Драгиша Масал

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Драгиша Масал
Датум рођења(1951-11-20)20. новембар 1951.
Мјесто рођењаМасали код Вишеграда
 СР БиХ  ФНРЈ
Датум смрти18. март 2017.(2017-03-18) (65 год.)
Мјесто смртиБеоград
 Србија
ШколаВојна академија Копнене војске
Служба СФР Југославија
 Република Српска
 СРЈ
ВојскаЈугословенска народна армија
Војска Републике Српске
Војска Југославије
Године службеЈугословенска народна армија (1974—1992)
Војска Републике Српске (1992—2002)
Чингенерал-потпуковник
Битке/ратовиРат у Хрватској
Рат у Босни и Херцеговини
Одликовања
Одликовања СФР Југославије:
Medal for Military Merits RIB.gif
Орден за војне заслуге
Order of Labour with silver wreath RIB.gif
Одликовања Републике Српске:
Карађорђева звијезда

Драгиша Масал (Масали код код Вишеграда, 20. новембар 1951 - Београд, 18. март 2017) је бивши генерал-потпуковник Војске Републике Српске.

Биографија[уреди]

Рођен је 20. новембра 1951. у селу Масали, општина Вишеград. Отац Стеван је био земљорадник, а мајка Десимирка домаћица. По националности је био Србин. Крсна слава породице је Свети Никола - Никољдан (19. децембар). Био је ожењен и имао је двије кћери. Прва четири разреда основне школе завршио је у селу Масали, а остала четири разреда у Основној школи "Хасан Велетовац" у Добруну, а Гимназију у Вишеграду. Послије гимназије уписао је Војну академију Копнене војске - смјер артиљерија у Београду и Задру коју је 1974. године завршио врло добрим успјехом. Одличним успјехом завршио је Командно-штабну школу тактике Копнене војске 1988. (Дипломски рад: "Механизована дивизија у нападу из покрета") и Школу националне одбране 1996. (дипломски рад: "Противудар Војске Републике Српске на западном делу ратишта") у Београду.[1]

Произведен је у чин потпоручника артиљерије 1974, а унапријеђен у чин поручника 1975, капетана 1978, капетана прве класе 1981, мајора 1984. (пријевремено), потпуковника 1988, пуковника 1991. (ванредно), генерал-мајора 9. јануара 1998. (ванредно) и генерал-потпуковника 20. марта 2001. (ванредно).

Службовао је у гарнизонима: Пожаревац, Ужице, Винковци, Бијељина, Вишеград, Хан Пијесак, Бијељина и Бања Лука.[2]

У ЈНА је обављао је дужности командир вода, командир батерије, командант дивизиона, начелник артиљерије Треће крајишке механизоване бригаде, начелник штаба противоклопног артиљеријског пука, командант противоклопног артиљеријског пука и начелник артиљерије Ужичког корпуса. На посљедњој дужности у ЈНА био је командант Мјешовитог артиљеријског пука, у чину пуковника. Почетак оружаних сукоба у СФРЈ затекао га је у гаризону Винковци. Припадник Војске Републике Српске био је у периоду од командант Трећег артиљеријскоr пука у Војсци Републике Српске у Бијељини, командант тактичке групе ‚‚Вишеград‚‚, начелник артиљерије у Органу родова Главног штаба Војске Републике Српске у Хан Пијеску. Послије рата био је начелник Сектора за организацију, мобилизацију и персоналне послове Генералштаба Војске Републике Српске у Бијељини и Бањој Луци, а уједно и помоћник начелника Генералштаба Војске Републике Српске.[3]

Најрадоснији догађај у рату био ми је када су за свега четири дана, од 26. до 29. априла 1993. године, ослобођене територије општина Вишеград, Рудо, Рогатица и Чајниче, које су до тада биле у изузетно тешкој тактичкој ситуацији. Најтеже ми је било губљење територија западно крајишких општина и егзодус српског народа Републике Српске Крајине и из општина западног дијела Републике Српске у другој половини 1995. године. Тада сам у име ГШ Војске Републике Српске био на овом дијелу фронта. - Драгиша Масал[4]

Пензионисан је 28. фебруара 2002. године.[a]. Био је свједок одбране генерала Ратка Младића као и генерала Радивоја Милетића.[5] Након краће болести преминуо је на Војномедицинској академији у Београду 18. марта 2017. Сахрањен је 21. марта 2017. на гробљу Сарића Осоје у Ужицу.[6] У Горњем Вардишту му је 2019. подигнута спомен биста.[7]

Одликовања[уреди]

Одликован у ЈНА:

Одликован у ВРС:

Током службе оцјењиван је девет пута, једном оцјеном истиче се и осам пута оцјеном нарочито се истиче.[8]

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Јово Блажановић као датум пензионисања наводи 7. март 2002.

Референце[уреди]

  1. ^ Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.
  2. ^ Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005
  3. ^ Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.
  4. ^ Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005
  5. ^ „KOMANDA JE TAMO GDE JE KOMANDANT”. 1. 12. 2008. Приступљено 15. 10. 2019. 
  6. ^ „Преминуо генерал Драгиша Масал”. Приступљено 15. 10. 2019. 
  7. ^ „Спомен-биста генералу Драгиши Масалу”. РТРС. 25. 8. 2019. Приступљено 15. 10. 2019. 
  8. ^ Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005