Драгиша Павловић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Драгиша Павловић

Пошаљи фотографију

Биографија
Датум рођења 5. октобар 1943.
Место рођења Крагујевац (Србија)
Датум смрти 9. септембар 1996.(1996-09-09)(52 год.)
Место смрти Београд (СР Југославија)

Драгиша „Буца“ Павловић (Крагујевац, 5. октобар 1943Београд, 9. септембар 1996.) је био српски политичар, функционер Савеза комуниста Србије у некадашњој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.

Биографија[уреди]

Павловић је у пролеће 1986. године изабран за председника Градског комитета Савеза комуниста Београда. Био је близак сарадник и истомишљеник тадашњег председника Председништва Србије, Ивана Стамболића. Након што су уследиле тензије на Косову, између Албанаца и Срба, тадашњи председник Савеза комуниста Србије, Слободан Милошевић, посетио је у априлу 1987. године Косово Поље где је дао подршку Србима. Ти догађаји изазвали су раздор у српском државном и партијском врху, а убрзо је у медијима отпочела националистичка хистерија.[тражи се извор од 12. 2013.] Тензије су се посебно појачале након убиства четири војника ЈНА у Параћину 3. септембра те године.

Павловић се први, од високих партијских функционера, супротставио жестокој антиалбанској пропаганди у српским медијима. 11. септембра, на конференцији за штампу, изговорио је речи које су обележиле крај његове каријере:

ВикицитатиСитуација у Косову, која се не побољшава жељеном и обећаном брзином, ствара опасну атмосферу где свака реч изговорена против српског национализма је схваћена као национализам. Страствене речи могу донети само ватру.
({{{2}}})

Ове речи биле су упућене на рачун политике Слободана Милошевића и биле су један од повода за његову смену на чувеној Осмој седници Централног комитета Савеза комуниста Србије, која је одржана 23. и 24. септембра 1987.

Павловић је аутор више књига. Последња је „Олако обећана брзина“.