Драгољевац

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Драгољевац
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округПећки
ОпштинаИсток
Становништво
 — 2011.420[1]
Географске карактеристике
Координате42°46′00″ СГШ; 20°30′22″ ИГД / 42.7667° СГШ; 20.5061° ИГД / 42.7667; 20.5061Координате: 42°46′00″ СГШ; 20°30′22″ ИГД / 42.7667° СГШ; 20.5061° ИГД / 42.7667; 20.5061
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина493 м
Драгољевац на мапи Србије
Драгољевац
Драгољевац
Драгољевац на мапи Србије
Остали подаци
Регистарска ознакаПЕ

Драгољевац (алб. Dragolec) је насељено место у општини Исток, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 420 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

До јуна 1999. године ово је било највеће српско село у долини Пећког Подгора, удаљено 3–4 км југоисточно од Истока. У Светоарханђеловској повељи цара Душана из 1348. помиње се поп Војсил и у сеоским међама Крстово црквиште и друга црква на Дубљу. Патријарх Пајсије је 1646. био у Драгољевцу и о томе оставио забелешке. У Пећком поменику, који се чува у САНУ, постоји запис из 1646. године о Драгољевцима. Игуман Дечана, Антим Седларевић, који се старао о препокривању манастира, био је родом из Драгољевца. Његов гроб са датумом смрти из 1863. налази се у порти манастира. Бројни приложници из Драгољевца уписани су у пећком, девичком и дечанском поменику током XVI и XVIII века. Једно од највећих српских села у Метохији са 90 српских кућа Албанци су 1999. године претворили у згариште и сметлиште, где камионима и тракторима довозе смеће и олупине аутомобила. Сеоски бунар су затрпали, водовод уништили, воћњаке посекли, њиве присвојили. Сви надгробни споменици, међу којима је било и оних којису вековима трајали, поломљени су и уништени. Све српске куће су спаљене и порушене, а Срби староседеоци са својих вековних огњишта протерани. [2]

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису из 2011. године, Драгољевац има следећи етнички састав становништва:

Националност[1] 2011.[a]
Албанци 329 (78,33%)
Египћани 74 (17,62%)
Срби 6 (1,44%)
Бошњаци 2 (0,48%)
неизјашњени и недоступно 9 (2,13%)
Укупно 420


Демографија[1][3]
Година Становника
1948. 455
1953. 553
1961. 655
1971. 755
1981. 887
1991. 962
2011. 420

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
  2. ^ Ивановић, Милан (2013). Метохија:споменици и разарања. Нови Сад: Нови Сад:Прометеј. стр. 417.  COBISS.SR 278213639
  3. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]