Драгиша Пандуровић Гиле

С Википедије, слободне енциклопедије
Драгиша Пандуровић Гиле
Датум рођења(1953-01-01)1. јануар 1953.
Место рођењаСењеФНРЈ
Датум смрти18. децембар 2020.(2020-12-18) (67 год.)
Место смртиЋупријаСрбија

Драгиша Пандуровић Гиле (Сење, 1. јануар 1953Ћуприја, 18. децембар 2020) био је српски сатиричар и текстописац.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен у Сењу, одрастао у Сењском руднику, где је и завршио основну школу. Средњу занатску завршио је у Ресавици, а Вишу новинарску у Крагујевцу. Ожењен је, отац двоје деце.

Објавио је 6 књига афористичких сатира, које су објављене у периоду од 1987. до 1996. године у којима се на шаљив начин критикује политичка сцена у време ратова на просторима бивше Југославије. Текстописац је народних песама, које су отпевали познати певачи: Предраг Живковић Тозовац, Вера Нешић, Мики Гајић, Звонко Марковић, Лазар Пиља, Живорад Благојевић, Диса Миловановић, Горан Лазић и многи други.

Књижевна дела[уреди | уреди извор]

  • Остатак савести (1987)
  • Дође ми да (П)ланем (1988)
  • Корак у празно (1990)
  • Југославија више не станује овде (1993)
  • Тако треба (1994)
  • Срби ни небу, ни на земљи (1996)

Песме[уреди | уреди извор]

  • Дозволи ми да те заборавим (Предраг Живковић - Тозовац )
  • Мој живот је жена та (Диса Миловановић)
  • Растају се матуранти (Диса Миловановић)
  • Заборави ме (Мики Гајић)
  • Једном у животу жени отац сина (Мики Гајић)
  • Балканска кафанска (Горан Лазић)

Поезија[уреди | уреди извор]

Писао је и кратке тематске песме:

  • Сењски рудник

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Драгиша Пандуровић Гиле”. Жикишонов журнал. Архивирано из оригинала 25. 01. 2018. г. Приступљено 24. 1. 2018.