Доњи Михољац

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Михољац.
Доњи Михољац
DM-Dvorac.jpg
Дворац Мајлат у Доњем Михољцу
Основни подаци
Држава  Хрватска
Жупанија Осјечко-барањска жупанија
Становништво
Становништво (2001) 6.240
Географске карактеристике
Координате 45°45′42″ СГШ; 18°09′39″ ИГД / 45.76160490119826° СГШ; 18.16074513955331° ИГД / 45.76160490119826; 18.16074513955331Координате: 45°45′42″ СГШ; 18°09′39″ ИГД / 45.76160490119826° СГШ; 18.16074513955331° ИГД / 45.76160490119826; 18.16074513955331
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Доњи Михољац на мапи Хрватске
Доњи Михољац
Доњи Михољац
Остали подаци
Градоначелник Зоран Ковач (ХДССБ)
Поштански код 31540
Позивни број 031
Регистарска ознака NA

Доњи Михољац је град у Републици Хрватској који административно припада Осјечко-барањској жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 9.491 становника, а у самом насељу је живело 6.240 становника.[1] Бивши патријарх српски господин Павле је рођен у доњомихољачком селу Кућанци.

Географски положај[уреди]

Доњи Михољац је смештен у самом срцу равнице, 2,5 километара ваздушне линије, односно 3,5 км цестом од центра града до граничног прелаза мађарске границе, на десној обали реке Драве.

Територијална организација[уреди]

До пописа становништва из 1991. године, постојала је велика општина Доњи Михољац, која се простирала на површини од 471 km2, а по истом попису на том подручју живело је 20.365 становника, распоређених у насеља. После успостављања нове територијалне организације у Хрватској, бивша општина Доњи Михољац подељена је на Град (градско подручје) Доњи Михољац и општине: Магаденовац, Маријанци, Подравска Мославина и Виљево.

Становништво[уреди]

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Доњи Михољац је имало 6.935 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
5.829 84,05 %
Срби
  
510 7,35 %
Југословени
  
237 3,41 %
Мађари
  
52 0,74 %
Албанци
  
23 0,33 %
Словенци
  
14 0,20 %
Роми
  
12 0,17 %
Муслимани
  
7 0,10 %
Црногорци
  
6 0,08 %
Македонци
  
5 0,07 %
Немци
  
4 0,05 %
Италијани
  
2 0,02 %
Румуни
  
2 0,02 %
Словаци
  
2 0,02 %
Грци
  
1 0,01 %
Јевреји
  
1 0,01 %
Пољаци
  
1 0,01 %
Русини
  
1 0,01 %
Украјинци
  
1 0,01 %
Чеси
  
1 0,01 %
неопредељени
  
111 1,60 %
регион. опр.
  
12 0,17 %
непознато
  
101 1,45 %
укупно: 6.935

Историја[уреди]

Други светски рат[уреди]

Из села Чађавички Луг исељено је 300 домова из села Блање исељени су сви Срби (који нису поубијани), а из села Орашњака, Мартинаца, Дранице, Илмин Двора, Крченика, Жабњаче, Милановца и Брештановца исељено је око 650 Срба. Сва ова села налазе се у срезу Доњи Михољац.[2]

Спорт[уреди]

  • ФК „Јединство"

Образовање[уреди]

  • дјечји вртић "Pinocchio"
  • основна школа „Аугуст Харамбашић"
  • средња школа

Знаменитости[уреди]

Дворац грофова Мајлат и паркови који му припадају.

Извори[уреди]

  • 1. Књига: "Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima, аутор: Јаков Гело, издавач: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 1998., ISBN 953-6667-07-X, ISBN 978-953-6667-07-9;

Референце[уреди]

  1. „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 10. 3. 2017. 
  2. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 118

Спољашње везе[уреди]