Драгиша Станисављевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Драгиша Станисављевић
Stanisavljević Dragiša - portret umetnika.jpg
портрет уметника
Пуно име Драгиша Станисављевић
Датум рођења 1921.
Место рођења Јабучје
 Србија
Датум смрти 21.август 2012.
Место смрти Јабучје
 Србија
Поље вајарство
Правац/традиција наивна уметност
Најважнија дела
Црни пантер, Сарадња, Змија и риба (МНМУ, Јагодина)

Драгиша Станисављевић (Јабучје, 1921 – 21. август 2012), вајар, класик наивне уметности Србије.

Биографија[уреди]

Рођен је 1921. године у Јабучју код Ваљева, Србија. Скулптуром се бавио од 1958. Живот на селу и васпитање у духу патријархалних начела, завичајно окружење столетним шумама подстакли су свакако његов нагон за слободом и обликовањем. Апсолутни је самоук, снажног осећаја за стилизацију форме. Умро је 2012. године у Јабучју. [1]

Стил[уреди]

Фронталност и једноставност у изразу, архаично схватање форме, несвесно су постигнути. Из црних, столетних дебала уметник ослобађа чисту форму, гладећи је до сјаја. Заобљава је и истиче њену органску бит. Завршава оно што је природа давно започела. Све је стилизовано готово до огољене, основне праформе, редуковано с изразитим осећајем за меру, какав су поседовали само изворни уметници примитивних култура. Инстиктивно стваралаштво овог уметника које траје већ више од пет деценија, указује на снагу аутентичности његових оригиналних форми, на везу између праисконског и модерног сензибилитета ликовног изражавања. Столетна храстовина коју вади из корита оближње реке, носи сама по себи неки тајанствени траг на својој материји, врсту патине. Са изразитим осећајем за хармонију, без гестова, са интересовањем за духовну подлогу својих ликова. Драгиша несвесно схвата улогу форме у постизању универзалног. Рељефно схватање форме са израженим вертикалним компоновањем помоћиће уметнику у његовој једноставности израза нарочито када за мотив бира филозофска размишљања о односима људи, њиховим судбинама, скривеним особинама, њиховом греху или молитви. [2]

Изложбе и награде[уреди]

Излагао је самостално и групно почев од 1964. године, у земљи и иностранству, као и на готово свим међународним изложбама наивне и маргиналне уметности (светским тријеналима у Братислави, почев од шездесетих година, тематским изложбама у Мартињију, Паризу, Прагу, Будимпешти итд.) [3] За своје монументалне скулптуре, добијао је више награда и признања, од којих је најзначајнија Награда за укупан уметнички рад на 10. Бијеналу наивне и маргиналне уметности, 2001. године у МНМУ, Јагодина, Србија.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. М. Бошковић; М. Маширевић, Самоуки ликовни уметници у Србији, Торино, 1977
  2. Марица Врачевић, Драгиша Станисављевић, каталог МНМУ, Јагодина, 2002
  3. Ото Бихаљи-Мерин; Небојша Бато Томашевић, Енциклопедија наивне уметности света, Београд, 1984

Литература[уреди]

  • М. Бошковић; М. Маширевић, Самоуки ликовни уметници у Србији, Торино,1977
  • Ото-Бихаљи Мерин;Небојша Бато Томашевић, Енциклопедија наивне уметности света, Београд, 1984
  • Марица Врачевић, Драгиша Станисављевић, каталог, МНМУ, Јагодина, 2002
  • Н.Крстић, Наивна уметност Србије, САНУ, МНМУ, Јагодина, 2003
  • Н.Крстић, Наивна и маргинална уметност Србије, МНМУ, Јагодина, 2007
  • Н.Крстић, Histoire de Voire, Dragiša Stanisavljević, каталог, Paris, 2012
  • Н.Крстић, Outsiders, каталог, МНМУ, Јагодина, 2013
  • Н.Крстић, Уметност аутсајдера у Србији, МНМУ, Јагодина, 2014

Спољашње везе[уреди]