Пређи на садржај

Драго Дедић

С Википедије, слободне енциклопедије
Драго Дедић
Лични подаци
Датум рођења(1937-03-13)13. март 1937.
Место рођењаОрахово, Краљевина Југославија
Уметнички рад
ПољеСликарство
Званични веб-сајт
https://www.drago-dedic.com/

Драго Дедић (Орахово, 13. март 1937) српски је самоуки сликар и графичар који живи у Паризу.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Студирао је на Електротехничком факултету у Титограду и Факултету политичких наука у Београду. Отишао је у Француску 1967. године. Од 1971. у потпуности се посветио уметности. Први пут је излагао 1973. године на групној изложби у галерији „Ламберт” у Паризу.[1]

Уметнички стил

[уреди | уреди извор]

Драго Дедић је тематски везан за људске и животињске фигуре. [2] Његово антропоцентрично сликарство заснива се на социокултурној антропологији родног краја, где се мешају легенда и стварност, снови и предање (Гојкова жена, 1979; Кров тајних простора, 1980; Моја мајка, 1991).[1]

Самосталне изложбе

[уреди | уреди извор]

Групне изложбе

[уреди | уреди извор]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]
  • Специјална награда за сликарство, Брешан, Француска (1977);
  • Специјална награда у Авињонском салону;
  • Награда Генералног савета, Брешан, Француска (1978);
  • Награда на Канском фестивалу (1979);
  • Сребрна медаља за сликарство, Међународна академија Лутеције, Париз (1979);
  • Сребрна медаља, Међународна изложба уметности, Њујорк (1980);
  • "Médaille de Vermeil", Међународна изложба уметности, Њујорк (1983);
  • Велика награда на Међународном такмичењу пластичних уметности, Тулуз (1985);
  • Награда "L’exhibition Honoris Cosa Summer’s", Лондон (1985);
  • Награда "Марин", Јесењи салон, Париз (1997);
  • Сребрна медаља, удружење „Mérite et Dévouement Français“, Париз (1998).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „LLUCG”. leks.canu.ac.me. Приступљено 2025-01-22. 
  2. ^ Маровић, Милан. Ликовна енциклопедија Југославије, Том 1, А – Ј. Загреб: Југославенски лексикографски завод "Мирослав Крлежа". стр. 300. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]