Драгољуб Радојевић
Драгољуб Радојевић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 3. јануар 1888. |
Место рођења | Блаце, Краљевина Србија |
Датум смрти | 1944.55/56 год.) ( |
Војна каријера | |
Служба | 1912−1944 |
Војска | Војска Краљевине Србије Југословенска војска Југословенска војска у отаџбини |
Род | пешадија |
Чин | резервни мајор |
Јединица | Други косовски корпус - Горски штаб 193 |
Учешће у ратовима | Први балкански рат
Други светски рат |
Одликовања |
Драгољуб М. Радојевић (Сварча код Блаца, 3. јануар 1888 — 1944) био је српски и југословенски пешадијски официр, резервни мајор Југословенске војске, заменик командант Другог косовског корпуса Југословенске војске у Отаџбини у Другом светском рату, носилац Карађорђеве звезде са мачевима и Ордена Југословенске круне.
Биографија[уреди | уреди извор]
Ратови за ослобођење и уједињење (1912−1918)[уреди | уреди извор]
Рођен је 3. јануара 1888. године у Сварчи код Блаца, као син капетана Мојсила Радојевића и мајке Саве. Отац Мојсило је био на служби у војном одсеку у Прокупљу.
Драгољуб је учествовао у Балканским ратовима и Првом светском рату као војник 12. пешадијског пука „Цар Лазар“ Шумадијске дивизије, где је брзо постао поднаредник. Рањен је 18. септембра 1914. године у Гучевском бици. Повлачио се преко Албаније и на Солунском фронту постао је наредник и командир митраљеског одељења. Тамо је поново рањен, а за исказану храброст је 12. септембра 1917. године одликован Карађорђевом звездом са мачевима.[1]
Међуратни период[уреди | уреди извор]
У војсци је остао до 1920. године и напредовао до чина поручника са службом у Војном округу у Прокупљу. Затим је демобилисан и до наредног рата је радио у бановинској болници.
Унапређен је 31. децембра 1940. године у чин резервног пешадијског мајора Југословенске војске. Током међуратном периода је одликован и Орденом Југословенске круне V реда. Са супругом Милунком имао је синове Мирослава и Дамјана.[2]
Други светски рат[уреди | уреди извор]
За време Другог светског рата је био помоћник команданта Другог косовског корпуса Југословенске војске у Отаџбини. На тој дужности је и погинуо 1944. године.