Драгувити
Драгувити (грч. Δραγουβῖται), односно Драговити (грч. Δραγοβῖται) или Другувити (грч. Δρουγουβῖται), познати и као Драговићи или Друговићи, били су јужнословенско племе, које је током раног средњег века живело у областима византијске Македоније, на ширем простору око Солуна.[1][2][3]
Порекло Драгувита
[уреди | уреди извор]
Порекло јужнословенских Драгувита довођено је по сличности имена у везу са источнословенским племном Дреговичи које је живело на северној мочварној обали реке Припет, а чији је назив изведен из словенске речи дрегва која је означавала мочвару, што је и данас очувано у белоруском језику (дрэгва). Према тој претпоставци, део племена доселио се на Балканско полуострво почетком 7. века — једна група населила се у околини Солуна, а друга на реци Драговици, левој притоци Марице.[4]
Опсада Солуна
[уреди | уреди извор]Савез словенских племена, међу којима су били и Драгувити, безуспешно је током 615. или 616. године опседао Солун, а том прилим је погинуо и словенски кнез Хацон (могуће краћи облик имена Хотимир).
Драговићка црква
[уреди | уреди извор]У средњем веку је међу Драгувитима било доста раширено богумилско хришћанско учење, насупрот византијском православном хришћанству. Познато је у оквиру богумилства постојала Драговићка црква, која се помиње и на Сабору у Сен Феликсу 1167. године[5].
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Баришић 1955б, стр. 186-188.
- ^ Ковачевић 1981, стр. 123.
- ^ Коматина 2019, стр. 4-5.
- ^ Предраг Пипер, Увод у славистику 1
- ^ Drugi religii Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (25. октобар 2007), Приступљено 2. 4. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Баришић, Фрањо (1953). Чуда Димитрија Солунског као историски извори. Београд: Научна књига.
- Баришић, Фрањо (1955a). „Miracula S. Demetrii I”. Византиски извори за историју народа Југославије. 1. Београд: Византолошки институт. стр. 173—184.
- Баришић, Фрањо (1955б). „Miracula S. Demetrii II”. Византиски извори за историју народа Југославије. 1. Београд: Византолошки институт. стр. 185—216.
- Ковачевић, Јован И. (1981). „Досељење Словена на Балканско полуострво”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 109—124.
- Коматина, Предраг (2019). „Рани јужнословенски етноними и питање порекла и постанка јужнословенских племена” (PDF). Наслеђе и стварање: Свети Ћирило - Свети Сава: 869-1219-2019. 1. Београд: Институт за српски језик. стр. 3—28.
- Поповић, Владислав (1986). „Куврат, Кувер и Аспарух” (PDF). Старинар. 37: 103—133.
