Драгиша Павловић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Драгиша Павловић
Биографија
Датум рођења (1943-10-05)5. октобар 1943.
Место рођења Крагујевац
Србија
Датум смрти 9. септембар 1996.(1996-09-09) (52 год.)
Место смрти Београд
СР Југославија

Драгиша „Буца“ Павловић (Крагујевац, 5. октобар 1943Београд, 9. септембар 1996.) је био српски и југословенски политичар, функционер Савеза комуниста Србије у некадашњој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.

Биографија[уреди]

Павловић је у пролеће 1986. године изабран за председника Градског комитета Савеза комуниста Београда. Био је близак сарадник и истомишљеник тадашњег председника Председништва Србије, Ивана Стамболића. Након што су уследиле тензије на Косову, између Албанаца и Срба, тадашњи председник Савеза комуниста Србије, Слободан Милошевић, посетио је у априлу 1987. године Косово Поље где је дао подршку Србима. Ти догађаји изазвали су раздор у српском државном и партијском врху, а убрзо је у медијима отпочела националистичка хистерија.[тражи се извор од 12. 2013.] Тензије су се посебно појачале након убиства четири војника ЈНА у Параћину 3. септембра те године.

Павловић се први, од високих партијских функционера, супротставио жестокој антиалбанској пропаганди у српским медијима. 11. септембра, на конференцији за штампу, изговорио је речи које су обележиле крај његове каријере:

Викицитати „Ситуација у Косову, која се не побољшава жељеном и обећаном брзином, ствара опасну атмосферу где свака реч изговорена против српског национализма је схваћена као национализам. Страствене речи могу донети само ватру.”

Ове речи биле су упућене на рачун политике САНУ која је својим "Меморандумом" тражила прекид дотадашње политике преговарања са косовским Албанцима и тражила енергичније и конкретније акције када је албански национализам у питању. Критика која је дефинисана са три речи "олако обећана брзина" била је упућена на рачун српских националиста, што је Драгиша Павловић и навео у својој књизи "Олако обећана брзина" и биле су један од повода за његову смену на чувеној Осмој седници Централног комитета Савеза комуниста Србије, која је одржана 23. и 24. септембра 1987.

Оптужба која му се стављала на терет је да не поступа у складу са Статутом СК и политиком која је дефинисана на нивоу СКЈ. Каснија дешавања, подметања хумореске "Војко и Савле", чланци у Политици и Експресу били су увод у његову смену и искључење из чланства Савеза Комуниста.

Овој седници претходила је пар седница затворених за јавност на којима је припремљено све што је на 8. седници и наступило.

Павловић је аутор више књига. Последња је „Олако обећана брзина“.