Драган Бјелогрлић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Драган Бјелогрлић
Dragan Bjelogrlić.jpg
Драган Бјелогрлић
Пуно имеДраган Бјелогрлић
НадимакБјела
Датум рођења(1963-10-10)10. октобар 1963.(57 год.)
Место рођењаОпово
 СФРЈ
Пребивалиште Београд
Држављанство Србија
СупружникМаја Бјелогрлић
ДецаАлексеј и Мија Бјелогрлић
Активни период1978—данас
Занимањеглумац, режисер, сценарист и продуцент
Битна улогаБошко БухаСаво Јовановић Сирогојно
Бал на води — Саша
Бољи живот — Слободан "Боба" Попадић
Хајде да се волимо 3 — Вања
Црни бомбардер — Црни
Лепа села лепо горе — Милан
Ране — Куре
Небеска удица — Тоза
Сиви камион црвене боје — Швабо
Ивкова слава — Калча
Вратиће се роде — Ексер
Сенке над Балканом — Андра Танасијевић
Јужни ветар — Цар
Тајкун — Владан Симоновић
Веб-сајтcobrafilm.com/bjelogrlic
IMDb веза

Драган Бјелогрлић (Опово, 10. октобар 1963) је српски филмски, телевизијски и позоришни глумац глумац, редитељ, сценариста и продуцент.

Прву улогу добио је 1978. године, у филму Бошко Буха, да би осамдесетих започео његов константни успон у југословенској кинематографији, првенствено захваљујући ТВ серији Бољи живот, где је играо бунтовног Слободана Бобу Попадића. Током деведесетих остварио је велики успех глумећи углавном у филмовима ратне тематике, као што су Црни бомбардер, Лепа села лепо горе, Ране и Небеска удица, али и захваљујући мјузиклу Хајде да се волимо 3. И у новом миленијуму ствара упечатљиве улоге у филмовима Сиви камион црвене боје и Ивкова слава, као и у ТВ серији Вратиће се роде. После 2010. његово стваралаштво доживљава својеврсну ренесансу, у којој се Бјелогрлић остварује и као сценариста и редитељ. Најпознатији пројекти које је режирао су спортске историјске драме Монтевидео, Бог те видео и Монтевидео, видимо се, а највише од свих његова ТВ мистерија Сенке над Балканом,[1] најбоље оцењена српска серија на сајту ИМДб, коју Драган потписује као редитељ, сценариста и глумац.

Биографија[уреди | уреди извор]

Потиче из српске добровољачке породице из Херцеговине, која се населила у Банату, после Првог светског рата.[2] Драган Бјелогрлић је први пут пред камерама глумио са 15 година и то у филму Бранка Бауера Бошко Буха из (1978). године, тумачећи лик Саве Јовановића Сирогојна.[2]

Године 1965. доселио се са породицом у Београд, гдје је касније завршио основну и средњу школу, као и две године Грађевинског факултета.[3]

Године 1984. уписао је Факултет драмских уметности у Београду, на којем је дипломирао 1989.[4]

Прославио се улогом Слободана Попадића у серији Бољи живот (1987 - 1990). Након те улоге, уследиле су улоге у ТВ серији Заборављени (1990) и филмовима Црни бомбардер (1992), Пун месец над Београдом (1993), Лепа села лепо горе (1996), које су Бјелогрлића уврстиле у ред најпознатијих и најпризнатијих српских глумаца.[4][3]

Последњих година Бјелогрлић се окушао као продуцент, а први филм који је продуцирао била су Лепа села лепо горе.[3]

Опробао се и као редитељ, режирао је играни филм и тв серију Монтевидео, бог те видео и Монтевидео, видимо се, са којим је постигао велики успех. Филм је изабран за српског представника за награду Оскар.[4]

Ипак, највећи успех као аутор доживео је са серијом Сенке над Балканом где је играо и главну улогу инспектора Андре Танасијевића. Серија је на популарном сајту за филмове и серије IMDb оцењена као најбоља српска серија свих времена.[5][6]

Почетком деведесетих година је упознао студенткињу енглеског језика и књижевности Мају са којом се венчао 14. фебруара 1996. године. 19. јула 1996. године су добили ћерку Миу, а 30. априла 2000. године су добили сина Алексеја.[4]

Године 1994. Драган и његов брат Горан, који је по занимању електроинжењер, су основали продуцентску кућу "Кобра". Бјелина сестра од тетке је певачица Зорана Павић. Заједно су обрадили дует "Некако с’ пролећа".[4]

Бјелогрлић је професор на Факултету за медије и комуникације у Београду, где је ментор мастер програма "Производња ТВ серија".[2]

Током лета Бјелогрлић је становник банатског села Баранде, где је његовом заслугом отворен филмски студио.[7]

Интересовања[уреди | уреди извор]

Бјелогрлић је велики љубитељ аутомобила. Имао је "поршеа" који је заменио "јагуаром". Власник је квада.[2]

У интервјуима је изразио жељу да постане пилот али је одустао од ове идеје.[2]

Љубитељ је фудбала и навијач Партизана.[4]

Бавио се сурфином. Сада рекреативно скија, плива и игра тенис.[2]

Чести сарадници[уреди | уреди извор]

Најпознатије Драганове партнерке на телевизији и филму биле су Весна Тривалић, Наташа Нинковић и Дубравка Мијатовић. Прве две играју и у његовој серији Сенке над Балканом. Осим њих, ту су и Аница Добра и Бранка Катић.

Бјелогрлић је најчешће сарађивао са глумцима са којима је студирао, Срђаном Тодоровићем и Милорадом Мандићем Мандом, као и са другим глумцима средње генерације: Ненадом Јездићем, Николом Ђуричко, Драганом Јовановићем, Војином Ћетковићем, Зораном Цвијановићем, Николом Којо, Небојшом Глоговцем и другима.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • Награда за најбољи глумачки пар са Весном Тривалић на фестивалу у Нишу за серију Бољи Живот 1991.
  • 2 гран прија „Ћеле-кула” за најбољег глумца у филму Лепа села лепо горе на глумачком фестивалу у Нишу
  • 2 Златне мимозе, за најбољу улогу у филму Лепа села лепо горе на филмском фестивалу у Херцег Новом,
  • Статуета Слобода за најбоље глумачко остварење на Филмском фестивалу у Сопоту
  • Награда Повеља за изузетну мушку улогу у филму „Др Реј и Ђаволи”
  • Добитник је преко 15 главних награда за филмове на домаћим фестивалима и преко 20 интернационалних признања и гран прија.
  • Награда за глуму за улогу Рендлија П. Мекмарфија у представи Лет изнад кукавичјег гнезда на „Бориним позоришним данима” 2006. године[8]
  • Златна Антена за најбољи сценарио за серију Монтевидео, Бог Те Видео
  • Награда публике у Москви за филм Монтевидео, Бог те видео 2011.
  • Награда за допринос европској кинематографији на 10. Европском и медитеранском филмском фестивалу у Пирану (2020)[9][1][4][10]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Драган Бјелогрлић заједно са Милошем Самоловом на сету серије Сенке над Балканом (2017).

Филмови, серије и улоге које је играо:[11][4][12]

Глумац[уреди | уреди извор]

Драган Бјелогрлић на Филмским сусретима у Нишу, крајем 90-их
Год. Назив Улога
1970.-те
1978. Бошко Буха Саво Јовановић Сирогојно
1978. Бошко Буха (ТВ серија) Саво Јовановић Сирогојно
1980.-те
1981. Балада о Синиши и мангупу Синиша
1981. База на Дунаву Ђоле
1982. Јабука (кратки филм) Јабука
1983. Хало такси Шугеров сестрић
1983. Кроз војнички клуб
1983. Велики транспорт Бора
1984. Мољац
1984. Бањица (ТВ серија)
1986. Бал на води млади Саша
1986. Одлазак ратника, повратак маршала
1987. Седми дан
1987. Waitapu Човек у ресторану 1
1987. Бригада неприлагођених војник у борделу
1987. Aenigma Том
1987–1988. Бољи живот Слободан „Боба“ Попадић
1988. Браћа по матери Веселинов друг
1989. Бољи живот Слободан „Боба“ Попадић
1989. Најбољи Жарко Нинков
1989. Како је пропао рокенрол милицајац
1990.-те
1990. Заборављени Мишко
1990. Почетни ударац Мишко
1990. Хајде да се волимо 3 Вања
1990–1991. Бољи живот 2 Слободан „Боба“ Попадић
1991. Видео јела, зелен бор Милисав
1991. Гњурац Радован Поповић
1992. Црни бомбардер Црни
1993. Пун месец над Београдом Алекса
1994. Два сата квалитетног програма Армани
1995. Љубав и мржња — Европске приче 3: Свиње и бисери Марко
1996. Лепа села лепо горе Милан
1997. Горе доле Зоран Жигић „Зиги“
1997. Балканска правила Божидар Пешић „Божа“
1998. Купи ми Елиота Антоније Костић
1998. Ране Куре
1999. Sti skia tou polemou (У сенци рата) Емир
1999. Небеска удица Тоза
2000.-те
2000. Рат уживо Сергеј
2000. Млијечни пут
2001. Наташа Аца
2002. Деца филма Лично
2002. Ко чека дочека
2003. Ледина Драган
2003. М(ј)ешовити брак Бацковић
2003. Кајмак и мармелада Горан
2003. Boban hockeystjärnan Стево
2004. Црна хроника Горан
2004. Поклон за Сању
2004. Сиви камион црвене боје Швабо
2005. Хероји за један дан Брат
2005. Cuore nel pozzo, Il Новак
2005. Потера за срећ(к)ом Дон
2005. Ивкова слава Калча
2006. Тата и зетови Бубић
2007. Балкански синдром Бега
2007. Црни Груја и камен мудрости Силберлибер
2007. С. О. С. - Спасите наше душе Милорад
2007. Позориште у кући Родољуб Рођа Петровић
2007–2008. Вратиће се роде Ексер
2009. Роде у магли Ексер
2010.-те
2010. Ма није он такав Бошко Павловић „Боле Калифорнија“
2012. Доктор Реј и ђаволи Ратко Дражевић
2012. Клопка (ТВ Серија из 2012) Горан Латиновић
2012. Будва на пјену од мора Дибоа
2013. Изход Александар
2013. Мамарош војник на граници
2013. Надреална телевизија
2013–2014. Равна Гора (ТВ серија) Јосип Броз Тито
2014. Монтевидео, видимо се! Драган Бјелогрлић
2013–2014. Фолк Гане Папагај
2014. Монтевидео, Бог те видео! (ТВ серија) Драган Бјелогрлић
2013. Споменик Мајклу Џексону Душан
2015. Чизмаши мајор Софтић
2016–2018. Војна академија потпуковник Панић
2018. Јужни ветар (филм) Цар
2017–2019. Сенке над Балканом Андра Танасијeвић
2020.-те
2020. Тајкун Владан Симоновић
2020. Јужни ветар (ТВ серија) Цар
2021. Хаџијино звоно Хаџи Трифун

Редитељ[4][уреди | уреди извор]

Сценарио[4][уреди | уреди извор]

Написао је сценарије за серије и филмове:

  • Сценарио за серије:

Вратиће се роде

Монтевидео, Бог те видео!

Жигосани у рекету

Тома (ТВ серија)

Сенке над Балканом

  • Сценарио за филмове:

Роде у магли

Рат уживо

Продуцент[11][уреди | уреди извор]

Позориште[уреди | уреди извор]

Бјелогрлић је углавном познат као телевизијски глумац, а играо је у представама:

  • Блуз за месију,
  • Лет изнад кукавичјег гнезда,
  • Ратна кухиња, итд.[4]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Драган Бјелогрлић”. Кобра филм. Приступљено 15. 1. 2021. 
  2. ^ а б в г д ђ „То је ОВАЈ ЧОВЕК: Драган Бјелогрлић”. Индекс. Приступљено 15. 1. 2021. 
  3. ^ а б в „Биографије познатих Херцеговаца: Драган Бјелогрлић”. Херцеговина промо. Приступљено 15. 1. 2021. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и ј „Драган Бјелогрлић; глумац, продуцент, сценарист”. Биографије познатих. Приступљено 15. 1. 2021. 
  5. ^ „"Сенке над Балканом" и "Вратиће се роде" на IMDB листи најбоље оцењених серија икад”. Телеграф. Приступљено 15. 1. 2021. 
  6. ^ „ХИТ! “Сенке над Балканом” и “Вратиће се роде” на IMDb листи најбоље оцењених серија свих времена!”. Филм и Тв. Приступљено 15. 1. 2021. 
  7. ^ „ПОРОДИЧНИ ДОМ Ово је кућа Драгана Бјелогрлића у којој је имао тешко детињство”. Блиц. Приступљено 15. 1. 2021. 
  8. ^ Levakov, Biljana; Kerenac, Vesna; Vračar, Milan (јун 2007). „Godišnjak pozorišta Srbije i Crne Gore 2005/2006.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 225—226. Приступљено 27. 2. 2021. 
  9. ^ „Бјелогрлићу награда за допринос европској кинематографији”. Политика. 31. 1. 2020. Приступљено 2. 2. 2020. 
  10. ^ „Бјелогрлићу награда за допринос европској кинематографији”. Данас. Приступљено 15. 1. 2021. 
  11. ^ а б „Драган Бјелогрлић - филмографија”. Кобра филм. Приступљено 15. 1. 2021. 
  12. ^ „Драган Бјелогрлић”. Мој Тв. Приступљено 15. 1. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]