 18.16074513955331° ИГД / 45.76160490119826; 18.16074513955331
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 154 км2
Доњи Михољац на мапи Хрватске
Доњи Михољац
Доњи Михољац
Остали подаци
Градоначелник Зоран Ковач (ХДССБ)
Поштански број 31540
Позивни број 031
Регистарска ознака NA

Доњи Михољац је град у Републици Хрватској који административно припада Осјечко-барањској жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 9.491 становника, а у самом насељу је живело 6.240 становника.[1] Бивши патријарх српски господин Павле је рођен у доњомихољачком селу Кућанци.

Географски положај[уреди]

Доњи Михољац је смештен у самом срцу равнице, 2,5 километара ваздушне линије, односно 3,5 км цестом од центра града до граничног прелаза мађарске границе, на десној обали реке Драве.

Територијална организација[уреди]

До пописа становништва из 1991. године, постојала је велика општина Доњи Михољац, која се простирала на површини од 471 km2, а по истом попису на том подручју живело је 20.365 становника, распоређених у насеља. После успостављања нове територијалне организације у Хрватској, бивша општина Доњи Михољац подељена је на Град (градско подручје) Доњи Михољац и општине: Магаденовац, Маријанци, Подравска Мославина и Виљево.

Становништво[уреди]

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Доњи Михољац је имало 6.935 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
5.829 84,05 %
Срби
  
510 7,35 %
Југословени
  
237 3,41 %
Мађари
  
52 0,74 %
Албанци
  
23 0,33 %
Словенци
  
14 0,20 %
Роми
  
12 0,17 %
Муслимани
  
7 0,10 %
Црногорци
  
6 0,08 %
Македонци
  
5 0,07 %
Немци
  
4 0,05 %
Италијани
  
2 0,02 %
Румуни
  
2 0,02 %
Словаци
  
2 0,02 %
Грци
  
1 0,01 %
Јевреји
  
1 0,01 %
Пољаци
  
1 0,01 %
Русини
  
1 0,01 %
Украјинци
  
1 0,01 %
Чеси
  
1 0,01 %
неопредељени
  
111 1,60 %
регион. опр.
  
12 0,17 %
непознато
  
101 1,45 %
укупно: 6.935

Историја[уреди]

Други светски рат[уреди]

Из села Чађавички Луг исељено је 300 домова из села Блање исељени су сви Срби (који нису поубијани), а из села Орашњака, Мартинаца, Дранице, Илмин Двора, Крченика, Жабњаче, Милановца и Брештановца исељено је око 650 Срба. Сва ова села налазе се у срезу Доњи Михољац.[2]

Спорт[уреди]

  • ФК „Јединство"

Образовање[уреди]

  • дјечји вртић "Pinocchio"
  • основна школа „Аугуст Харамбашић"
  • средња школа

Знаменитости[уреди]

Дворац грофова Мајлат и паркови који му припадају.

Извори[уреди]

  • 1. Књига: "Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima, аутор: Јаков Гело, издавач: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 1998.,. ISBN 953-6667-07-X,. ISBN 978-953-6667-07-9;

Референце[уреди]

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 10. 3. 2017. 
  2. ^ Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). pp. 118

Спољашње везе[уреди]