Драган Ковачевић (партизан)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ДРАГАН КОВАЧЕВИЋ
Dragan Kovacevic, Jabuka.jpg
Биста Драгана Ковачевића у Меморијалном комплексу
„Бошко Буха“
у селу Јабуци, код Пријепоља
Датум рођења 1928.
Место рођења Нудо, код Никшића
 Краљевина СХС
Датум смрти 13. јун 1943.(1943-06-13) (14/15 год.)
Место смрти Врбница, код Фоче
Независна Држава Хрватска НД Хрватска
Професија ученик
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Биста Драгана Ковачевића у дворишту ош „Радоје Домановић“ на Новом Београду

Драган Ковачевић (Нудо, код Никшића, 1928Врбница, код Фоче, 13. јун 1943), учесник Народноослободилачке борбе.

Биографија[уреди]

Рођен је 1928. године у селу Нудолу, близу Грахова, код Никшића. Потиче из револуционарне породице Николе и Љубице Ковачевић.

Читава његова породица припадала је у предратном периоду припадала револуционарном радничком покрету, а 1941. године после окупације Југославије су се укључили у Народноослободилачки покрет (НОП). Иако је имао свега 13 година заједно са осталим члановима породице ступио је у партизане.

Током читавог рата био је уз свог стрица — легендарног партизанског команданта и народног хероја Саву Ковачевића. Пратећи ратни пут свог стрица, борио се у Никшићком партизанском одреду, Петој пролетерској црногорској ударној бригади и на крају у Трећој ударној дивизији. Био је члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ).

Био је један од курира Саве Ковачевића, а после његовог постављања за команданта Треће ударне дивизије, јуна 1943. године налазио се у Штабу дивизије. Током битке на Сутјесци, ова дивизија је имала веома тежак задатак — да штити Централну болницу и изврши пробој из окружења. Дана 13. јуна, после неуспелог покушаја пробоја, дивизија се налазила у веома тешком положају. Сава је тада одлучио да се новим јуришем изврши пробој - с Пратећом четом и групом курира избио је у први стрељачки строј, заповедио јуриш, и пуцајући из пушкомитраљеза, пошао напред. У жестоком сукобу са знатно бројнијим непријатељем Сава је погинуо, а заједно са њим страдао је и његов братић Драган.

После рата, Драган је сахрањен у заједничкој гробници бораца палих током битке на Сутјесци у Долини хероја на Тјентишту. Његова биста налази се заједно са још седам бисти бораца-пионира у Меморијалном комплексу „Бошко Буха“ у селу Јабука, код Пријепоља. Од 1970. године једна основна школа у Београду — намењена слабовидој деци, носи њеово име. У дворишту основне школе „Радоје Домановић“, у блоку 28 на Новом Београду налази се његова спомен-биста.

Породица Ковачевић[уреди]

Породицу Благоја Ковачевића из села Нудола, код Грахова су у Никшићу и околини знали под надимком „Мизаре“. Његова тројица синова — Никола, Јанко и Сава припадали су револуционарном радничком покрету и били чланови Комунистичке партије Југославије (КПЈ). У току Другог светског рата читава породица је учествовала у Народноослободилачкој борби.

  • Благоје Ковачевић (1870—1943). Учесник НОБ од 1941. године. Налазио се у Штабу Треће ударне дивизије, када је 12. јуна 1943. године приликом покушаја пробоја обруча на Сутјесци, код Драгош седла погинуо. Деда Драгана Ковачевића.
  • Никола Ковачевић (1890 — 1967). Члан КПЈ од 1920. године. Био је члан ЦК КПЈ, од 1928. се налазио у СССР-у, а од 1934. године у САД. Током Другог светског рата се налазио у САД и Канади, где је међу југословенским исељеницима вршио пропаганду за НОП. После ослобођења вршио је разне друштвено-политичке дужности у НР Црној Гори и ФНРЈ. Отац Драгана Ковачевића.
  • Јанко Ковачевић (1900—1943). Радник, предратник члан КПЈ и учесник НОБ од 1941. године. Налазио се на дужности командира вода у бојној комори Пете пролетерске црногорске бригаде. Погинуо је 13. јуна 1943. године приликом покушаја пробоја обруча на Сутјесци, изнад Тјентишта. Стриц Драгана Ковачевића.
  • Сава Ковачевић (1905—1943). Радник, предратни члан КПЈ и учесник НОБ од 1941. године. Један од организатора устанка у Црној Гори, а у току рата налазио се на дужностима - команданта Никшићког партизанског одреда, Пете пролетерске црногорске бригаде и Треће ударне дивизије, као и члана Главног штаба НОП одреда Црне Горе и Врховног штаба НОВ и ПОЈ. Погинуо је 13. јуна 1943. године приликом покушаја пробоја обруча на Сутјесци, изнад Тјентишта. Народни херој. Стриц Драгана Ковачевића.
  • Љубица Шпадијер-Ковачевић, предратни члан КПЈ и учесник НОБ од 1941. године. Током рата налазила се у Интендантури Пете пролетерске црногорске бригаде. Мајка Драгана Ковачевића.
  • Митар Ковачевић (1916—1979). Члан КПЈ и учесник НОБ од 1941. године. Током рата се налазио на разним дужностима у Петој пролетерској црногорској бригади и Петој крајишкој дивизији. За време битке на Сутјесци био је рањен у борбама на Вучеву. Пред крај рата прешао је на рад у ОЗНУ. Одликован је Орденом народног хероја. Брат Драгана Ковачевића.

Литература[уреди]

  • Александар Тадић Мајке хероја причају. „Искра“ Винковци, 1985. година.
  • Виктор Кучан Борци Сутјеске. Завод за уџбенике и наставна средства Београд, 1996. година.