Драгувити

Из Википедије, слободне енциклопедије

Драгувити (Драговићи, Драговити) су били јужнословенско племе, које је живело западно од Солуна.

Опсада Солуна[уреди]

За више информација погледајте чланак Словенска опсада Солуна.

616. године је савез словенских племена, на челу са драгувитским поглаваром Хацоном (могуће краћи облик имена Хотимир), безуспешно опседао Солун.

Порекло Драгувита[уреди]

Источнословенско племе Дреговичи је живело на северној мочварној обали реке Припет, чији је назив изведен из словенске речи која је означавала мочвару, а и данас је сачувала то значење (дрэгва) у белоруском језику. Део Драговића (Драгувити) се доселио на Балканско полуострво почетком 7. века - једна група населила се у околини Солуна, а друга на реци Драговици, левој притоци Марице.[1]

Драговићка црква[уреди]

У средњем веку је међу Драгувитима било доста раширено богумилско хришћанско учење, насупрот византијском православном хришћанству. Познато је у оквиру богумилства постојала Драговићка црква, која се помиње и на Сабору у Сен Феликсу 1167. године[2].


VLC icon (vista-inspirate icon theme).svg Овај текст је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га Wiki letter w.svg

Напомене[уреди]

  1. Предраг Пипер, Увод у славистику 1
  2. Drugi religii, Приступљено 2. 4. 2013.