Драган Петровић (политичар)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Драган Петровић
Dragan Petrović (političar).jpg
Др Драган Петровић
Пуно имеДраган Петровић
Датум рођења( 1964-07-20)20. јул 1964.(54 год.)
Место рођењаБеоград,  СР Србија
 СФР Југославија
РелигијаПравославац

Др Драган Петровић (Београд, 20. јул 1964) је српски политиколог, геполитичар, економиста, историчар и политички аналитичар.

Биографија[уреди]

Драган Петровић је рођен 20. јула 1964. године у Београду. Дипломирао је на четири факултета у оквиру државног универзитета у Београду, на којима је претходно паралелно студирао и то: на Економском (1999), на Социологији (2000), на Историји (2000) и на Политичким наукама (2002). Завршио је постдипломске студије на Географском факултету у Београду, на одсеку Економска географија и одбранио магистарску тезу «Развој и размештај индустрије Београда у 19. веку и 20. веку 2003. године. Завршио је постдипломске студије на Факултету политичких наука у Београду, одсек Међународни односи и одбранио је магистарске тезу «Француско – југословенски односи у време Алжирског рата 1952-1964. 2008. године. Докторирао је на Природно- математичком факултету у Новом Саду, област Политичка географија 2007. године са темом дисертације «Русија на почетку 21 века – геополитичка анализа». Стално је запослен у Институту за међународну политику и привреду у Београду, као научни – сарадник (у току је административни процес за прелазак у звање вишег научног сарадника – ванредног професора).

Био је коаутор осам међународних научних зборника, а објавио је и око шездесет научних и стручних радова у домаћим научним часописима. До сада је објавио тринаест књига, од чега дванаест научних – монографија и једну збирку стручних чланака (осам као самосталан аутор и пет као коаутор са по још једним аутором). То су : «Демократска модернизација у Србији», (2005) коаутор, издавач Институт за политичке студије; «Савремени председнички системи», (2005) коаутор, издавач ИПС; «Заједничка држава Србије и Црне Горе», (2006), коаутор, издавач ИПС; «Културна политика француско – југословенских односа 1949—1959, (2006.), издавач ИПС; «Историју индустрије Београда», развој и размештај индустрије Београда у 19. веку и 20. веку, у две књиге (први том до 1941. и други до 2006.) у издању Српског географског друштва (2006); «Нови Устав и савремена Србија», (2007), издавач ИПС; «Демографска обележја савремене Русије». (2007), издавач Српско географско друштво; «Промене политичког система Србије», (2007.), коаутор, издавач Хектор принт; «Русија на почетку 21. века (2007.), издавачи Прометеј из Новог Сада и Институт за политичке студије из Београда; «Српске политичке странке», (2007.) издавач ИПС; «Савремени свет 2006- 2008.», збирку стручних радова из међународних односа, издавач Нова српска политичка мисао (2008); «Српски народ и велике силе – културно историјски процеси» у коауторству са мр Јасмином Николић чији је издавач Прометеј из Новог Сада у суиздаваштву са Институтом за политичке студије. Научна монографија «Геополитика постсовјетског простора» у издању Прометеја из Новог Сада и Института за међународну политику и привреду је његова тринаеста књига. Припрема за штампу научну монографију «Француско – југословенски односи у време Алжирског рата 1952- 1964». Ангажован је на изради велике енциклопедије српског народа пројекта САНУ, део привредна историја, где је члан редакције и аутор већег броја одредница. Потпредседник је Друштва за привредну историју Србије. Носилац је више сертификата са домаћих и међународних едукативних семинара. Између осталих међународних скупова учествовао је у континуитету на више од десет вишедневних међународних научних скупова које је финансирала немачка фондација Ханс Заједел штифтунг у периоду 2006-2008. Вишегодишњи је члан и функционер Друштва српско-руског јединства, као и вишегодишњи активни члан Друштва за културну сарадњу Србија – Француска. Вишеструки је учесник и организатор културно научних скупова српско-руског и српско-француског пријатељства и сарадње. Члан је српско-америчког центра. Говори француски језик, а користи се руским и енглеским (делимично и украјинским језиком). Од 2009. до 2013. године је био члан главног одбора Српске напредне странке коју је напустио због неслагања око политике према Косову и Метохији прихватања Бриселског споразума. Крајем 2014. године прикључује се Демократској странци Србије. Живи и ради у Београду[1].

Дела[уреди]

Написао је неколико књига о међународним односима у међународној политици:

  • Геополитика Француске 2013.
  • Стубови спољње политике Србије - ЕУ, Русија, САД и Кина 2012.
  • Геополитика Средоземља
  • Равнотежа нуклеарне моћи САД и Русије (СССР)
  • Француско - српски односи 1800- 2010/ 2011.
  • Француска на раскршћу
  • Геополитика Закавказја 2010.
  • Председнички избори у Украјини 2010.
  • Српски политичке странке
  • Интеграциони процеси на постсовјетском простору
  • Русија и Европа
  • Ка мултиполарном светском поретку
  • Дунавска стратегија
  • Геополитика савремене Украјине 2009.
  • Француско - југословенски односи у време алжирског рата
  • Геополитика постсовјетског простора 2008.
  • Српски народ и велике силе
  • Савремени свет 2006- 2008.
  • Српски политичке странке 2007.
  • Русија на почетку XXI века - геополитичка анализа
  • Промене политичког система Србије
  • Демографска обележја савремене Русије
  • Нови Устав и савремена Србија
  • Француско - југословенски културни односи 2006.
  • Историја индустрије Београда
  • Заједничка држава Србије и Црне Горе
  • Савремени председнички системи 2005.
  • Демократска модернизација у Србији[2][3]..

Референце[уреди]

  1. ^ Др Драган Петровић, Приступљено 2. 4. 2014.
  2. ^ Др Драган Петровић - Књиге Архивирано на сајту Wayback Machine (април 7, 2014) (на језику: енглески), Приступљено 2. 4. 2014.
  3. ^ Др Драган Петровић - Списак књига Архивирано на сајту Wayback Machine (април 7, 2014) (на језику: енглески), Приступљено 2. 4. 2014.

Спољашње везе[уреди]