Драгомир Арамбашић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Драгомир Арамбашић
Датум рођења 1881.
Место рођења Београд
Краљевина Србија
Датум смрти 1945.
Најважнија дела
Фонтана Буђење, Скулптура Одбрана, Споменик палим за отаџбину 1912—1918.

Драгомир Арамбашић (1881-1945), познати српски вајар, који је целокупно своје уметничко остварење базирао на академским стандардима тј. академизму, не ослањајући се на различите уметничке правце који су прожимали европску уметност XIX и XX века.

Биографија[уреди]

Жеља Драгомира да се бави вајарством условљена је његовим познанством са чешким вајара Јаном Коњареком. Студије вајарства почиње у Дрездену код професора Вернера, а дипломира у Ређо Институту ди Белле Арти Сан Луца у Риму код професора Е. Ферарија. Био је члан ЛАДЕ и Удружења сликара и вајара, ратника. Један је од оснивача Удружења ликовних уметника у Београду. Прадеда му је био српски фрајкор и чувени Бимбаша Станко Арамбашић.[1]

Стваралаштво[уреди]

Драгомир Арамбашић се после студија у Минхену и Дрездену усавршавао у Риму и Паризу. Уласком у Мерсијеов атеље 1912. године, прихвата све постулате тзв. „фирентинске обнове“ који су очити у његовим делима Девојка с разбијеним крчагом и Рибар забацује мрежу, следећи у њима типично Мерсијеовском извођење фигура у кретању заустављеног покрета. У скулптури Мајке, међутим, осетан је и утицај Родена.[2]

Скулптура "Одбрана",1925. постављена у предворију Народне скупштине Републике Србије и представљају личности три конститутивна народа.[3]У Лесковцу је 1927. године , постављен споменик Споменик палим за отаџбину 1912—1918., рад Арамбашића.

Нашу уметност обогатио је изванредним делом, фонтаном „Буђење“ која се налази испред централног улаза у Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“ на Калемегдану а постављена је 1936. године. За ову своју скулптуру је 1920. године добио награду Друштва француских уметника. За Београд је посебно везан и по изради бројних фасадних скулптура. Кућа у Господар Јевремовој осим тога што представља меморијални споменик у коме је живео и радио Драгомир Арамбашић, има и одређене архитектонске вредности које се огледају у функционално-просторној диспозицији и обликовању фасада.[4]

Задужбина Николе Спасића у Кнез Михаиловој 47 подигнута је 1930. године као трговачко-стамбена четвороспратница, по пројекту архитекте Јосифа Најмана, у духу академизма. Фасада зграде је украшена скулптурама које симболизују индустрију и трговину. Постављене су у тимпанону над централним делом фасаде, а дело су вајара Драгомира Арамбашића.[5]

Галерија скулптура[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Arte - Dragomir Arambašić - Portfolio
  2. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 16. 08. 2011. Приступљено 26. 10. 2014. 
  3. ^ Narodna skupština Republike Srbije | Vajarstvo
  4. ^ Kulturna Dobra Beograda
  5. ^ „Revitalizacija fasade – Knez Mihailova 47”. Архивирано из оригинала на датум 19. 02. 2015. Приступљено 26. 10. 2014.  Текст „ Ornament Investinzenjering ” игнорисан (помоћ)

Спољашње везе[уреди]