Драгиша Пешић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Драгиша Пешић
Драгиша Пешић.jpg
Драгиша Пешић
Биографија
Датум рођења (1954-08-08)8. август 1954.
Место рођења Даниловград
ФНРЈ
Датум смрти 8. септембар 2016.(2016-09-08) (62 год.)
Место смрти Подгорица
Црна Гора
Религија православна
Супружник Лела
Деца Марко, Марија
Професија економиста
Универзитет Универзитет у Сарајеву
Политичка партија Демократска партија социјалиста
Социјалистичка народна партија
Мандат(и)
Премијер СР Југославије
24. јул 2001. — 7. март 2003.
Претходник Зоран Жижић
Наследник Светозар Маровић (као предсједник Савета министара СЦГ)
Градоначелник Подгорице
1990. — 1998.

Драгиша Пешић (Даниловград, 8. август 1954Подгорица, 8. септембар 2016)[1] био је црногорски политичар. Био је последњи премијер Савезне Републике Југославије пре него што је званично трансформисана у Државну Заједницу Србија и Црна Гора у фебруару 2003. Био је члан од оснивања и вршио је функцију потпредседника Социјалистичке народне партије Црне Горе.

Завршио је економију на Економском факултету Универзитета у Сарајеву (1978). Радио је на руководећим местима у привреди. Од 1990. до 1998. био је председник Изврног одбора Скупштине општине Подгорице. Био је савезни посланик четири године, од 1996. године, а две године провео је на функцији председника скупштинског Одбора за будет. Био је члан Главног одбора Демократске партије социјалиста и директор те странке, до њеног цепања 1997. године.[2]

Постао је савезни министар финансија 1998. године, када је Слободан Милошевић поверио блиском сараднику и лидеру СНП-а у то време Момиру Булатовићу, Ђукановићевом ривалу, да постане председник савезне владе. После пада Милошевића, ДОС-у је за формирање већине на савезном нивоу била потребна подршка СНП-а за формирање већине, јер је Ђукановићева Демократска партија социјалиста бојкотовала последње савезне изборе и отворено се залагала за независност Црне Горе. Пешић је на место председника владе (премијера) дошао после оставке Зорана Жижића 24. јула 2001, због изручења Слободана Милошевића Хашком трибуналу.[3]

Био је ожењен Лелом и имао је двоје деце,[1] Марка и Марија.

Извори[уреди]

Литература[уреди]

Види још[уреди]