Драган Којадиновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Драган Којадиновић
Биографија
Датум рођења(1954-11-29)29. новембар 1954.(67 год.)
Место рођењаБанатски Карловац
 ФНР Југославија
Држављанство Србија
Религијаправославље
Професијановинар
УниверзитетФилолошки факултет Универзитета у Београду
Политичка
странка
Српски покрет обнове
раније:
Савез комуниста Југославије
3. март 2004 — 15. мај 2007.
Премијердр Војислав Коштуница
ПретходникБранислав Лечић
НаследникВојислав Брајовић

Драган Којадиновић (Банатски Карловац, 29. новембар 1954) је српски новинар, министар културе у првој Влади Војислава Коштунице (2004–2007) и први директор Независне телевизије Студио Б.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 29. новембра 1954. године у Банатском Карловцу. Породица Којадиновић се из Заовина на Тари пресели у Банат након Другог светског рата, пошто је деда-стриц Драгана Којадиновића био припадник Југословенске војске у Отаџбини.[1] Његов отац Миодраг Којадиновић је био трговац, а мајка Драгиња Павловић учитељица.

У Београду је уписао и завршио основну школу, а потом и XIII београдску гимназију 1973. године. Дипломирао је југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филолошком факултету Универзитета у Београду 1979. године.

Новинарска каријера[уреди | уреди извор]

Од марта 1976. године је радио у Студију Б. На месту уредника емисије "Београдске разгледнице" је заменио познатог новинара Ђока Вјештицу. Један је од оснивача Независног удружења новинара Србије (НУНС).[2]

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

Био је председник градског одбора Српског покрета обнове у Београду, као и кандидат СПО-а за градоначелника Београда на изборима 2004. године.

У првој Влади Војислава Коштунице је обављао функцију министра културе, од 3. марта 2004. до 15. маја 2007. године. За време његовог мандата и уз Којадиновићев лични ангажман, на једној аукцији 2006. године је откупљен печат кнеза Стројимира из 9. или 10. века, који је припадао српском кнезу Стројимиру Властимировићу и представља најстарији материјални доказ о постојању српске државе на Балканском полуострву.[3]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Говори енглески језик. Његова супруга Слободанка Васовић је професорка енглеског језика и некадашња директорка ОШ "Свети Сава". Са њом има кћерке Вишњу и Ивану.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Dragan Kojadinović”. Glas javnosti. 7. 3. 2000. 
  2. ^ „Биографија министара”. Влада Републике Србије (архив). 
  3. ^ Пејковић, Филип (22. новембар 2017). „Први знак српске државности”. Српски легат.