Драган Перић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Драган Перић
Dragan Perić.jpg
Датум рођења1962.
Место рођења Београд
 СР Србија, СФР Југославија
Занимање историчар Београда, романсијер, новинар, стрипар, дизајнер

Драган Л. Перић (Београд, 1962) је српски писац, новинар, историчар и хроничар културе, сценариста, стрипар, уредник и графички дизајнер.[1]

Најпознатији је као историчар старог Београда под именима „Намћор овдашњи“ и „Капетан времеплова“.

Биографија[уреди]

Као графички дизајнер и технички уредник радио је преко 30 година, у више дневних новина и часописа: Политика, Наша крмача, Темпо, Стар, као и на графичкој припреми књига и обликовању Интернет сајтова.

Током 1980-их писао је сценарија за стрипове које су цртали Драган Лазаревић, Војислав Васиљевић, Давид Вартабедијан, Стева Шиник, Фрања Страка, Милорад Жарић и Грујица Миловановић. Као комплетан аутор око 1992. за недељник Радио ТВ ревија црта недељни стрипски каиш „Капетан Книнџа“, а касније, за исти недељник црта каиш „Минусов плус“ на сценарио Драгутина Карла Минића. Као комплетан аутор радио је стрипску серију „Канал Икс“ за недељни додатак „Антена“ дневног листа Експрес Политика 1995—1997. године. Накратко је сарађивао и са стрипском рубриком листа 24 часа 1997. године. Након тога више није радио стрипове.[2]

Најпознатији је као историчар старога Београда. На тему старог Београда писао је за дневни лист Политика (2003–2005; сакупљено у књигу Свако јуче беше боље 2009), за часопис Србија – национална ревија,, за Политикин додатак „Магазин”, сопствена издања као што су Интернет недељник Београдски шетач, Времеплов[3] и месечне штампане свеске Репата звезда, чија су тема управо стари Београд, представљене на папиру и квалитету штампе као новине средином 1920-их година. [4]

У исти миље, Београд 1926-1928, смештен је радњом и Перићев роман Обична прича (2012). Укупно је као писац и издавач објавио шест књига на тему старог Београда.[5]

Познат је по живим наступима о прошлости града у култној кафани „Златно буренце“,[6] савамалском клубу „Антика“[7] и другим местима друштвеног живота Београда. Теме предавања су четири градске капије (Видин, Стамбол, Сава, Варош), женска мода некада, долазак браће Лимијер и прихватање филма, прва филмска пројекција у кафани „Златни крст“ и друге.

Члан је Удружења стрипских уметника Србије.

Библиографија[уреди]

Књиге
  • Свако јуче беше боље (сабрани чланци), Београд, самиздат, 2009, 96 страна.
  • Обична прича: било једном у Београду (роман), „ННК интернационал“, Београд, 2012, 285 страна.
  • Место до прозора (сабрани чланци), Београд, 2014, стр. 197.[8]
  • Караконџула (роман), Београд, самиздат, 2014.
  • Београд на тањиру (рецепти), самиздат, Београд, 2015.
  • Чаршијске приче (сабрани чланци), Београд, самиздат, 2017.

Литература[уреди]

Признања (секција под израдом)[уреди]

  • Звање Витез од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[9]

Референце[уреди]

  1. ^ Биографија, Пројекат Растко
  2. ^ Стефановић, Зоран. „Драган Перић као стрипар”, Удружење стрипских уметника Србије
  3. ^ Минић Рената. „Времеплов – часопис посвећен чувању успомене на стари Београд“, Серијске публикације, 13. април 2017.[непоуздан извор?]
  4. ^ Драган Перић, дизајнер, Креативна радионица „Балкан“
  5. ^ „Књиге о старом Београду Драгана Перића”, Удружење стрипских уметника Србије
  6. ^ Николић Зоран. „Београдске приче: Буренце пуно успомена“, Вечерње новости, Београд, 11. јануар 2017.
  7. ^ У. В. „Пробна вожња београдског времеплова“, Политика, Београд, 29. 10. 2013.
  8. ^ Николић Зоран. „Како су настали називи неких делова града, и како су – заборављани“, Вечерње новости, Београд, 21. август 2014.
  9. ^ Удружење стрипских уметника Србије.„Две госпе, седамдесет витезова и 6.000 улазака у племенити свет стрипа: Извештај са првог Гашиног сабора, 26. април — 11. мај 2018.”, 17. мај 2018.

Спољашње везе[уреди]