Драган Којадиновић
| Драган Којадиновић | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||||||||||||||
| Датум рођења | 29. новембар 1954. | ||||||||||||||
| Место рођења | Банатски Карловац, ФНР Југославија | ||||||||||||||
| Држављанство | Србија | ||||||||||||||
| Религија | православље | ||||||||||||||
| Универзитет | Филолошки факултет Универзитета у Београду | ||||||||||||||
| Професија | новинар | ||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||
| Политичка странка | Српски покрет обнове раније: Савез комуниста Југославије | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
Драган Којадиновић (Банатски Карловац, 29. новембар 1954) је српски новинар, министар културе у првој Влади Војислава Коштунице (2004–2007) и први директор Независне телевизије Студио Б.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 29. новембра 1954. године у Банатском Карловцу. Породица Којадиновић се из Заовина на Тари пресели у Банат након Другог светског рата, пошто је деда-стриц Драгана Којадиновића био припадник Југословенске војске у Отаџбини.[1] Његов отац Миодраг Којадиновић је био трговац, а мајка Драгиња Павловић учитељица.
У Београду је уписао и завршио основну школу, а потом и XIII београдску гимназију 1973. године. Дипломирао је југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филолошком факултету Универзитета у Београду 1979. године.
Новинарска каријера[уреди | уреди извор]
Од марта 1976. године је радио у Студију Б. На месту уредника емисије "Београдске разгледнице" је заменио познатог новинара Ђока Вјештицу. Један је од оснивача Независног удружења новинара Србије (НУНС).[2]
Политичка каријера[уреди | уреди извор]
Био је председник градског одбора Српског покрета обнове у Београду, као и кандидат СПО-а за градоначелника Београда на изборима 2004. године.
У првој Влади Војислава Коштунице је обављао функцију министра културе, од 3. марта 2004. до 15. маја 2007. године. За време његовог мандата и уз Којадиновићев лични ангажман, на једној аукцији 2006. године је откупљен печат кнеза Стројимира из 9. или 10. века, који је припадао српском кнезу Стројимиру Властимировићу и представља најстарији материјални доказ о постојању српске државе на Балканском полуострву.[3]
Лични живот[уреди | уреди извор]
Говори енглески језик. Његова супруга Слободанка Васовић је професорка енглеског језика и некадашња директорка ОШ "Свети Сава". Са њом има кћерке Вишњу и Ивану.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Dragan Kojadinović”. Glas javnosti. 7. 3. 2000.
- ^ „Биографија министара”. Влада Републике Србије (архив).
- ^ Пејковић, Филип (22. новембар 2017). „Први знак српске државности”. Српски легат.
