Драгомир Кесеровић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Драгомир Кесеровић
Датум рођења(1957-06-08)8. јун 1957.(61 год.)
Место рођењаПискавица, код Бања Луке
 Социјалистичка Федеративна Република Југославија
СлужбаЈугословенска народна армија (1981—1992)
Војска Републике Српске (1992—2002)
Чингенерал-мајор
Битке/ратовиРат у Хрватској Рат у Босни и Херцеговини

Драгомир Кесеровић (Пискавица код Бања Луке, 8. јун 1957), пензионисани генерал-мајор Војске Републике Српске.

Биографија[уреди]

Генерал-мајор Драгомир Кесеровић је рођен 8. јуна 1957. у селу Пискавица, општина Бања Лука, Народна Република Босна и Херцеговина, Федеративна Народна Република Југославија, од оца Славка по занимању радник и мајке Стане по занимању домаћица. Има брата Драшка (1965) и сестру Драгицу (1960). Ожењен је и у браку са супругом Радинком). Има двоје дјеце. Живи и ради у Бањој Луци.[1] Тренутно обавља дужност начелника Одјељења за борачко-инвалидску заштиту у општини Бања Лука.[2]

Школовање[уреди]

Основну школу завршио је 1972. у родној Пискавици, а Средњу техничку школу у Бањој Луци 1976. Након завршетка средње школе уписује Војну академију Копнене војске Београду и Бањој Луци, смјер оклопно механизоване јединице коју је завршио 1981. са одличном успјехом. Истим успјехом завршио је и Генералштабну академију 1997. у Београду (1997), као и Школу националне одбране 1999. у Београду (1999). Постдипломске студије завршио је 2005. на Факултету цивилне одбране у Београду, а докторирао је 2009. на Факултету за безбједности заштиту у Бањој Луци.

У периоду од 1982. до 1987. завршио је више специјалистичких курсева из области извиђачких дејстава, војно-полицијских дејстава и тактике, рјешавања побуна, кризних и талачких ситуација, борбе против диверзантско-терористичких група, обавјештајне службе, обавјештајно-безбједносних система и безбједности у Обавјештајно безбједносном школском центру у Панчеву.[1]

Војна каријера[уреди]

У чин потпоручника произведен је 30. јула 1981, а у чин поручника унапријеђен 1982, капетана 1985, капетана I класе 1988. (ванредно), мајора 1992. (ванредно), потпуковника 1994. (ванредно), пуковника 1997. (ванредно) и генерал-мајора 9. јануара 2001. године.

Током службе у ЈНА обављао је дужности: командир вода; командир чете; замјеник команданта батаљона; референт безбједности у команди; начелник безбједности у бригади. У сукобима на тлу бивше СФРЈ учествовао је као припадник ЈНА у 287. батаљону војне полиције и 1. гардијској дивизији од 17. августа 1991. до 12. маја 1992. Као припадник Војске Републике Српске учесник је Одбрамбено-отаџбинског рата у периоду од 12. маја 1992. до 14. децембра 1995.[1] У Војсци Републике Српске обављао дужности команданта батаљона Војне полиције у Источно-Босанском Корпусу ВРС; команданта 1. батаљона Војне полиције у 1. Крајишком корпусу (од септембра 1993. до 1995.); команданта бригаде; начелник штаба l. Крајишког корпуса; начелник Одјељења безбједности у Управи безбједности; помоћник начелника Управе безбједности за војну полицију; начелник Управе безбједности; начелник Сектора за обавјештајно-безбједносне послове; помоћник министра одбране и начелник Службе безбједности одбране у Кабинету предсједника Републике Српске.[3]

Службовао је у гарнизонима: Скопље, Куманово, Ваљево, Ниш, Београд, Бања Лука, Бијељина и Хан Пијесак. Пензионисан је 7. марта 2002. године.[4]

У Одбрамбено-отаџбинском рату рањаван је три пута и има статус ратног војног инвалида 5. категорије.[1] Једно од рањавања десило се 2. јула 1994. у рејону Шупље букве на Србобранском ратишту.[3]

Одликовања[уреди]

Током војне каријере више пута је одликован

Политичка каријера[уреди]

Политички је био ангажован у Демократска партија - Драган Чавић, Странци праведне политике, Демократском народном савезу (ДНС) и од децембра 2018. члан је Демократског савеза (ДЕМОС). На локалним изборима у БиХ 2012. био је кандидат Демократске партије за Скупштину општине Бања Лука. Као носилац листе Странке праведне политике за Народну скупштину Републике Српке учествовао је на Општим изборима 2014.[5] На Општим изборима 2018. у Босни и Херцеговини био је кандидат испред ДНС за Парламентарну скупштину БиХ.[5]

Хашки трибунал[уреди]

Појавио се као свједок Тужилаштва Хашког трибунала у процесу против генерала Ратка Младића,[6] и као војни експерт одбране у процесу против Радована Караџића.[7]

Академска каријера[уреди]

Ангажован је на Факултету за безбједност и заштиту, Независног универзитета у Бањој Луци, на основним академским студијама као одговорни наставник на предметима: Основи безбједности и заштите, Систем безбједности Европске уније, Системи безбједности и заштите и Безбједносна култура и на мастер студијама као одговорни наставник за предмете: Теорија система безбједности и Систем безбједности Босне и Херцеговине.[8] Аутор је више научних радова и уџбеника.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.
  2. ^ „Нови критеријуми за избор удружења од интереса за град”. Приступљено 4. 2. 2019. 
  3. 3,0 3,1 Зорић Жељко, Бирани да буду најбољи: 1.(11) батаљон војне полиције, Бања Лука, Глас Српске, 2016.
  4. ^ Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005
  5. 5,0 5,1 www.izbori.ba
  6. ^ Sedmična konferencija za štampu MKSJ - - 19. juni 2013. | Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju
  7. ^ Milutinović, Radoša. „Crimes Committed by Individuals, not by Authorities”. DETEKTOR.BA (на језику: енглески). Приступљено 4. 2. 2019. 
  8. ^ http://fbzbl.net