Доњи Рујани

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Доњи Рујани
Административни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Федерација БиХ
Кантон  Кантон 10
Град Ливно
Становништво
Становништво
 — (2013) 412
Географске карактеристике
Координате 43°53′35″ СГШ; 16°43′48″ ИГД / 43.8931° СГШ; 16.7300° ИГД / 43.8931; 16.7300Координате: 43°53′35″ СГШ; 16°43′48″ ИГД / 43.8931° СГШ; 16.7300° ИГД / 43.8931; 16.7300
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Доњи Рујани на мапи Босне и Херцеговине
Доњи Рујани
Доњи Рујани

Доњи Рујани су насељено мјесто у Босни и Херцеговини у Граду Ливну које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 412 становника.

Географија[уреди]

Насеље се налази на ободу Ливањског поља у подножју планине Динаре. На два сата хода сјеверозападно од насеља у правцу планине Динаре се налази природна јама „Равни Долац“ дубока 50 метара[1] у коју су 1941. хрватске усташе бациле 217 или 218[2] Срба из Доњих Рујана и Горњих Рујана.[2][3] У непосредној близини насеља се налази и јама „Пропунта“, у коју су усташе 1941. бациле три Србина.[2]

Историја[уреди]

Јама Равни Долац 1941.[уреди]

У Доње Рујане су хрватске усташе наоружане са пушкама и штаповима упале на Огњену Марију 30. јула 1941. године.[2][3] Претходно доласку усташа, један мањи дио мушкараца који није вјеровао намјерама усташа се сакрио у шуму.[3] Усташе су прво одвојили мушкарце од жена, под изговором да их шаљу у Србију.[3] Прво су у правцу јаме „Равни Долац“ одвели мушкарце док су жене и дјеца остали у кућама, а након тога су одвели и жене и дјецу у пећину поред јаме.[3] Усташе су око подне позивале групе жена и дјеце и одводиле над јаму у коју су их бацали.[3] Тог дана у јаму је укупно бачено 217[3] или 218[2] Срба. Већина бачених Срба је убијена претходно или при паду у јаму која је дубока 50 метара. Од 217 или 218 бачених у јаму, њих 14, од чега 13 жена и један мушкарац су у јами међу труплима у распадању преживјели шест недеља.[3] Пошто нису имали воде и хране, неки преживјели су сакупљали кишницу и пили властиту мокраћу да преживе.[3] Покољ су преживјели Боја Радета (рођена Лалић)[1], Мара Лалић-Јурић, Милица Маљковић и други.[3][4] Срби који су преживјели су се након Другог свјетског рата иселили у Србију.[3]

Тих дана је извршен и злочин над Србима у ливањском селу Челебић. Више: Покољ у Челебићу.

Ексхумација остатака жртава је први пут извршена 9. јуна 1991,[3] а кости жртава су пренешене и сахрањене у заједничку крипту у Ливну.[2]

Култура[уреди]

У насељу се налази храм Српске православне цркве посвећен Покрову Пресвете Богородице.[5] Цркву су порушиле хрватске усташе 1941, а обновљена је 13. августа 1972. Поново је порушена 1992. и тренутно се обнавља.[6] У храму је од када је посљедњи пут порушен 1992, прва литургија служена 14. октобра 2009.[7]

Становништво[уреди]

Демографија[8]
Година Становника
1961. 1.019
1971. 958
1981. 703
1991. 412

Литература[уреди]

  • Огњена Марија ливањска, Будо Симоновић, Стручна књига, IV допуњено издање, Београд (2008)

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Литургија у Доњим Рујанима”. Српска православна црква. 22. 10. 2011. Приступљено 3. 9. 2011. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Огњена Марија ливањска, Будо Симоновић, Стручна књига, IV допуњено издање, Београд (2008) (на језику: српски)
  3. 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 „Наслови”. Радио телевизија Републике Српске. 10.2010. Приступљено 1. 9. 2011.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  4. ^ Деца Огњене Марије Ливањске (СПЦ, 6. август 2014)
  5. ^ „Црква Покрова Пресвете Богородице у Доњим Рујанима”. Тромеђа. 25. 1. 2011. Приступљено 3. 9. 2011. 
  6. ^ „Цркве: Црква Покрова Пресвете Богородице у Доњим Рујанима”. Епархија бихаћко-петровачка. Приступљено 3. 9. 2011. 
  7. ^ парох лијевањски, протојереј Жељко Ђурица (30. 9. 2010). „Прва служба после рата”. Епархија бихаћко-петровачка: Парохија лијевањска. Приступљено 3. 9. 2011. 
  8. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.