Драган Великић

Драган Великић
	Драган Великић, на Сајму књига, Београд 2010
Датум рођења	3. јул 1953. (69 год.)
Место рођења	Београд, ФНРЈ

Драган Великић (Београд, 3. јул 1953^[1]) српски је књижевник, двоструки добитник Нинове награде.^[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Одрастао је у Пули. Дипломирао је светску књижевност на београдском Филолошком факултету. Од 1994. до 1999. године био је уредник издавачке делатности Радија Б92 „Самиздат Б92“. Писао је колумне за Нин, Време, Данас и Репортер. Од 2005. до 2009. године био је амбасадор Србије и Црне Горе, односно Републике Србије у Републици Аустрији. Двоструки је добитник Нинове награде за роман године.^[3]^[4] Члан је Српског књижевног друштва.^[5] Пише романе, прича, есеје, публикује књиге изабраних интервјуа. Преведен је на петнаест европских језика.^[4]

Дела[уреди | уреди извор]

Романи:

Via Pula (1988, награда „Милош Црњански“)
Астраган (1991)
Hamsin 51 (1993)
Северни зид (1995, стипендија Фонда „Борислав Пекић“)
Дантеов трг (1997)
Случај Бремен (2001)
Досије Домашевски (2003)
Руски прозор (2007, Ниновa награда и Награда „Меша Селимовић“ за роман године, Средњоевропска награда за књижевност)
Bonavia (2012)
Иследник (2015, Ниновa награда за роман године, награде „Кочићево перо“, „Кочићева књига“, Виталова „Златни сунцокрет“ и „Подрум Радовановић”^[6])

Књиге прича:

Погрешан покрет (1983)
Стаклена башта (1985)
Београд и друге приче (2009)

Књиге есеја:

Yu-Atlantida (1993)
Депонија (1994)
Стање ствари (1998)
Псећа пошта (2006)
О писцима и градовима (2010)

Његове књиге су преведене на петнаест европских језика и на арапски. Заступљен је у домаћим и иностраним антологијама.^[7]

Галерија[уреди | уреди извор]

Великић у Пироту 2016. године
Великић у Пироту 2016. године
Великић у Пироту 2016. године

Референце[уреди | уреди извор]

^ Драган Великић - интервју („Политика“, 1. септембар 2013)
^ „Dragan Velikić”. akademskaknjiga.com. Приступљено 23. 1. 2022.
^ Драгану Великићу НИН-ова награда за роман године, РТС, 18. јануар 2016.
^ ^а ^б Великић, Драган (2016). Иследник. Београд: Лагуна. стр. 265—266.
^ Српско књижевно друштво/Драган Великић
^ Вино за Драгана Великића („Политика”, 22. септембар 2016)
^ Биографија на сајту издавачке куће „Лагуна“

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Драган Великић - интервју („Политика“, 1. септембар 2013)

[2] „Dragan Velikić”. akademskaknjiga.com. Приступљено 23. 1. 2022.

[3] Драгану Великићу НИН-ова награда за роман године, РТС, 18. јануар 2016.

[knjiga-4] а ^б Великић, Драган (2016). Иследник. Београд: Лагуна. стр. 265—266.

[5] Српско књижевно друштво/Драган Великић

[6] Вино за Драгана Великића („Политика”, 22. септембар 2016)

[7] Биографија на сајту издавачке куће „Лагуна“

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

п р у НИН-ова награда
1954—1975.	1954: Добрица Ћосић — Корени 1955: Мирко Божић — Неисплакани 1956: Оскар Давичо — Бетон и свици 1957: Александар Вучо — Мртве јавке 1958: Бранко Ћопић — Не тугуј бронзана стражо 1960: Радомир Константиновић — Излазак 1961: Добрица Ћосић — Деобе 1962: Мирослав Крлежа — Заставе 1963: Оскар Давичо — Глади 1964: Оскар Давичо — Тајне 1965: Ранко Маринковић — Киклоп 1966: Меша Селимовић — Дервиш и смрт 1967: Ерих Кош — Мреже 1968: Слободан Новак — Мириси, злато и тамјан 1969: Бора Ћосић — Улога моје породице у светској револуцији 1970: Борислав Пекић — Ходочашће Арсенија Његована 1971: Милош Црњански — Роман о Лондону 1972: Данило Киш — Пешчаник 1973: Михаило Лалић — Ратна срећа 1974: Јуре Франичевић Плочар — Вир 1975: Миодраг Булатовић — Људи са четири прста
1976—2000.	1976: Александар Тишма — Употреба човека 1977: Петко Војнић Пурчар — Дом све даљи 1978: Мирко Ковач — Врата од утробе 1979: Павле Угринов — Задат живот 1980: Слободан Селенић — Пријатељи 1981: Павао Павличић — Вечерњи акт 1982: Антоније Исаковић — Трен 2 1983: Драгослав Михаиловић — Чизмаши 1984: Милорад Павић — Хазарски речник 1985: Живојин Павловић — Зид смрти 1986: Видосав Стевановић — Тестамент 1987: Воја Чолановић — Зебња на расклапање 1988: Дубравка Угрешић — Форсирање романа ријеке 1989: Војислав Лубарда — Вазнесење 1990: Мирослав Јосић Вишњић — Одбрана и пропаст Бодрога у седам бурних годишњих доба 1991: Милисав Савић — Хлеб и страх 1992: Живојин Павловић — Лапот 1993: Радослав Петковић — Судбина и коментари 1994: Владимир Арсенијевић — У потпалубљу 1995: Светлана Велмар-Јанковић — Бездно 1996: Давид Албахари — Мамац 1997: Милован Данојлић — Ослободиоци и издајници 1998: Данило Николић — Фајронт у Гргетегу 1999: Максимилијан Еренрајх Остојић — Карактеристика 2000: Горан Петровић — Ситничарница „Код срећне руке”
2001—данас	2001: Зоран Ћирић — Хобо 2002: Младен Марков — Укоп оца 2003: Владан Матијевић — Писац издалека 2004: Владимир Тасић — Киша и хартија 2005: Миро Вуксановић — Семољ земља 2006: Светислав Басара — Успон и пад Паркинсонове болести 2007: Драган Великић — Руски прозор 2008: Владимир Пиштало — Тесла, портрет међу маскама 2009: Гроздана Олујић — Гласови у ветру 2010: Гордана Ћирјанић — Оно што одувек желиш 2011: Слободан Тишма — Бернардијева соба 2012: Александар Гаталица — Велики рат 2013: Горан Гоцић — Таи 2014: Филип Давид — Кућа сећања и заборава 2015: Драган Великић — Иследник 2016: Ивана Димић — Арзамас 2017: Дејан Атанацковић — Лузитанија 2018: Владимир Табашевић — Заблуда Светог Себастијана 2019: Саша Илић — Пас и контрабас 2020: Светислав Басара — Контраендорфин 2021: Милена Марковић — Деца

п р у Српска књижевност
Повезано	Српски језик Историја Србије Историја Косова и Метохије Историја Војводине Дубровачка република Српска канцеларија у Дубровнику Срби католици Историја Републике Српске Српска стара књижевност Мирослављево јеванђеље Повеља Кулина бана Србуља Српска поезија Српске епске народне пјесме Славистика
Средњовековна књижевност	Стефан Првовенчани Свети Сава Доментијан Теодосије Јаков Серски Патријарх Јефрем Данило II Станислав Лесновски Милица Хребељановић Јефимија Јелена Лазаревић Стефан Лазаревић Константин Михаиловић Мартин Сегон Димитрије Кантакузин Пахомије Логофет Димитар Кратовски Владислав Граматик Јеромонах Макарије
Пре 19. века	Патријарх српски Пајсије I Гундулић Змајевић Арсеније III Црнојевић гроф Бранковић Стефановић Венцловић Козачински Василије Петровић Жефаровић Рајић Орфелин Јулинац Пишчевић Обрадовић Вићентије Ракић Зановић Зелић Везилић Милетић Мразовић Јанковић Вујић Стојковић Соларић Дошеновић
19. век	Мушицки Ненадовић Видаковић Вук Караџић Милутиновић Сарајлија Стерија Поповић Марковић Кодер Петар II Петровић Његош Суботић Игњатовић Стјепан Митров Љубиша Радичевић Јован Илић Милица Стојадиновић Српкиња Ненадовић Ђура Јакшић Марко Миљанов Јован Јовановић Змај Лаза Костић Трифковић Глишић Лаза Лазаревић Матавуљ Сремац Војислав Илић Веселиновић Ранковић Шантић Ћипико Домановић Ћоровић Станковић Кочић
20. век	Нушић Дучић Милан Ракић Секулић Скерлић Петковић Дис Пандуровић Ускоковић Вељко Петровић Винавер Бојић Андрић Црњански Настасијевић Мицић Растко Петровић Десанка Максимовић Матић Васиљев Десница Давичо Селимовић Лалић Ћопић Ћосић Попа Исаковић Медаковић Олујић Радовић Тишма Алечковић Констатиновић Раичковић Миодраг Павловић Павић Поповић Пекић Булатовић Иван В. Лалић Ћирилов Мика Антић Велмар Јанковић Жика Павловић Миљковић Киш Ерић Капор Шћепановић Јосић Вишњић Радуловић
Савремена књижевност	Драгослав Михаиловић Симовић Огњеновић Ршумовић Бећковић Давид Вуксановић Милисав Савић Зубац Данојлић Драшковић Ђого Хабјановић Ђуровић Вујчић Стевановић Витезовић Ного Албахари Душан Ковачевић Синиша Ковачевић Зоран Живковић Великић Басара Бајац Радослав Павловић Ленголд Пиштало Горан Петровић Матијевић Гаталица Србљановић Шајтинац Марковић
Књижевне награде	НИН-ова награда Андрићева награда Награда Кочићево перо Награда „Милош Црњански” Награда „Меша Селимовић” Награда „Бранко Ћопић” Награда „Исидора Секулић” Награда „Милица Стојадиновић Српкиња”