Доњи Суви До

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Доњи Суви До
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Косово и Метохија
Управни округ Косовскомитровачки
Општина Косовска Митровица
Становништво
Становништво
 — (2011) 789
Географске карактеристике
Координате 42°53′12″ СГШ; 20°50′54″ ИГД / 42.88667° СГШ; 20.84833° ИГД / 42.88667; 20.84833Координате: 42°53′12″ СГШ; 20°50′54″ ИГД / 42.88667° СГШ; 20.84833° ИГД / 42.88667; 20.84833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 512 м
Доњи Суви До на мапи Србије
Доњи Суви До
Доњи Суви До
Остали подаци
Поштански број 40 000
Позивни број +383 (0)28
Регистарска ознака 02

Доњи Суви До (алб. Suhodoll i Poshtëm) је насеље у општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија. Према попису из 2011. године место је имало 789 становника[1], укључујући и 787 Албанаца.[a] Након 1999. село је познато и као Доњи Тејибри (алб. Tejibri i Poshtëm) и као Доњи Бузибри (алб. Buzibri i Poshtëm).

Доњи Суви До се налази се у северној Митровицу, поред пута Митровица-Рибариће-Подгорица, западно од Митровице.[2] Припада катастарској општини Суви До (422 ha), а физиономично је повезано са Горњим Сувим Долом.[2]

Географија[уреди]

Доњи (,,Турски “) Суви До је поред главног пута који води из Митровице ц леве стране Ибра за село Чабру и даље за колашинска села под Рогозном. Село је разбијеног типа, налази се на 520-540 m надморске висине, на левој страни долине реке Ибар, југоисточно од подножја Рогозне (1479m).[2] Село је збијеног типа насеља, као што су и села на Косову, с кривудавим улицама, ћорсокацима, итд. Вода се употребљава са Чешме, која је усред села, Чешме код „теке“ (гробнице) и са чесме Бошњакот. Њиве су поред Ибра, а испаше повише села по рудинама на местима која се називају: Равна, Лужњача или Брегу Лужњача, Шпат и Мадх, Арат е Гата, Арат е Каљас, Арат е Јазер, Арат е Смоницес; шума храстова била је „у Рамиће“, посечена и искрчена за њиве.

Историја[уреди]

Муслиманско гробље је поред пута ниже села. Черкеско гробље било је ниже градине на Малом Звечану. Село има џамију и две текије. Насеље је мухаџирско, досељених Албанаца из Топлице 1878. Они су из околине Куршумлије. Тада се доселило и неколико босанских поисламљених родова, који су се касније одселили у Митровицу. Пре њихова доласка на данашњем месту било је насеље Черкеза, који су се 1878. године одселили за Турску (било их је око 10 кућа).

Порекло становништва по родовима[уреди]

Родови у селу:[3]

  • Гашани (алб. Gashi), 20 кућа. Пореклом су из фиса (племена) Гаши.
  • Краснићи (алб. Krasniqi), 8 кућа. Пореклом су из фиса (племена) Краснићи.
  • Хоти (алб. Hoti), 5 кућа. Пореклом су из фиса (племена) Хоти.
  • Бериши (алб. Berisha), 3 куће. Пореклом су из фиса (племена) Бериша.

Демографија[уреди]

Историјска популација: Доњи Суви До
Година1948195319611971198119912011
Становништво357342402540739881789
Еволуција становништва

Становништво[уреди]

Према попису из 1981. године место је било већински насељено Албанцима.

Етнички састав према попису из 1981.[4]
Албанци
  
739 100 %
Укупно: 739

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Петровић, Петар Ж. (2010). Рашка : антропогеографска истраживања. Књ. 2. Нови Пазар, Нови Сад: Музеј "Рас", 2010. (Нови Сад : Панпапир). 978-86-80813-16-5.  (COBISS.SR 176130060) (COBISS.RS 176130060)
  • Stamenković, Srboljub Đ. (2002). Geografska enciklopedija: naselja Srbije. Geografski fakultet. 


Види још[уреди]