Драгољ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Драгољ
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Моравички
Општина Горњи Милановац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 338
Положај
Координате 44°13′00″ СГШ; 20°27′00″ ИГД / 44.216666° СГШ; 20.45° ИГД / 44.216666; 20.45Координате: 44°13′00″ СГШ; 20°27′00″ ИГД / 44.216666° СГШ; 20.45° ИГД / 44.216666; 20.45
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 348 m
Драгољ на мапи Србије
Драгољ
Драгољ
Драгољ на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 32316
Позивни број 034,032,014
Регистарска ознака GM

Драгољ је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 338 становника.

Драгољ је једно од најпознатијих села некадашње Качерске капетаније. Није ни чудо, јер је у Драгољу живео Арсеније Лома, учесник Првог и Другог српског устанка који се налазио на челу Качерске кнежине чије је седиште било у Драгољу.

Територијална припадност[уреди]

Драгољ је данас једно од 62 сеоска насеља на територији општине Горњи Милановац и простире се на 1166 хектара. Драгољ је мењао своју територијално-политичку припадност. Припадао је Белановици, Љигу, Руднику, кратко време Лазаревцу, да би почетком друге половине 20. века коначно припао општини Горњи Милановац. Драгољ је периферно село своје општине, и делом своје територије граничи се са општином Љиг а делом се граничи са општином Аранђеловац.

Туризам и географија[уреди]

Драгољ је слабо насељено и незагађено село, а у њему се може наћи и туристички смештај.[1] Драгољ се налази близу варошице Белановице, а на 6 километара од села је врх Острвица.[2]

Село лежи у басену Качера, са леве стране реке је село, а са десне сеоски атар.[3] Село је са источне стране од Босуте одвојено реком Расловом.[3]

Село је разбијеног типа, али су куће збијеније него у осталим селима, те чини као неку средину између старовлашког и шумадијског типа села. Особито су куће ублизу по појединим засеоцима, а нарочито су збијене на сеоском атару.

У селу има шест заселака: Раковац, Селиште, Подгорје, Равниште, Под-Перишиним Брдом и Сеоски Атар.

У селу има 117 кућа, од којих је у Раковцу 19, Селишту 28, Подгорју 11, Равништу 22, Под-Перишиним Брдом 22 и на Сеоскома Атару 15 кућа.[3]

Клима[уреди]

У Драгољу је, као у целом Качеру и Шумадији континентална клима. Зимски период је исте дужине као у селима горњег Качера (Босуте, Заграђа, Трудеља и Драгоља) и нешто је дужи од зима у равничарским крајевима Шумадије. Кишни период је од раног пролећа па до касне јесени. Мештани се још сећају 1952. године када су пресушили сви потоци, а веће реке се свеле само на вирове. За разлику од те године, 1969. године је била велика поплава када су се сви потоци и реке излили из својих корита и направили непроцењиву штету. Магле су веома честе у јесен, али најчешће прекривају већа узвишења. У Драгољу најчешће дува северац, који некада својом снагом руши дрвеће. Температурне разлике су у селишту поред реке и до 8 степени ниже од осталих крајева.

Рељеф[уреди]

По конфигурацију терена село Драгољ већим делом спада у брдско-планинско подручје, док сеоски атар припада равничарском подручју где преовладавају површине подесне за обраду.

У брдско-планинском делу се налази се неколико узвишења виших од 400 метара. Међу њима су Кикови, Равништа, Драгољско брдо... Међутим за све досељене у Драгољ ове висине нису биле сметња за њихово насељавање из разлога што је већина досељених долазила од Сјенице, Ужица, Нове Вароши из знатно већих узвишења од ових у Драгољу.

Ако се погледа карта ширег подручја долине Качера види се да Драгољ представља положај са средњом висином у односу на села горњег Качера — Босуте, Варница, Заграђа, Трудеља, која су знатно виша, и села доњег Качера чије су висинске коте знатно ниже.

Историја[уреди]

По народном причању неки Турчин је бацио драги камен у извор, који се по томе назвао Драгољицом, а по томе је село добило име.

Тек 1718. у аустријским мапама налазимо Драгољ и Калановац (Калањевци). Овде се Козељ јавља као Кожељ, а Шутци као Штулци, Трудељ као Тврдин, Поњанице као Пољани, Варнице као Сијавица....

На сеоском атару постоји место Старо Село, близу кога је мађарско гробље. Друго мађарско гробље је у Равништу, а треће близу садашњег гробља. Два последња су са леве стране Качера. И овде се, као и у Босути, налазе исти онакви стари новци.[3]

Демографија[уреди]

У насељу Драгољ живи 321 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 50,0 година (48,7 код мушкараца и 51,5 код жена). У насељу има 133 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,74.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Легенда о називу села[уреди]

Професор Миодраг Јаћимовић забележио и објавио у збирци "Качерске легенде" 1978. године....

"Некакав Турчин носио је своју робу на коњу. Била је упекла Божја звезда. Кад је био добро ожеднио наиђе на јак извор. Одмарао се турчин крај тог извора и било му је лепо. И како да награди хладну изворску воду, баци драги камен у њу. И од тог драгог камена наста име села Драгољ"

Занимљивости[уреди]

Драгољ је можда једино село у Србији са стотинак кућа и три позивна броја фиксне централе. Наиме, дешава се да комшије, које дели само ограда, морају да позову позивни број да би успоставили телефонску везу.

Познате личности[уреди]

Ево неких најпозантијих личности који су живели и пореклом су из Драгоља: Арсеније Лома, Војвода качерски; Душан Дугалић, народни херој; Цветозар Радовановић Цвеле, певач...

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 974
1953. 971
1961. 892
1971. 726
1981. 613
1991. 512 510
2002. 364 364
2011. 338
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
361 99,17 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. Вила Кикови, Драгољ
  2. Сеоски туризам
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Порекло презимена у селу Драгољ
  4. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]