Доњи Рујани
Доњи Рујани | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација БиХ |
| Кантон | Кантон 10 |
| Град | Ливно |
| Становништво | |
| — 2013. | 412 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 53′ 35″ С; 16° 43′ 48″ И / 43.8931° С; 16.7300° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Доњи Рујани Доњи Рујани на карти Босне и Херцеговине | |
Доњи Рујани су насељено мјесто у Босни и Херцеговини у Граду Ливну које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 412 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Насеље се налази на ободу Ливањског поља у подножју планине Динаре. На два сата хода сјеверозападно од насеља у правцу планине Динаре се налази природна јама „Равни Долац“ дубока 50 метара[1] у коју су 1941. хрватске усташе бациле 217 или 218[2] Срба из Доњих Рујана и Горњих Рујана.[2][3] У непосредној близини насеља се налази и јама „Пропунта“, у коју су усташе 1941. бациле три Србина.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
Јама Равни Долац 1941.[уреди | уреди извор]
У Доње Рујане су хрватске усташе наоружане са пушкама и штаповима упале на Огњену Марију 30. јула 1941. године.[2][3] Претходно доласку усташа, један мањи дио мушкараца који није вјеровао намјерама усташа се сакрио у шуму.[3] Усташе су прво одвојили мушкарце од жена, под изговором да их шаљу у Србију.[3] Прво су у правцу јаме „Равни Долац“ одвели мушкарце док су жене и дјеца остали у кућама, а након тога су одвели и жене и дјецу у пећину поред јаме.[3] Усташе су око подне позивале групе жена и дјеце и одводиле над јаму у коју су их бацали.[3] Тог дана у јаму је укупно бачено 217[3] или 218[2] Срба. Већина бачених Срба је убијена претходно или при паду у јаму која је дубока 50 метара. Од 217 или 218 бачених у јаму, њих 14, од чега 13 жена и један мушкарац су у јами међу труплима у распадању преживјели шест недеља.[3] Пошто нису имали воде и хране, неки преживјели су сакупљали кишницу и пили властиту мокраћу да преживе.[3] Покољ су преживјели Боја Радета (рођена Лалић)[1], Мара Лалић-Јурић, Милица Маљковић и други.[3][4] Срби који су преживјели су се након Другог свјетског рата иселили у Србију.[3] Последња преживела била је Божана Боја Радета (рођена Лалић), умрла августа 2021.[5]
Тих дана је извршен и злочин над Србима у ливањском селу Челебић. Више: Покољ у Челебићу.
Ексхумација остатака жртава је први пут извршена 9. јуна 1991,[3] а кости жртава су пренесене и сахрањене у заједничку крипту у Ливну.[2]
Култура[уреди | уреди извор]
У насељу се налази храм Српске православне цркве посвећен Покрову Пресвете Богородице.[6] Цркву су порушиле хрватске усташе 1941, а обновљена је 13. августа 1972. Поново је порушена 1992. и тренутно се обнавља.[7] У храму је од када је посљедњи пут порушен 1992, прва литургија служена 14. октобра 2009.[8]
Становништво[уреди | уреди извор]
| Демографија[9] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 1.019 | |
| 1971. | 958 | |
| 1981. | 703 | |
| 1991. | 412 | |
Литература[уреди | уреди извор]
- Огњена Марија ливањска, Будо Симоновић, Стручна књига, IV допуњено издање, Београд (2008)
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Литургија у Доњим Рујанима”. Српска православна црква. 22. 10. 2011. Архивирано из оригинала 25. 10. 2010. г. Приступљено 3. 9. 2011.
- ^ а б в г д ђ Огњена Марија ливањска, Будо Симоновић, Стручна књига, IV допуњено издање, Београд (2008) (језик: српски)
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „Наслови”. Радио телевизија Републике Српске. октобар 2010. Приступљено 1. 9. 2011.[мртва веза]
- ^ „Деца Огњене Марије Ливањске (СПЦ, 6. август 2014)”. Архивирано из оригинала 12. 08. 2014. г. Приступљено 10. 08. 2014.
- ^ Упокојила се Божана ‘Боја’ Радета рођ. Лалић, последња од преживелих из јаме Равни Долац (Јадовно, 24. август 2021)
- ^ „Црква Покрова Пресвете Богородице у Доњим Рујанима”. Тромеђа. 25. 1. 2011. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 3. 9. 2011.
- ^ „Цркве: Црква Покрова Пресвете Богородице у Доњим Рујанима”. Епархија бихаћко-петровачка. Приступљено 3. 9. 2011.
- ^ парох лијевањски, протојереј Жељко Ђурица (30. 9. 2010). „Прва служба после рата”. Епархија бихаћко-петровачка: Парохија лијевањска. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 3. 9. 2011.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
