Драган Јосиповић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Драган Јосиповић
Датум рођења(1957-09-02)2. септембар 1957.(63 год.)
Мјесто рођењаБања Лука
 СР БиХ  ФНРЈ
ШколаВојна академија Копнене војске
Служба СФР Југославија
 Република Српска
ВојскаЈугословенска народна армија
Војска Републике Српске
Године службеЈугословенска народна армија (?—1992)
Војска Републике Српске (1992—1996)
Чингенерал-мајор
КомандантИлијашка пјешадијска бригада
Битке/ратовиРат у Хрватској
Рат у Босни и Херцеговини
ОдликовањаOrder for military merits with silver swords RIB.gif Order for military merits with silver swords RIB.gif Карађорђева звијезда Карађорђева звијезда
СупружникДрагица Јосиповић

Драган Јосиповић (Бања Лука, 2. септембар 1957) је генерал-мајор Војске Републике Српске у пензији и некадашњеи командант Илијашке пјешадијске бригаде ВРС. Током Одбрамбено-отаџбинског рата је девет пута рањаван.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1957. у Бањој Луци, од оца Воје, подофицира ЈНА и мајке Стоје, домаћице.[1] Поред њега родитељи су имали још двоје дјеце. Ожењен је и има четири кћери. По националности је Србин. Крсна слава породице је Свети Николај - Никољдан (19. децембар).[2]

Завршио је Основну школу "Милан Радман" у Бањој Луци 1972; Средњу управну школу 1976. у Бањој Луци; Војну академију Копнене војске - смјер интендантске службе 1980. у Београду и Сарајеву са врлодобрим успјехом. Произведен је у чин потпоручника интендантске службе 20. јула 1980. године, а унапријеђен у чин поручника 1981 .(пријевремено), капетана 1984, капетана прве класе 1988, мајора 1992, потпуковника 1993.(ванредно), пуковника 1994.(ванредно) и генерал-мајора 6. децембра 1996. године.

Обављао је дужности: командир наставног вода курса командира одјељења у Свилајнцу; референт интендантске службе у механизованом батаљону у Сомбору; командир позадинске чете у Суботици; замјеник команданта позадинског батаљона у 36. механизованој бригади у Сомбору; командант самосталне пјешадијске чете у Источној Славонији; командант пјешадијског батаљона у Барањи, Копачевски рит; командант Илијашке лакепјешадијске бригаде Војске Републике Српске у Илијашу; командант Оперативне групе "Вогошћа" Војске Републике Српске у Вогошћи; командант З. сарајевске пјешадијске бригаде Војске Републике Српске у Вогошћи; начелник штаба за заштиту предсједника Републике Српске, Антитерористичка бригада Полиције Републике Српске, у Српском Сарајеву; замјеник начелника Генералштаба Војске Републике Српске у Бијељини; командант 5. корпуса Војске Републике Српске, Соколац и замјеник помоћника начелника Генералштаба Војске Републике Српске за позадину у Бијељини.[3]

Службовао је у гарнизонима Свилајнац, Сомбор, Суботица, Бели Манастир, Илијаш, Вогошћа, Српско Сарајево, Соколац и Бијељина.

Почетак оружаних сукоба у СФРЈ затекао га је у гарнизону Суботица. Учествовао је у одбрамбеном рату као припадник Југословенске народне армије у Источној Славонији и Барањи на дужности командира самосталне пјешадијске чете и команданта пјешадијског батаљона и у Одбрамбено-отаџбинском рату српског народа у Босни и Херцеговини као припадник Војске и Полиције Републике Српске од 1. јуна 1992. до 14. децембра 1995. године.

Рањаван је: јун 1992. година, прострел десне руке метком из аутоматског пјешадијског оружја, у Чекрчићима код Илијаша; јул 1992. гелер у кичму, у Љешеву код Илијаша; септембар 1992. гелер у главу, Влашково код Илијаша; март 1993. гелер у поткољеницу, објекат Мачак, Нишићка висораван код Олова; септембар 1993. гелер у ногу на брду Жуч код Сарајева; фебруар 1994. гелер у врат, Брда код Средњег; јул 1994. гелер у кољено, Мошевачко брдо, Нишићка висораван код Олова; новембар 1994. гелери у ногу и раме, Караула код Олова; јул 1995. гелери у руку и у груди, у селу Љубина код Илијаша.[4]

Активна војна служба престала му је 28. маја 1996.[5] а професионална служба престала му је септембра 2002. године. Након престанка службе радио је неколико послова у приватним фирмама да би могао живјети, хранити породицу и школовати дјецу, јер нема никаквих примања. Члан је Удружеља "Част отаџбине".[6]

Са породицом живи у Суботици.

Одликовања и признања[уреди | уреди извор]

Одликован у ЈНА:

Одликован у ВРС:

Током службе оцјељиван је шест пута, пет пута оцјеном истиче се и једном нарочито се истиче..[7]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005
  2. ^ Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.
  3. ^ Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.
  4. ^ Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.
  5. ^ Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005
  6. ^ „О нама”. Удружење Част Отаџбине. Приступљено 27. 11. 2019. 
  7. ^ Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005