Драган Јовановић (глумац)

С Википедије, слободне енциклопедије
Драган Јовановић
Dragan Gagi Jovanović-glumac.jpeg
Пуно имеДраган Јовановић
НадимакГаги
Датум рођења(1965-10-04)4. октобар 1965. (56 год.)
Место рођењаБеоград,  СФР Југославија
СупружникБранка Пујић
ДецаАнђела Јовановић
Активни период1988 —
Занимањеглумац
Битна улогаСрећни људи — Луне Шћекић
Стижу долари — Пеша Љутић
Мој рођак са села — Дракче
Бела лађа – Др Маричић
Швиндлери — Софра
Веза до IMDb-а

Драган Јовановић — Гаги (Београд, 4. октобар 1965) српски је позоришни, телевизијски и филмски глумац.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1965. године у Београду, где је завршио основну и средњу школу. Глуму је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду 1990. године у класи Миленка Маричића. Са њим су студирали Слободан Ћустић, Снежана Орбовић, касније Дивац,[1] Ивана Жигон, Наташа Влаховић, Дејан Матић, Дејан Парошки, Горан Даничић, Душица Стефановић, Игор Первић и Небојша Љубишић.[2] Ожењен је глумицом Бранком Пујић и имају кћерку Анђелу.[3]

  • Улоге у филмовима:
    • „Шта радиш вечерас”, „Свето место”, „Почетни ударац”, „Лајање на звезде”, „Два сата квалитетног ТВ програма”, „Буре барута”, „Кажи зашто ме остави”, „Стршљен”, „Бумеранг”, „Професионалац”, "Шешир професора Косте Вујића" и „Made in YU“
  • ТВ серијама:
    • „Заборављени”, „Срећни људи”, „Корак до сна”, „Лисице”, „Откривалица”, „Лаку ноћ децо”, „Метла без дршке”, „Стижу долари“ и „Мој рођак са села”, ,, Бела Лађа ".

Улоге у позоришту[уреди | уреди извор]

    • Од 1990. стални је члан ЈДП-а у Београду, где је играо и игра у представама “Баал” (Теди), “Дозивање птица” (ђаво), “Позоришне илузије” (Адраст), “Чикашке перверзије” (Барни),[4][5][6] “Буре барута” (Света), “Београдска трилогија” (Кића), „Молијер, још један живот“.
    • Са неколицином својих колега оснива позоришну групу “The Kuguars”, и под тим називом као колективну режију потписују представе “Хајде да се играмо”, “Смешна страна историје”, “Смешна страна музике”.
    • У Будва Град театру играо је у представи „Бура“ (Тринкуло).
    • У Звездара театру је први пут заиграо у представи “Живот Јованов” (Франо), а онда следе “Чаруга” (Прпић мали), “У пламену страсти” (Алекса), “Смешна страна музике”, „Добродошли у Србију“ (писац, редитељ, носилац главних улога).
    • У Мадленијануму режирао представу „Дон Кихот“ и играо насловну улогу.

Награде[уреди | уреди извор]

Добитник је награде “Златно звоно” коју додељују деца Новог Сада, и награде “Златна повеља” за улогу Барниа у представи “Чикашке перверзије”.

Улоге[уреди | уреди извор]

Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности. Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Позоришне представе[уреди | уреди извор]

Наслов Улога Редитељ Позориште Премијера
Под Прешерновом бистом Васко Димник Миленко Маричић Атеље 212 9. април 1987.[7]
Народни посланик Први грађанин Позориште на Теразијама 14. фебруар 1988.[8]
BAAL Теди Едуард Милер Југословенско драмско позориште 16. април 1988.[9][10]
Ведрине и ватре Дејан Мијач 1. октобар 1988.[10]
Виђење Исуса Криста у касарни ВП 2507 Јованче Шумадинац Милан Караџић Позориште „Бошко Буха“ 20. новембар 1988.
Дозивање птица Харис Пашовић Југословенско драмско позориште 7. април 1989.[11][10]
У потрази за Марселом Прустом Дејан Мијач 25. мај 1990.[12][13]
Хајде да се играмо Кроксон The Kuguar 10. новембар 1990.[14][12]
Позоришне илузије Адраст Слободан Унковски 3. април 1991.[15][12]
Жабар Паул Горчин Стојановић Атеље 212 28. април 1991.[16]
Разбојници Швајцер Бранислав Лечић Југословенско драмско позориште 29. фебруар 1992.[12][17]
Смешна страна историје Хамлет, Хитлер и Неандерталац The Kuguar Мало позориште „Душко Радовић” 14. март 1992.[18][19]
Живот Јованов Франо, Фра Лоренцо Дарко Бајић Звездара театар 7. април 1992.[20]
Јулија и Ромео од Виљема Бранка Ромео Слободанка Алексић Позориште Пуж 26. април 1992.[21]
Наши очеви Милићевић Ана Миљанић Београдско драмско позориште 25. децембар 1992.[22][23]
Чикашке перверзије Барни Омар Абу Ел Руб Југословенско драмско позориште 9. март 1993.[24][25]
Чаруга Прпић Мали Милош Радовић Звездара театар 4. мај 1993.[26]
Трамвај звани жеља Стенли Омар Абу Ел Руб Битеф театар 13. април 1994.[27][28]
Буре барута Света Слободан Унковски Југословенско драмско позориште 18. март 1995.[29][30]
Шовинистичка фарса 3 Славенко Салетовић FAVI продукција 1996.[31][32]
Лари Томпсон, трагедија једне младости Глумац Бели Душан Ковачевић Звездара театар 26. октобар 1996.[33]
У пламену страсти Алекса Горчин Стојановић 12. март 1997.[34]
Београдска трилогија Кића Јовић Горан Марковић Југословенско драмско позориште 19. април 1997.[35][36]
Смешна страна музике Локални солиста The Kuguar и Никола Пејаковић Звездара театар 4. мај 1998.[37][38]
Бура Тринкуло Слободан Унковски Град театар 10. август 2001.[39][40]
Молијер - Још један живот Маркиз Д'Орсин Душан Јовановић Југословенско драмско позориште 24. октобар 2003.[41][42]
Дон Кихот Алонсо Кихано Драган Јовановић Опера и театар Мадленијанум 28. децембар 2005.[43][44]
Добродошли у Србију Звездара театар 27. мај 2006.[45][46]
Кандид или оптимизам Командант, Клеменсо Александар Поповски Југословенско драмско позориште 14. новембар 2008.[47][48]
Несврстана страна музике Мутави Че Драган Јовановић и Владимир Манчић Звездара театар 24. новембар 2008.[49][50]
Хотел Слободан промет Матје Борис Лијешевић Југословенско драмско позориште 23. децембар 2016.[51][52]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Михајло Бата Паскаљевић, Маја Сабљић, Бранка Пујић и Драган Јовановић, на „Филмским сусретима“ у Нишу, 1997. године
1980 ▼ 1990 ▼ 2000 ▼ 2010 ▼ 2020 ▼ Укупно
Дугометражни филм 4 13 10 5 0 32
ТВ филм 0 7 3 0 0 10
ТВ серија 1 4 9 4 1 19
Кратки филм 0 2 1 2 1 6
Укупно 5 26 23 11 2 67
Год. Назив Улога
1980-е ▲
1988. Ортаци Вуковац
1988. Шта радиш вечерас (сегмент: Амстердам) Јовке
1988. Балкан експрес 2 Немачки Војник
1989. Најбољи Чепир
1989. Балкан експрес 2 (серија) Немачки Војник
1990-е ▲
1990. Заборављени (серија) Данко
1990. Почетни ударац
1990. Баал (ТВ филм)
1990. Свето место Поп Тома
1991. Вера Хофманова (ТВ филм) Златан
1991—2001. Метла без дршке (серија) Здравко Мачкић, Жакијев сестрић
1992. Црни бомбардер Бомбаш
1992. Загреб - Београд преко Сарајева (ТВ филм) Милош Црњански
1993. Кажи зашто ме остави Марко
1993. Византијско плаво Максим
1993. Нападач (ТВ филм) Новинар
1994. Ни на небу, ни на земљи Миле Џонсон
1994. Два сата квалитетног програма (ТВ филм) Приградски
1994. Биће боље Бобек
1994. Амнезија (кратки филм)
1993—1994. Срећни људи (серија) Милун „Луне“ Шћекић
1995. Свадбени марш (ТВ филм) Леонардо од Винче
1995. Двобој за троје (ТВ филм) Игор
1995—2013. Отворена врата (серија) Поштар Жућа
1995. Пакет аранжман (сегмент: Херц минута) Шанкер
1997. Танго је тужна мисао која се плеше
1998. Храна за главу (кратки филм) Инспектор
1998. Лајање на звезде Наставник физичког Градимир Стевић
1998. Стршљен Инспектор Бобан Ђорђевић
1998. Буре барута Коста
1999. Рањена земља Зоран
2000-е ▲
2000. Сенке успомена Режисер
2000. Новогодишња Микс Бајка За Одраслу Децу (ТВ филм) Вук
2001. Нормални људи Николин ратни друг
2001. Бумеранг Тони
2001. Лола (ТВ филм) Крле Аџија / Ђубретар
2001—2002. Породично благо (серија) Драгиша „Гиша” Свиларевић
2002. Лисице (серија) Стив
2002. Ко чека дочека (ТВ филм)
2003. Казнени простор (серија) Анин љубавник
2003. Професионалац Гипсани
2003. Мали свет Корумпирани полицајац
2004—2006. Стижу долари (серија) Предраг „Пеша” Љутић
2005. Made in YU Брацо
2006. Оптимисти Голуб
2006. Ракете (кратки филм)
2007. Црни Груја и камен мудрости Омер
2007. Два Бог
2007—2010. Бела лађа (серија) Др Маричић
2007. Црни Груја 3 (серија) Омер
2008—2011. Moj рођак са села (серија) Драгорад „Дракче ”Малешевић
2009. Друг Црни у НОБ-у Адолф Хитлер / Џејмс Бонд
2009. Заувек млад (серија) организатор
2009. Оно као љубав (серија) Драган
2010-е ▲
2010. Човек из Багомба (кратки филм) Петар Лард
2012. Шешир професора Косте Вујића професор војне обуке
2012. Ружа вјетрова (серија) Иван Марушић
2013. Шешир професора Косте Вујића (серија) професор војне обуке Станић
2013. Друг Црни у НОБ-у (серија) Адолф Хитлер / Џејмс Бонд
2014. Тмина Салетов отац
2017. Афтерпарти Гаги
2019. Dreams (кратки филм) Срба Обрадовић
2019. Екипа Скаре
2019. Четири руже Бранко
2019—2021. Швиндлери (серија) Софроније „Софра” Игњатовић
2020-е ▲
2020—2021. Луд, збуњен, нормалан (серија) Иван
2021. Поход на Мјесец (кратки филм) Ниџо

Дискографија[уреди | уреди извор]

За популарну ТВ серију Мој рођак са села, Драган је отпевао песму „Ружо румена”. Песма је настала током студија глуме и на њој су заједнички радили Драган Јовановић и Небојша Љубишић.[53][54][55] Љубишић је 2020. године Јовановићу оспорио ауторска права заведена у Сокоју,[56] тврдњом да је аутор музике и дела текста песме.[57] Песма је претходно добила највише гласова у емисији 60 најлепших народних песама приказиваној на Радио-телевизији Србије.[58]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Jovanović, Jelka (24. 11. 2004). „Glumica u biznisu”. Б92. Приступљено 26. 6. 2021. 
  2. ^ „Slobodan Ćustić, glumac - "Kuduz" je bio moja istina i kosmička pravda”. Блиц. ekapija.com. 23. 8. 2010. Приступљено 26. 6. 2021. 
  3. ^ K, I. (28. 1. 2019). „Malo ljudi zna za ovo: Osim što je diplomirani glumac, Gagi Jovanović ima još jednu diplomu koju nikad nije iskoristio”. Блиц. Приступљено 11. 7. 2019. 
  4. ^ „Čikaške perverzije - 500. jubilej u Čikagu”. Б92. 16. 11. 2014. Приступљено 26. 6. 2021. 
  5. ^ „Čikaške perverzije: Rasprodato i odloženo”. naxi.rs. 24. 5. 2016. Приступљено 26. 6. 2021. 
  6. ^ „“Čikaške perverzije”: Predstava koja je postala fenomen”. australianaserba.com. 30. 1. 2017. Приступљено 26. 6. 2021. 
  7. ^ „Под Прешерновом бистом”. Атеље 212. Приступљено 26. 6. 2021. 
  8. ^ Јовановић 2009, стр. 273—274.
  9. ^ Милошевић 2008, стр. 73, 114.
  10. ^ а б в Стојановић 2008, стр. 263.
  11. ^ Милошевић 2008, стр. 75, 114.
  12. ^ а б в г Стојановић 2008, стр. 264.
  13. ^ Стојановић 2018, стр. 152.
  14. ^ „Hajde da se igramo”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала на датум 07. 02. 2005. Приступљено 26. 6. 2021. 
  15. ^ Милошевић 2008, стр. 77, 114.
  16. ^ „Жабар”. Атеље 212. Приступљено 26. 6. 2021. 
  17. ^ Стојановић 2018, стр. 156.
  18. ^ „Dragan Jovanović”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала на датум 14. 11. 2013. Приступљено 26. 6. 2021. 
  19. ^ „Šta, gde, kada” (PDF). Лудус, број 55. 30. 3. 1998. стр. 2. Приступљено 26. 6. 2021. 
  20. ^ „Живот Јованов”. Звездара театар. Приступљено 26. 6. 2021. 
  21. ^ „Julija i Romeo od Viljema Branka”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 26. 6. 2021. 
  22. ^ Пашић 2007, стр. 294.
  23. ^ „38. Југословенске позоришне игре – Репертоар”. Стеријино позорје. 1993. Приступљено 26. 6. 2021. 
  24. ^ „Čikaške perverzije”. hocupozoriste.rs. Приступљено 26. 6. 2021. 
  25. ^ „Perverzije se vraćaju u Beograd!”. urbanbug.net. 11. 11. 2008. Приступљено 18. 12. 2014. 
  26. ^ „Чаруга”. Звездара театар. Приступљено 26. 6. 2021. 
  27. ^ „Repertoar - Sezona 1994 - Tramvaj zvani želja”. Битеф театар. Приступљено 26. 6. 2021. 
  28. ^ „Šta je Beograd video” (PDF). Лудус, број 17. 5. 5. 1994. стр. 4. Приступљено 10. 8. 2021. 
  29. ^ Милошевић 2008, стр. 81, 115.
  30. ^ „Bure baruta”. Фестивал Без превода. Народно позориште Ужице. 1996. Приступљено 26. 6. 2021. 
  31. ^ „Šovinistička farsa 3”. favi.co.rs. Приступљено 26. 6. 2021. 
  32. ^ „Bilo nam je smešno, a onda je postalo opasno: Priča o "Šovinističkoj farsi", predstavi koju mnogi nisu razumeli na vreme”. Недељник. 29. 9. 2018. Приступљено 26. 6. 2021. 
  33. ^ „Лари Томпсон, трагедија једне младости”. Звездара театар. Приступљено 26. 6. 2021. 
  34. ^ „У пламену страсти”. Звездара театар. Приступљено 26. 6. 2021. 
  35. ^ „Beogradska trilogija”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала на датум 07. 02. 2005. Приступљено 26. 6. 2021. 
  36. ^ Стојановић 2018, стр. 235.
  37. ^ „Смешна страна музике”. Звездара театар. Приступљено 26. 6. 2021. 
  38. ^ „Smešna strana muzike”. tiketklub.com. Приступљено 26. 6. 2021. 
  39. ^ „Produkcije i koprodukcije”. gradteatar.me. 5. 6. 2001. Приступљено 26. 6. 2021. 
  40. ^ Radosavljević, Radmila (12. 8. 2001). „Voleo sam svoju popularnost”. Глас јавности. Приступљено 26. 6. 2021. 
  41. ^ „Molijer - Još jedan život”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала на датум 04. 02. 2005. Приступљено 26. 6. 2021. 
  42. ^ „'Molijer, još jedan život' večeras na sceni JDP-a”. Блиц. 24. 10. 2003. Приступљено 26. 6. 2021. 
  43. ^ „Don Kihot”. Опера и театар Мадленијанум. Приступљено 26. 6. 2021. 
  44. ^ Годишњак 28 2007, стр. 66—67.
  45. ^ „Dobrodošli u Srbiju”. Звездара театар. Архивирано из оригинала на датум 30. 01. 2009. Приступљено 26. 6. 2021. 
  46. ^ Годишњак 28 2007, стр. 92.
  47. ^ Ćuk, A. (11. 11. 2008). „„Kandid ili optimizam“ u JDP”. Данас. Приступљено 26. 6. 2021. 
  48. ^ Годишњак 31 2010, стр. 24—25.
  49. ^ „Несврстана страна музике”. Звездара театар. Приступљено 26. 6. 2021. 
  50. ^ Годишњак 31 2010, стр. 82.
  51. ^ „Хотел Слободан промет”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 26. 6. 2021. 
  52. ^ Годишњак 39 2018, стр. 27.
  53. ^ „Dragan Jovanović - Paroles de « Ružo rumena » - FR”. lyricstranslate.com (на језику: француски). Приступљено 15. 7. 2020. 
  54. ^ „Dragan Jovanovic Gagi: Kada čujem “Crni Gruja”, setim se Madžgalja! | GUGLALI SMO | S02E13”. Mondo portal. Јутјуб. 15. 12. 2019. Приступљено 25. 6. 2021. 
  55. ^ Stoisavljević, Lidija (24. 6. 2021). „Slučaj „Ružo rumena“: Oglasio se advokat Gagija Jovanovića”. Нова С. Приступљено 25. 6. 2021. 
  56. ^ Jovović, Pero (22. 6. 2021). „Detalji tužbe protiv Gagija Jovanovića zbog „Ruže rumene“”. Нова С. Приступљено 23. 6. 2021. 
  57. ^ „Bili smo drugari, za mene je to tužna priča! Evo kako je Gagi Jovanović odgovorio na optužbe da je ukrao hit Ružo rumena!”. Курир. 22. 6. 2021. Приступљено 23. 6. 2021. 
  58. ^ Ловрић, Иван (17. 6. 2018). „Гаги Јовановић: Нема песме без емоција”. Вечерње новости. Приступљено 23. 6. 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Драган Јовановић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драган_Јовановић_(глумац)&oldid=23984050”