Драган Стојановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Драган Стојановић
Датум рођења(1945-04-13)13. април 1945.
Место рођењаБеоград,  ФНРЈ
Период1972–
Најважнија дела
Двојеж
Злочин и казна
Ћерка шпанског борца
Тамна пучина
Рајски ум Достојевског
Лепа бића Иве Андрића
Енергија сакралног у уметности
НаградеАндрићева награда
Награда Матице српске Бескрајни плави круг
Награда Ђорђе Јовановић
Награда
Никола Милошевић

Драган Стојановић (рођен 13. априла 1945. у Београду) српски је писац, преводилац и редовни професор на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду.[1]

Добитник је Андрићеве награде за 2018. годину.[2] За роман Тамна пучина добио је награду Матице српске Бескрајни плави круг.[3]

Романи[уреди | уреди извор]

  • Двојеж (1995)
  • Злочин и казна (1996)
  • Бензин (2000)
  • Океан (2005)
  • Уредник од искуства (2009)
  • Тамна пучина (2020)

Збирке приповедака[уреди | уреди извор]

  • Светска књижевност. Научно проверене приповести у којима се износи истина о разним питањима а нарочито о љубави, разврстане у четири књиге (1988)
  • Месеци (2007)
  • Ћерка шпанског борца (2018)

Збирке песама[уреди | уреди извор]

  • Олујно вече (1972)
  • Сл. Четири песме о Сл. (1992)
  • Године (2006)
  • Није то све (2007)
  • Сито (2015)

Теоријске и критичке студије и есеји[уреди | уреди извор]

  • Феноменологија и вишезначност књижевног дела : Ингарденова теорија опализације (1977)
  • Читање Достојевског и Томаса Мана (1983)
  • Иронија и значење (1984)
  • О идили и срећи : хелиотропно лутање кроз сликарство Клода Лорена (1991)
  • Рајски ум Достојевског (1994)
  • Парадоксални класик Томас Ман (1997)
  • Лепа бића Иве Андрића (2003)
  • Поверење у Богородицу (2007)
  • Енергија сакралног у уметности (2010)
  • Швејк хоће да победи (2014)
  • Писмо о поезији : о пет песама Борислава Радовића (2016)
  • Свечани час приповести : Јосиф и његова браћа (2018)

Преводи[уреди | уреди извор]

  • Томас Ман, Доктор Фаустус
  • Волфганг Милер-Лаутер, Дијалектика идеја Достојевског
  • Фридрих Шлегел, Иронија љубави
  • Јирген Хабермас и Јозеф Рацингер, Дијалектика секуларизације
  • Готфрид Бен, Роман фенотипа

Чланци[уреди | уреди извор]

ТВ гостовања[уреди | уреди извор]

Награде[уреди | уреди извор]

  • Прва награда Националне комисије за UNESCO 1968, за текст Моћ и немоћ науке (објављен у часопису Гледишта, јун-јул 1968).
  • Прва награда за збирку песама Олујно вече Студентског културног центра у Београду, 1971.
  • Награда за есеј листа Наша борба за 1994. годину за књигу Рајски ум Достојевског.
  • Награда Ђорђе Јовановић за 2003. годину за књигу Лепа бића Иве Андрића.
  • Награда Веселин Лучић за збирку приповедака Месеци, најбоље уметничко дело настало на Универзитету у Београду.
  • Награда Никола Милошевић за најбољу књигу из области теорије књижевности и уметности, естетике и филозофије, објављену у 2010.

години за књигу Енергија сакралног у уметности.

  • Андрићева награда за збирку прича Ћерка шпанског борца.[1]
  • Награда Бескрајни плави круг за роман Тамна пучина 2020. године.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Драган Стојановић”. Српско књижевно друштво. Приступљено 20. 2. 2021. 
  2. ^ „Драгану Стојановићу уручена награда Иво Андрић”. Б92. 11. 10. 2019. Приступљено 12. 10. 2019. 
  3. ^ „Додељена књижевна награда „Бескрајни плави круг. Матица српска. Приступљено 4. 1. 2021. 
  4. ^ Ćirić, Dejan (24. novembar 2020). „Nagrada Matice srpske „Beskrajni plavi krug“ za Dragana Stojanovića”. 24sedam. Приступљено 20. 2. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]