Драгољуб Антић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Драгољуб Антић
Датум рођења (1953-01-03)3. јануар 1953.(64 год.)
Место рођења Београд
ФНР Југославија

Драгољуб П. Антић (Београд, 3. јануар 1953) је српски стручњак за нуклеарну енергетику - инжењер електротехнике, магистар техничке физике. Пензионисани сарадник Института за нуклеарне науке „Винча“, сада активан у „ЕНЕКОНИТ Центру“ из Београда. Бави се и проучавањем најстарије српске историје, подржавајући теорију српске аутохтонистичке школе, о пореклу Срба. Редовни је члан руске (царске) Петровске академије наука и уметности (ПАНИ) из Санкт Петербурга.[тражи се извор од 01. 2013.]

Биографија[уреди]

Одрастао је у Баничини код Смедеревске Паланке. Основну школу и гимназију учио у Баничини и Смедеревској Паланци. Завршио Електротехнички факултет, универзитета у Београду, одсек Техничка физика, смер Нуклеарна техника 1977. године. Последипломске студије на смеру Физика нуклеарних реактора на истом факултету окончао титулом магистра техничке физике 1985. године.

Запослен од априла 1978. године у Институту за нуклеарне науке “Винча”. Демонстратор (1976-77) и асистент (1978—1980) на катедри за Нуклеарну технику Електротехничког факултета у Београду; директор Лабораторије за нуклеарну енергетику и техничку физику (1990-92), помоћник и заменик директора Центра за нуклеарне технологије и истраживања (НТИ), члан Републичког одбора Синдиката за науку; покретач и председник организационог одбора 6 међународних конференција Југословенског/Српског нуклеарног друштва у периоду од 1996. до 2008. године. Уредио 13 зборника са ових конференција.

Главни и одговорни уредник листа Института за нуклеарне науке “Винча” ИНН ВЕСНИК (од 1993. до 2009. године); главни и одговорни уредник институтског научног часописа „БИЛТЕН Института за нуклеарне науке ВИНЧА“ (од 1996. до 2009. године). Отишао у пензију новембра 2009. године из Центра за нуклеарне технологије и истраживања (НТИ) Института „Винча“, са звањем истраживач-сарадник и са места помоћника и заменика директора Центра НТИ.

Активан као руководилац „ЕНЕКОНИТ Центра“, удружења за неговање енергетско-еколошке и технолошке свести из Београда. Сарадник Удружења Милутин Миланковић из Београда (био научни секретар конференције и уредник књиге о календарском знању и доприносу Милутина Миланковића у оквиру ове сарадње) и Матице српске дубровачке из Београда (организатор конференције и уредник књиге о Руђеру Бошковићу - претечи модерне науке).

Подручја научног и стручног рада[уреди]

  • теоријска и експериментална реакторска физика,
  • нуклеарна енергетика,
  • нуклеарна сигурност, сигурносне анализе и сигурносни извештаји за нуклеарна постројења,
  • моделовање утицаја и упоредне анализе индустријских и нуклеарних постројења на околину.

Аутор више од 200 научних и стручних радова из наведених области.

Додатне области испољавања[уреди]

1) Изучавање историје југословенског фудбала. Један од два (раније три) члана Међународне федерације фудбалских историчара и статистичара (ИФФХС) из Србије и Црне Горе (од 2002. године). Сачинио до сада најобимнију и најкомплетнију књигу података о историји југословенског фудбала (спремно за штампу, биће штампано када се нађе спонзор). Сарадник на објављеној књизи (2003) о утакмицама југословенске фудбалске репрезентације.

2) Активно изучавање старе историје са гледишта мултидисциплинарног повезивања уобичајених метода у историји са археологијом, лингвистиком, етнологијом, митологијом, природним наукама, климатологијом, историјом технике, палеогеографијом итд. У том смислу је главни интерес примена физичко-техничких анализа за разјашњавање делова старе историје у којима се код званичних ставова историчара јављају нелогичне и контрадикторне чињенице. То се нарочито односи на предантичка времена, тзв. “варварске” делове античког света и тзв. “Велику сеобу народа”.

Рад на пољу историје[уреди]

Највећи допринос представљају резултати физичко-техничких анализа, којима се доказује неизводљивост миграција великих размера, а тиме и дисконтинуалних промена цивилизације проузрокованих таквим миграцијама. На основу оваквог приступа дао допринос у систематизацији историје писмености у оквиру општег темељног мултидисциплинарног приступа изучавању порекла и древне историје Срба, као и у детаљнијим изучавања тако засноване историје.

Изабран 25. јуна 2009. године (као први Србин, а 78. страни члан), за редовног члана руске (царске) Петровске академије наука и уметности (ПАНИ) на одељењу „Славјанскаја култура“ (ова академија, обновљена 1991. године у време распада СССР, има око 1000 чланова и око 3000 сарадника, са више од 30 одељења). Члан Редакционог одбора часописа „Славјанскаја правда“ ове академије. На 8. конгресу ПАНИ у Санкт-Петербургу 28—29. септембра 2011. године изабран за члана комисије за упућивање предлога РАН за измену односа према истраживању историје. Аутор више од 50 радова из области историје.

Дела из области историје[уреди]

Објављене књиге[уреди]

  • Драгољуб П. Антић: “Континуитет винчанске цивилизације – од могућих хипер¬борејских корена до данас”, Пешић и синови, Београд, 2002.
  • Драгољуб П. Антић: “Винчанска Стара Европа и Срби”, Пешић и синови, Београд, 2004.
  • Драгољуб П. Антић: “Природно-физичка генеза Срба”, Пешић и синови, Београд, 2007.
  • Јован И. Деретић, Драгољуб П. Антић, Слободан М. Јарчевић: “Измишљено досељавање Срба”, Еколошки покрет града Новог Сада, Нови Сад, 2008.
  • друго (садржајно) неизмењено издање:Сардонија, Београд, 2009.
  • треће, кориговано и допуњено издање: Ганеша клуб – Едиција, Београд, 2012.
  • Јован И. Деретић, Драгољуб П. Антић: “Србица”, Сардонија, Београд, 2009.
  • Јован И. Деретић, Драгољуб П. Антић: “Историја Срба и Руса – први део”, Сардонија, Београд, 2010.
  • Јован И. Деретић, Драгољуб П. Антић: “Историја Срба и Руса – други део”, Сардонија, Београд, 2011.

Уређене књиге[уреди]

  • “Албанци – Лажни Илири”, зборник, едитори: Михаило Станишић, Јован Деретић, Драгољуб Антић, Пешић и синови, Београд, 2007.
  • „Календарско знање и допринос Милутина Миланковића“, Зборник сажетака и програм Прве конференције о науци и делу Милутина Миланковића, Београд 14—15. септембар 2011. године, уредио: Драгољуб П. Антић, ISBN 978-86-910617-4-6, Удружење Милутин Миланковић, Београд, 2011.
  • „Календарско знање и допринос Милутина Миланковића“, Зборник Прве конференције о науци и делу Милутина Миланковића, Београд 14—15. септембар 2011. године, уредили: Драгољуб Антић, Славко Максимовић, Миодраг Дачић, Надежда Пејовић, Слободан Стојановић, ISBN 978-86-910617-5-3, Удружење Милутин Миланковић, Београд, 2012.

Поглавља у књигама, зборницима, или у часописима[уреди]

  • Драгољуб П. Антић: “Сима Лукин Лазић – Обилић изгубљеног боја са са германском историјском школом”, предговор књизи Сима Лукин Лазић: “Двије оскоруше”. стр. 5-36, Пешић и синови, Београд, 1997.
  • Драгољуб П. Антић: “Слике прошлости урезане у језику”, поговор за књигу Душан Вукотић: “Прародитељ европског човека”. стр. 165-178, Пешић и синови, Београд, 2002.
  • Драгољуб П. Антић: “Миграциона ширења и гушења винчанске и других подунавских цивилизација и физичка реалност”, поглавље у књизи “Живот је љубав (о Винчанском писму)”. стр. 145-221, Пешић и синови, Београд, 2002.
  • Драгољуб П. Антић: “Физичка реалност и изучавање миграција и прапостојбине Словена”, у зборнику “Сунце – старешина словенског рода” са међународне Конференције о словенском наслеђу (Београд, 8—9. септембар 2007. године). стр. 7-12, ЕЕКЦ Сфера, Нови Сад, 2007.
  • Драгољуб П. Антић: “Српски погледи на тројанску енигму”, предговор књизи Милутин М. Јаћимовић: “Троја – српске престоница Скадар”. стр. 7-22, Пешић и синови, Београд, 2008.
  • Драголюб П. Антич: “Непрерывность культуры и письменности на Балканском полуострове с точки зрения техническо-физических условий”, Материалы Первого международного конгресса “Докириловская славянская письменность” (под общей редакцией профессора В. Н. Скворцова), т. I. стр. 81-100, ЛГУ им. А. С. Пушкина, Санкт Петербург, 2008.
  • D. Antich: “The Continuity of Culture and Writing on the Balkan Penninsula from the Point of View of the Physical and Technical Conditions”, Materials of the First International Congress “Pre-Cyrillic Slavic Writing and Pre-Christian Slavic Culture” (onder the general editorship of Professor V. N. Skvortsov), т. I. стр. 79-97, Leningrad State University named for A. S. Pushkin, St. Peterburg, 2008.
  • Драгољуб П. Антић: “Сербские взглядына загадку Трои”, предисловие книги Милутин М. Яачимович: “Троја – сербская столица Шкодер”. стр. 5-20, Пешић и синови, Београд, 2009.
  • Dragoljub P. Antić: “Le vie della scrittura da Vinča attraverso l'etrusco fino all'attuale cirillico”, Tavola rotonda Scrittura e comunicazione nell’Anno Paolino, Monza, 5 maggio 2009
  • Драгољуб П. Антић: “Континуитет митског аријског ратника у лику Милоша Обилића”, Митолошки зборник, к. 21. стр. 225-235, уредник Живојин Андрејић ISBN 978-86-83829-35-4., Центар за митолошке студије Србије, Рача, 2009.
  • Драголюб П. Антич: “Сербы – военная каста в древнем обществе и расширение военных границ и письменности с точки зрения техническо-физических условий”, Материалы Второго международного конгресса “Докириловская славянская письменность” (под общей редакцией профессора В. Н. Скворцова), т. I. стр. 64-75, ЛГУ им. А. С. Пушкина, Санкт Петербург, 2009.
  • Драголюб П. Антич: “Естественно-физические рамки общей истории сербов и русских”, Материалы Третьего международного конгресса “Докириловская славянская письменность” (под общей редакцией профессора В. Н. Скворцова), т. II. стр. 15-24, ЛГУ им. А. С. Пушкина, Санкт Петербург, 2010.
  • Драгољуб П. Антић: “Календарско знање у археолошким налазима палеолита и неолита”. стр. 158-195 у „Календарско знање и допринос Милутина Миланковића“, уредили: Драгољуб Антић, Славко Максимовић, Миодраг Дачић, Надежда Пејовић, Слободан Стојановић, ISBN 978-86-910617-5-3, Удружење Милутин Миланковић, Београд, 2012.
  • Драгољуб П. Антић: “Преглед основних карактеристика различитих типова календара”. стр. 294-333 у „Календарско знање и допринос Милутина Миланковића“, уредили: Драгољуб Антић, Славко Максимовић, Миодраг Дачић, Надежда Пејовић, Слободан Стојановић, ISBN 978-86-910617-5-3, Удружење Милутин Миланковић, Београд, 2012.
  • Драгољуб Антић: “Порекло Индоевропљана”, Глас Сербоне, г. I, бр. 6, (2003). стр. 4-7
  • Драгољуб Антић: “Долазак Словена на Балкан? Стварност или заблуда? (предавање на трибини Сербоне 4. октобра 2003. године)”, Глас Сербоне, г. I, бр. 8, (2003). стр. 4-10
  • Драгољуб Антић: “Потискивање српске историјске школе и њено оживљавање – I део”, Глас Сербоне, г. II, бр. 11, (2004). стр. 8-12
  • Драгољуб Антић: “Потискивање српске историјске школе и њено оживљавање – II део”, Глас Сербоне, г. II, бр. 12, (2004). стр. 15-21
  • Драгољуб П. Антић: “Порфирогенит и долазак Срба на Балкан”, Некудим, г. 3, бр. 7, (2004). стр. 5-16
  • Драгољуб П. Антић: “Студија о изводљивости сеобе Срба – Порфирогенит и долазак Срба на Балкан са становишта техничко-физичке оновремене реалности”, Екоман, г. 1, бр. 1, (2004). стр. 38-46
  • Драголюб Антич: “Было ли «Великое переселение»?”, Старый город, 7 (264), 17. февраля (2005). стр. 3-4
  • Драгољуб Антић: “Хипербореја и Срби – I део (предавање на трибини Сербоне 11. априла 2005. године)”, Глас Сербоне, г. III, бр. 15, (2005). стр. 13-17
  • Драгољуб Антић: “Хипербореја и Срби – II део (предавање на трибини Сербоне 11. априла 2005. године)”, Глас Сербоне, г. III, бр. 16, (2005). стр. 11-14
  • Драгољуб Антић: “Хипербореја и Срби – III део (предавање на трибини Сербоне 11. априла 2005. године)”, Глас Сербоне, г. III, бр. 17, (2005). стр. 10-15
  • Драгољуб П. Антић: “Прва Европа”, Некудим, г. 4, бр. 8/9, (2005). стр. 35-54
  • Драгољуб П. Антић: “Реална заснованост паралела између Мануовог законика и Законика Цара Душана”, дорађена верзија излагања на промоцији првог српског издања Мануовог Законика, 27. мај 2006. године, Раднички Универзитет Нови Београд, Српски лист (гласник Српског клуба из Београда), 16.7.2006, http://www.srpskilist.net/vesti/manuov-zakonik
  • Драгољуб П. Антић: “Ако хоћете да уништите један народ, уништите му историју”, серија Срби су староседеоци Балкана и Паноније (бр. 2), Хвосно, г. XIII, бр. 58, (2008). стр. 29-36.
  • Драгољуб П. Антић: “Контроверзе о настанку ћирилице”, округли сто Ћирилица – хлеб наш насушни, Никшић, 5. јуни 2009. године, Голија, г. V, бр. 11, (2009). стр. 20-21 (ISSN 1800-587X).
  • Драголюб П. Антич: “Генезис и еволуция титулов правителей и имён сословия сербов и русских”, Славянская правда, No. 2. стр. 108-114, 2011.
  • Драгољуб Петровић Антић: “Настанак и развој владарских звања и имена сталежа код Срба и Руса”, Славянская правда, No. 2. стр. 114-118, 2011.

Линкови[уреди]