Драги Ивић

С Википедије, слободне енциклопедије
Драги Ивић
Dragi Ivić crop.jpg
Драги Ивић, 2012. године
Датум рођења(1953-10-06)6. октобар 1953.(68 год.)
Место рођењаТетово,  НР Македонија
  ФНР Југославија
ПребивалиштеПожаревац, Србија
НаградеОктобарска наградаграда Београда

Драги Ивић (Тетово, 6. октобар 1953) српски је продуцент сценских делатности, књижевник и књижевни, филмски и позоришни критичар.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у породици официра. Основно и гимназијско образовање стекао је у Пожаревцу. Студирао је Правни факултет Универзитета у Београду а дипломирао је на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду (одсек Организација сценских и културно-уметничких делатности, сада Сценска продукција).

Радио је као професор у средњим школама (гимназија и музичка школа). Говори два страна језика – енглески и руски. Предавао графичко обликовање са штампарском технологијом.

Награђен је „Октобарском наградомграда Београда за стручне и научне радове студената и „Октобарском наградом града Пожаревца”. Почасни је члан Урбаног књижевног круга (Канада). Бавећи се литерарним стваралаштвом, прошао је пут од члана редакције часописа „Развитак” и уредника „Браничева” до оснивача Књижевне омладине Пожаревца, Књижевног атељеа, итд. Покретач је јединог анти-часописа „Депонија”.[1]

У Центру за културу Пожаревац провео 45 година (под уговором, па у сталном радном односу), на радним местима – референт за рекламу и пропаганду, шеф техничке службе, управник, помоћник директора, а последњих шест година директор, с ког места је отишао у пензију.    Организатор, селектор или сарадник у више пројеката:

Са Савом Џинкићем формирао је луткарску сцену Центра за културу. Написао је и приредио више драмских текстова за децу.

Један од пионира Глумачких  свечаности ''Миливоје Живановић'' - сусрета професионалних позоришта. Основао Књижевну омладину Пожаревца.

Активно учествовао и обновио Фестивал младих - мултимедијалну вишемесечну манифестацију, смотру омладинске (школске) културе. У више  наврата учествовао у раду међународног филмског фестивала савременог ратног и патриотског филма ''Сергеј Бондарчук'' (Московска област, Руска Федерација). Члан стручног жирија фестивала Босфортски агони у граду Керч, Крим (Руска Федерација). 

Један од десет посленика из целе Србије чија је биографија објављена у алманаху ''Песниче народа мог'' поводом 40. годишњице такмичења рецитатора.

Покретач  Друштва српско-руског пријатељства Бреза. Аутор је више документарних филмова од којих су неки награђивани на фестивалима. Члан Скупштине Матице Српске.

Аматеризмом се бави од своје 12. године као најмлађи члан Удружења ликовних стваралаца Барили

У периоду од 1972-1982. године као спољни сарадник Дома културе у Пожаревцу урадио је више десетина сценографија, изложби. Организовао је већи број представа, концерата и мултимедијалних догађаја. Сарађивао је са свим важећим ауторитетима  из области сценских делатности у нашој земљи. Сарадник  редакција више часописа. Пише и објављује у стручним и литерарним гласилима. Сарадник портала ''Oružje online''.

Један од оснивача највећег војно-историјског форума на српском говорном подручју, MyCity Military. Учесник конференције земаља-учесница Другог светског рата у Москви, у Централном архиву Министарства одбране Руске Федерације.

Тридесет година члан редакције часописа ''Браничево'' као технички уредник и лектор. Последњих шест година радног стажа главни и одговорни уредник часописа и едиције Браничево.

Текстове (углавном лингвистичке расправе) објављивали су му Време, Језик данас и друге новине , недељници и часописи. Са колегама са форума MyCity Military, Данком Боројевићем и Жељком Убовићем учествовао је у припреми књига: „Енциклопедија млазних ловачких авиона“, „Орлови са Врбаса“, „Војска Републике Српске, 12. мај 1992- 31. децембар 2005“, „МиГ-21, легенда Хладног рата“, „Ваздухопловне снаге бивших република СФРЈ, 1992-2015“, „МиГ-29, Наша прича“, „Млазњак који грми, Ф-84Г Тандерџет у ЈРВ“ и „Небеске сабље, Ф-86Е/Д Сејбр у ЈРВ“, „82. авијацијска бригада, од Бенина до Маховљана“, „Небески штит са земље, самоходни ракетни систен 2К12 Куб-М/квадрат“ и Калибар 35, збирку есеја и огледа о ратном филму.

Награде[уреди | уреди извор]

  • Добитник је Повеље радника у образовању и златне значке Културно-просветне заједнице Србије.
  • Носилац златне плакете добровољних давалаца крви (50 пута). 

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Урбани књижевни круг (6. 9. 2018). „Биографија на српском”. Приступљено 30. 10. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]