Драган Шкрбић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Драган Шкрбић
Личне информације
Датум рођења (1968-09-29)29. септембар 1968.(51 год.)
Место рођења Кула
СФРЈ
Висина 1,90 m
Позиција пивот
Сениорска каријера
0000—1988
1988—1993
1993—1994
1994—1995
1995—1997
1997—1998
1998—2000
2000—2002
2002—2008
Црвенка
Црвена звезда
Атлетико Мадрид
Алзира
Адемар Леон
Хамелн
Цеље Пивоварна Лашко
Нордхорн
Барселона

Драган Шкрбић (рођен 29. септембра 1968. у Кули, Србија) је бивши српски рукометаш и репрезентативац. Висок је 1,90 m и играо је на позицији пивота.

Са репрезентацијом Југославије освојио је две бронзане медаље на светским првенствима: 1999. у Египту и 2001. у Француској. Поред српског поседује и шпанско држављанство.

Драган Шкрбић је био изабран за најбољег играча 2000. године од стране Међународне рукометне федерације.[1]

Каријера[уреди]

Рукометом је почео да се бави у Црвенки, чији је члан био од 1980. до 1988. године. Својим талентом и упорношћу постао је један од најперспективнијих играча у великој Југославији, па је 1988. године прешао у Црвену звезду.

За Звезду је играо од 1988. до 1993. године, био један од стубова екипе, али није освојио трофеј. У сезони 1990/91. постигао је девет голова у победи против Пелистера (30:25), а осам у тријумфу над Ловћеном (31:19). У шампионату 1991/92. осам пута је погађао мрежу Пелистера у 1. колу (35:20).

Играо је два финала Купа 1991. и 1992. године, а контроверзни пораз у одлучујућем мечу финала плеј-офа 1993. године против Партизана, када се једном судијском одлуком у самом финишу ситуација окренула у корист ривала, који је са тим голом изборио седмерце и на крају славио, врло тешко је пао свима у тиму, а посебно Шкрбићу, који није могао да сакрије сузе и горчину после поменутог сусрета. Звездин снажни пивот је претходно седам пута био стрелац у тријумфу у другом мечу (18:15), када су црвено-бели изједначили на 1:1 у серији.

Шкрбић је касније направио сјајну каријеру и постао најбољи рукометаш на планети. У сезони 1993/94. наступао је за Атлетико Мадрид, а сезону 1994/95. провео је у Алзири, да би од 1995. до 1997. носио дрес Адемар Леона. Био је најбољи стрелац и странац у шпанској лиги 1997. године, а одличан утисак оставио је и у немачком Хамелну, где је 1997/98. проглашен за најбољег играча шампионата. Наредне две сезоне провео је у словеначком Цељу, где је освојио две титуле и два Купа 1999. и 2000. године. За немачки Нордхорн је наступао од 2000. до 2002. године, али није освајао трофеје и поред одличних партија. У сезони 2000/01. на 38 утакмица у Бундеслиги постигао је 191 гол, а наредне 2001/02. у 34 меча био је стрелац 171 пут.

Круна његове каријере биле су године у Барселони, где је од 2002. до 2008. освојио гомилу трофеја, укључујући и онај највреднији – Лигу шампиона 2005. године. Поред тога био је два пута и најбољи пивот шпанске лиге 2003. и 2004. године, а освојио је још Суперкуп Европе 2004. године, ЕХФ куп 2003, две титуле шампиона Шпаније 2003. и 2006. и по два шпанска Купа и Суперкупа 2004. и 2007. године.

Репрезентација[уреди]

Сјајне партије имао је у дресу репрезентације Југославије (Србије и Црне Горе), за коју је одиграо 215 утакмица. Учествовао је у освајању бронзаних медаља на Светским шампионатима у Египту 1999. и Француској 2001. године, као и на Европском првенству 1996. у Шпанији, а у колекцији има и злато са Медитеранских игара у Атини 1991.

У мечу за треће место на Првенству Старог континента 1996. године, Југославија је савладала Шведску са 26:25, а Шкрбић је постигао четири гола на тој утакмици, а укупно 32 на турниру, где је био први стрелац екипе. Бриљирао је на Олимпијским играма 2000. у Сиднеју, када је са 34 поготка био најбољи стрелац Југославије, која је заузела четврто место. У четвртфиналу против Француске постигао је седам голова, пет у полуфиналу против Русије, а шест у поразу од Шпаније у борби за бронзану медаљу. Проглашен је за најбољег пивота олимпијског турнира, а врхунац његове каријере био је избор за најбољег играча на свету 2000. године по избору Међународне рукометне федерације.[2] Од националног тима се опростио 2003. године.

Успеси[уреди]

Тимски[уреди]

Репрезентативни[уреди]

Индивидуални[уреди]

  • Најбољи играч 2000. године
  • Најбољи стрелац Шпанског првенства 1997
  • Најбољи страни играч Шпанског првенства 1997
  • Најбољи играч Немачког првенства 1998

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Handball the ball.jpg Најбољи играчи године по избору ИХФ (ИХФ) Застава ИХФ
1988 Веселин Вујовић Југославија • 1989 Канг Жае-Вон Јужна Кореја • 1990 Магнус Висландер Шведска • 1994 Талант Душебајев Русија
1995 Џексон Ричадсон Француска • 1996 Талант Душебајев Шпанија • 1997 Штефан Штоклин Француска • 1998 Данијел Штефан Немачка
1999 Рафаел Гихоза Шпанија • 2000 Драган Шкрбић Савезна Република Југославија • 2001 Јун Кјунг-Шин Јужна Кореја • 2002 Бертран Жил Француска
2003 Ивано Балић Хрватска • 2004 Хенинг Фриц Немачка • 2005 Арпад Штербик Србија и Црна Гора • 2006 Ивано Балић Хрватска
2007 Никола Карабатић Француска • 2008 Тијери Омејер Француска • 2009 Славомир Сзмал Пољска • 2010 Филип Јиха Чешка
2011 Микел Хансен Данска • 2012 Данијел Нарсис Француска • 2013 Домагој Дувњак Хрватска • 2014 Никола Карабатић Француска
2015 Микел Хансен Данска • 2016 Никола Карабатић Француска • 2018 Микел Хансен Данска