Драгобужде је насеље у Пољаници, град Врање у Пчињском округу, на око 3 км западно од Власа, где је седиште Месне заједнице. Према попису из 2022. било је 29 становника (према попису из 1991. било је 56 становника).
Драгобужде се налази између села Власе на истоку, Трстена на западу, Големо Село на северу и Рождаце на југу. Размештено је највећим делом по Драгобушком риду (између Трстенске и Сенске реке) и у долини Беле воде, а један део, као засебна махала Криви Деја, је на десној обали Трстенске реке. Село је разбијеног типа, у свом већем делу нема изражене махале. После ослобођења од Турака1878. године сматрано је за махалу села Власе.
Становници села баве се пољопривредом, углавном ратарством, сточарством и воћарством. Село има доста храстове шуме у виду забрана, сада местимично прошараним мањим четинарским засадима. Богато је изворима здраве планинске воде, па су многи становници нижих села као што је Власе и Големо Село, воду у своје куће довели из Драгобужда. Од раније су познати Анђелинков кладенац и Ветрењача.
Нема трагова ранијих насеља, осим остатака Арнаутског гробља. У почетку је село било српско, а у другој половини 18. века ту су се населили Арнаути из Равног Дела и Оруглице и потиснули Српско становништво. После 1878. године сви Арнаути су се иселили, а Драгобужде населили Срби претежно из села Власе (из рода Бабаиванинци, Ђергазовци, Ђураковци и други). На брду званом Логор видљиви су трагови ровова и склоништа, вероватно из времена борби за ослобођење ових крајева од Турака. Ту су налажене кугле од олова које су биле део „џебане“ пушака тога времена
Сеоска слава, литије или крсте, је у уторак, трећи дан Духова.
У насељу Драгобужде живи 42 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 48,7 година (48,8 код мушкараца и 48,6 код жена). У насељу има 16 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).