Драгољевац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Драгољевац
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округПећки
ОпштинаИсток
Становништво
 — 2011.420[1]
Географске карактеристике
Координате42°46′00″ СГШ; 20°30′22″ ИГД / 42.7667° СГШ; 20.5061° ИГД / 42.7667; 20.5061Координате: 42°46′00″ СГШ; 20°30′22″ ИГД / 42.7667° СГШ; 20.5061° ИГД / 42.7667; 20.5061
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина493 м
Драгољевац на мапи Србије
Драгољевац
Драгољевац
Остали подаци
Регистарска ознакаПЕ

Драгољевац (алб. Dragolec) је насељено место у општини Исток, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 420 становника.

Историја[уреди]

До јуна 1999. године ово је било највеће српско село у долини Пећког Подгора, удаљено 3–4 км југоисточно од Истока. У Светоарханђеловској повељи цара Душана из 1348. помиње се поп Војсил и у сеоским међама Крстово црквиште и друга црква на Дубљу. Патријарх Пајсије је 1646. био у Драгољевцу и о томе оставио забелешке. У Пећком поменику, који се чува у САНУ, постоји запис из 1646. године о Драгољевцима. Игуман Дечана, Антим Седларевић, који се старао о препокривању манастира, био је родом из Драгољевца. Његов гроб са датумом смрти из 1863. налази се у порти манастира. Бројни приложници из Драгољевца уписани су у пећком, девичком и дечанском поменику током XVI и XVIII века. Једно од највећих српских села у Метохији са 90 српских кућа Албанци су 1999. године претворили у згариште и сметлиште, где камионима и тракторима довозе смеће и олупине аутомобила. Сеоски бунар су затрпали, водовод уништили, воћњаке посекли, њиве присвојили. Сви надгробни споменици, међу којима је било и оних којису вековима трајали, поломљени су и уништени. Све српске куће су спаљене и порушене, а Срби староседеоци са својих вековних огњишта протерани. [2]

Становништво[уреди]

Према попису из 2011. године, Драгољевац има следећи етнички састав становништва:

Националност[1] 2011.[a]
Албанци 329 (78,33%)
Египћани 74 (17,62%)
Срби 6 (1,44%)
Бошњаци 2 (0,48%)
неизјашњени и недоступно 9 (2,13%)
Укупно 420


Демографија[1][3]
Година Становника
1948. 455
1953. 553
1961. 655
1971. 755
1981. 887
1991. 962
2011. 420

Напомене[уреди]

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја косовских Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (на језику: енглески)
  2. ^ Ивановић, Милан (2013). Метохија:споменици и разарања. Нови Сад: Нови Сад:Прометеј. стр. 417.  COBISS.SR 278213639
  3. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]