Драган Шкорић
| Драган Шкорић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 16. септембар 1937. |
| Место рођења | Кореница, Краљевина Југославија |
Драган Шкорић (Кореница, 16. септембар 1937) српски је инжењер пољопривреде, генетичар и универзитетски професор. Шкорић је редовни професор Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду у пензији, редовни члан Српске академије наука и уметности[1], Академије наука и умјетности Републике Српске, као и Академије инжењерских наука Србије.[2] Нарочито је значај његов рад на испитивању уљаних култура, пре свега сунцокрета, и креирању великог броја хибрида који су признати и примењени у Србији и свету.[3][4]
Биографија и школовање
[уреди | уреди извор]Проф. др Драган Шкорић рођен је у Ведашићу, Кореница, у данашњој Републици Хрватској. Осмогодишњу школу је завршио у Бачком Брестовцу, а гимназију у Сомбору. Студирао је на Пољопривредном факултету у Новом Саду где је дипломирао 1963. године, потом магистрирао 1968. и докторирао 1975. године.[4][2]
Наставни и научни рад
[уреди | уреди извор]Одмах после стицања дипломе, 1964. године, запослен је у Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду. Управник Завода за уљане културе био је у периоду од 1989. до 2006. године. Истовремено, на Пољопривредном факултету у Новом Саду биран је у звање доцента 1978, потом ванредног професора 1983. и редовног 1990. године. Овај Универзитет му је 2008. године доделио звање професор емеритус. [2] Дописни члан Српске академије наука и уметности, у Одељењу хемијских и биолошких наука, постао је 2003, а редовни 2009. године.[4]
У преко 20 земаља је одржао предавања по позиву. Објавио је самостално или у коауторству више од 400 научних радова и пет монографија, и учествовао на више од 50 међународних скупова.[2]
Чланство у међународним и домаћим удружењима
[уреди | уреди извор]Укључен је у више релевантних међународних организација у оквиру којих је био ангажован на различитим пројектима унапређења уљаних култура. Међу њима је European Cooperative Research Network on Sunflower у оквиру FAO (Food and Agriculture Organization) Уједињених нација. Најзначајнији пројекти су: Унапређење уљаних култура у Ирану (1970-1978), као и три пројекта у Сједињеним Америчким Државама (1972-1991).[3][2] Члан је више међународних стручних удружења као што су: EUCARPIA, International Sunflower Association, Друштво генетичара Републике Србије.[4][1]
Хибриди сукцокрета
[уреди | уреди извор]Током рада створио је преко 150 хибрида сунцокрета. Развио је програме за стварање заједничких хибрида са 37 институција из 14 земаља. У 2006. години овим сортама је било засејано око 2 милиона хектара, односно преко 10% укупне светске производње сунцокрета.[3]
Уреднички рад
[уреди | уреди извор]Главни уредник је међународног часописа Helia.[5] Члан је уредништва часописа Архив за пољопривреде науке и Генетика.[2]
Награде
[уреди | уреди извор]Добитник је домаћих и међународних награда и признања:[4][2][1]
- Првомајска награда СФРЈ (1980)
- Kivalo Munkaert (1981) - признање Министарства за пољопривреду Мађарске
- ISA Pustavoit Award (1988) - награда међународне асоцијације о сунцокрету
- Орден заслуга за народ са сребрном звездом (1988)
- Октобарска награда Новог Сада (1995)
- Награда пријатељства Владе Н. Р. Кине (2006)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „ШКОРИЋ ДРАГАН”. Огранак САНУ у Новом Саду. Приступљено 5. 2. 2024.
- ^ а б в г д ђ е „Драган Шкорић”. anurs.org. Приступљено 4. 2. 2024.
- ^ а б в „Драган Шкорић”. Академија инжењерских наука Србије. Приступљено 15. 11. 2019.
- ^ а б в г д „Драган Шкорић”. Српска академија наука и уметности - Одељење хемијских и биолошких наука. Приступљено 15. 11. 2019.
- ^ „Helia”. Doi Serbia. Приступљено 15. 11. 2019.
