Драгана Варагић
| Драгана Варагић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 7. април 1957. |
| Место рођења | Краљево, НР Србија, ФНР Југославија |
| Супружник | Душан Петричић |
| Рад | |
| Битна улога | Варљиво лето '68 — Јагодинка Симоновић Светозар Марковић — Милица Нинковић Случај Лазе Костића — Ленка Дунђерски Светозар Марковић — Милица Нинковић |
| Веза до IMDb-а | |
Драгана Варагић (Краљево, 7. април 1957) српска је глумица. Редовни је професор на Академији уметности у Београду.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Драгана Варагић је дипломирала глуму на Факултету драмских уметности у Београду, специјализирала Шекспира на Шекспировом институту у Стратфорду у Енглеској, и магистрирала драму на Универзитету Торонто у Канади. Одиграла је бројне улоге у позоришту, на филму и телевизији. Као првакиња Народног позоришта у Београду одиграла је, између осталог Наташу Ростову, Јулију, Леди Ану, Хелену Чарлс, Елизабету Проктор, Катарину Лугомирски. У Канади је наставила своју каријеру као глумица, редитељ и универзитетски професор. Играла је у комадима од Шекспира и Стриндберга до Хауарда Баркера и Едварда Бонда. Режирала је, између осталог, Канал среће, То није моја прича, Дантес Дивинус, Последњи дани Јуде Искариотског, Принцеза Т.... Драгана је предавала глуму на универзитетима Далхаузи и Виндзор, а глуму и режију на Универзитету Отава. Носилац је више награда за глумачка остварења на нашим просторима (две годишње награде Народног позоришта у Београду за глуму, Награда Удружења драмских уметника Србије за најбоље глумачко остварење, Награда за епизодну улогу на Стеријином позорју...) и номинације за награду Дора за најбољу глумицу у Торонту. Драгана је режирала и копродуцирала канадско - црногорску копродукцију Пенелопијада која је на репертоару тиватског позоришног фестивала Пургаторије. Редовни је професор на Катедри за глуму Академије уметности у Београду и гостујући професор на пољској Националној филмској и позоришној академији у Лођу.[2]
Увршћена је у „Енциклопедију националне дијаспоре”, коју уређује Иван Калаузовић Иванус.[3]
Улоге
[уреди | уреди извор]| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1980-те | |||
| 1981. | Сестре | ћерка Ива | |
| 1981. | Светозар Марковић | Милица Нинковић | |
| 1982. | Микеланђело | Госпођица Де ла Кроета | |
| 1982. | Дан, дани... Неџада К. | Ивана | |
| 1982. | Прогон | Ана | |
| 1983. | Велики транспорт | учитељица Дуња | |
| 1984. | Чај у пет | Сенди | |
| 1984. | Варљиво лето '68 | Јагодинка Симоновић | |
| 1984. | Варљиво лето ’68 (ТВ серија) | Јагодинка Симоновић | |
| 1984. | Бањица | Јованка Букумировић | |
| 1985. | Случај Лазе Костића | Ленка Дунђерски | |
| 1985. | Приче из фабрике | Јасна | |
| 1986. | Сиви дом | Помпи | |
| 1987-1988. | Вук Караџић | Ана Краус Караџић | |
| 1990-те | |||
| 1992. | Алекса Шантић (ТВ серија) | сестра Перса | |
| 1995. | When the Bullet Hits the Bone | медицинска сестра | |
| 2000-те | |||
| 2008. | Flashpoint | Марта Томашић | |
| 2010-те | |||
| 2018. | Пет | судиница Стојановић | |
| 2020-те | |||
| 2021. | Време зла | Правда Ристић Јовановић | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Погледајте како изгледа Јагодинка Симоновић после 30 година (Б92, 17. јун 2015)”. Архивирано из оригинала 11. 11. 2016. г. Приступљено 17. 06. 2015.
- ^ „КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР - актуелности”. Архивирано из оригинала 14. 2. 2014. г. Приступљено 13. 12. 2016.
- ^ Енциклопедија националне дијаспоре, Impressions. Посећено 8. септембра 2024.
Литература
[уреди | уреди извор]- Калаузовић, И. (2024). Енциклопедија националне дијаспоре. Ниш: Impressions. ISBN 978-86-82470-02-1.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Драгана Варагић на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
- Драгана Варагић: Лакше сам се вратила него што сам отишла („Вечерње новости”, 3. јул 2016)
- Шта је Стерија прећутао о Кир Јањи („Политика”, 15. децембар 2016)
- У Канади сам постала стрпљива („Политика”, 22. март 2018)
- ИНТЕРВЈУ Драгана Варагић: Не кајем се што сам се вратила из Канаде („Вечерње новости”, 11. октобар 2020)
- Драгана Варагић вратила се из САД са наградом за епизодну улогу („Вечерње новости”, 20. децембар 2021)
- И за живот и за позориште потребна је храброст („Политика”, 24. март 2022)
