Драган Великић
| Драган Великић | |
|---|---|
 Драган Великић, на Сајму књига, Београд 2010 | |
| Датум рођења | 3. јул 1953. |
| Место рођења | Београд, ФНРЈ |
Драган Великић (Београд, 3. јул 1953[1]) српски је књижевник, двоструки добитник Нинове награде.[2]
Биографија[уреди | уреди извор]
Одрастао је у Пули. Дипломирао је светску књижевност на београдском Филолошком факултету. Од 1994. до 1999. године био је уредник издавачке делатности Радија Б92 „Самиздат Б92“. Писао је колумне за Нин, Време, Данас и Репортер. Од 2005. до 2009. године био је амбасадор Србије и Црне Горе, односно Републике Србије у Републици Аустрији. Двоструки је добитник Нинове награде за роман године.[3][4] Члан је Српског књижевног друштва.[5] Пише романе, прича, есеје, публикује књиге изабраних интервјуа. Преведен је на петнаест европских језика.[4]
Дела[уреди | уреди извор]
Романи:
- Via Pula (1988, награда „Милош Црњански“)
- Астраган (1991)
- Hamsin 51 (1993)
- Северни зид (1995, стипендија Фонда „Борислав Пекић“)
- Дантеов трг (1997)
- Случај Бремен (2001)
- Досије Домашевски (2003)
- Руски прозор (2007, Ниновa награда и Награда „Меша Селимовић“ за роман године, Средњоевропска награда за књижевност)
- Bonavia (2012)
- Иследник (2015, Ниновa награда за роман године, награде „Кочићево перо“, „Кочићева књига“, Виталова „Златни сунцокрет“ и „Подрум Радовановић”[6])
Књиге прича:
- Погрешан покрет (1983)
- Стаклена башта (1985)
- Београд и друге приче (2009)
Књиге есеја:
- Yu-Atlantida (1993)
- Депонија (1994)
- Стање ствари (1998)
- Псећа пошта (2006)
- О писцима и градовима (2010)
Његове књиге су преведене на петнаест европских језика и на арапски. Заступљен је у домаћим и иностраним антологијама.[7]
Галерија[уреди | уреди извор]
Великић у Пироту 2016. године
Великић у Пироту 2016. године
Великић у Пироту 2016. године
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Драган Великић - интервју („Политика“, 1. септембар 2013)
- ^ „Dragan Velikić”. akademskaknjiga.com. Приступљено 23. 1. 2022.
- ^ Драгану Великићу НИН-ова награда за роман године, РТС, 18. јануар 2016.
- ^ а б Великић, Драган (2016). Иследник. Београд: Лагуна. стр. 265—266.
- ^ Српско књижевно друштво/Драган Великић
- ^ Вино за Драгана Великића („Политика”, 22. септембар 2016)
- ^ Биографија на сајту издавачке куће „Лагуна“
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Драгану Великићу Нинова награда за роман године
- Интервју са Драганом Великићем: Писац се не рађа, он настаје
- Награда Меша Селимовић Драгану Великићу
- Југоносталгија је наркоза за народ („Политика“, 10. јул 2015)
