Драган Великић
Драган Великић | |
---|---|
![]() Драган Великић, на Сајму књига, Београд 2010
|
|
Датум рођења | 3. јул 1953. |
Место рођења | Београд ФНРЈ |
Драган Великић (Београд, 3. јул 1953[1]), српски књижевник. Одрастао је у Пули. Дипломирао је светску књижевност на београдском Филолошком факултету. Од 1994. до 1999. године био је уредник издавачке делатности Радија Б92 „Самиздат Б92“. Писао је колумне за Нин, Време, Данас и Репортер. Од 2005. до 2009. године био је амбасадор Србије и Црне Горе, односно Републике Србије у Републици Аустрији. Двоструки је добитник Нинове награде за роман године.[2] Члан је Српског књижевног друштва.[3]
Дела[уреди]
Романи:
- Via Pula (1988, награда „Милош Црњански“)
- Астраган (1991)
- Hamsin 51 (1993)
- Северни зид (1995, стипендија Фонда „Борислав Пекић“)
- Дантеов трг (1997)
- Случај Бремен (2001)
- Досије Домашевски (2003)
- Руски прозор (2007, Ниновa наградa и Награда „Меша Селимовић“ за роман године, Средњоевропска награда за књижевност)
- Bonavia (2012)
- Иследник (2015, Ниновa наградa за роман године, награде „Кочићево перо“, „Кочићева књига“, Виталова „Златни сунцокрет“ и „Подрум Радовановић”[4])
Књиге прича:
- Погрешан покрет (1983)
- Стаклена башта (1985)
- Београд и друге приче (2009)
Књиге есеја:
- Yu-Atlantida (1993)
- Депонија (1994)
- Стање ствари (1998)
- Псећа пошта (2006)
- О писцима и градовима (2010)
Његове књиге су преведене на петнаест европских језика и на арапски. Заступљен је у домаћим и иностраним антологијама.[5]