Драгутин Ђукић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Драгутин А. Ђукић
Датум рођења(1952-11-28)28. новембар 1952.(66 год.)
Место рођењаМатешево код Колашина
 НР Црна Гора
 ФНРЈ
Пољемикробиологија
ИнституцијаАгрономски факултет у Крагујевцу
АкадемијаМеђународне академије информатизације
Руска академија природних наука
НаградеЗлатна медаља Климента Аркадјевича Тимирјазева1
Плакета за посебан допринос развоју факултета2
1Од Федералног државног образовног удружења Руског државног пољопривредног универзитета МСХА „К. А. Тимирјазева”
2Од Пољопривредног факултета у Источном Сарајеву

Проф. др Драгутин А. Ђукић (Матешево, 28. новембар 1952) је српски микробиолог и редовни проофесор Агрономског факултета Универзитета у Крагујевцу, члан Међународне академије информатизације, редовни члан Руске академије природних наука и члан удружења микробиолога Србије.

Биографија[уреди]

Драгутин Ђукић је рођен 28. новембра 1952. године у селу Матешево у општини Колашин у тадашњој југословенској Народној Републици Црној Гори.

Осим матерњег српског језика, чита и пише на руском, а користи се и енглеским језиком.

Образовање[уреди]

Прва четири разреда основне школе је завршио у Хану Гарачића, а друга четири у Иванграду (данашње Беране). Природно-математички смијер гимназију завршио је такође у Иванграду, 1972. године. Дипломирао је 1976. године на Одсјеку за биологију Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду. Након тога уписује постдипломске студије на групи „Земљиште и исхрана биљака — подгрупа Микробиологија” на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Магистрирао је 1982. године са темом „Интеракција између квантитативног састава амонификатора активности процеса амонификације и активности протеиназе и уреазе”. Докторску дисертацију на тему „Утицај загађености воде реке Западна Морава на квалитативни и квантитативни састав ихтиофауне” одбранио је 1987. године на Ветеринарском факултету Универзитета у Београду.

Даље усавршевање настаља 1984. године под руководством проф. Пери Хакета када завршава курс „Тетнологија рекомбинације ДНК”. Радио је на умножавању бактерија и изолацији и анализи ДНА на Лабораторији за генетику Института за кукуруз у Земун Пољу. Боравио је на неколико научних институција у Познању, Москви, Пловдиву, Софији и Хамилтону.

Каријера[уреди]

На Агрономском факултету Универзитета у Крагујевцу ради од почетка своје каријере (1. септембра 1979). На факултету је обављао функције продекана (1988—1990, 1990—1992), в. д. декана (1990—1991) и декана (1994—1996, 1996—1998, 1998—2000), док је је на универзитету вршио функције проректора за међународну сарадњу (2004—2006) и проректора за научно-истраживачки рад и развој (2006—2009).

Академнска каријера на Агрономском факултету се кретала редослиједом: асистент приправник (1979—1984), асистент (1984—1988), доцент (1988—1993), ванредни професор (1993—1998) и редовни професор (од 1998).

Гостујући је професор на Пољопривредном факултету Универзитета у Источном Сарајеву.[1]

Научна дјелатност[уреди]

Проф. др Ђукић је објавио 191 научни рад, 52 научна саопштења и 4 стручна рада. Написао је 11 монографија, 6 уџбеника, 4 практикума и 3 приручника.

Као ментор или члан комисије учествовао је у оцјени и одбрани више докторских дисертација, магистарских теза, специјалистичких и мастер радова, као и већег броја стручних и едукативних пројеката. Оснивач је Лабораторије за микробиологију на Агрономском факултету у Чачку.

Био је један од учесника у реализацији већег броја домаћих и једног међународног научноистраживачког пројекта, као и више стручних и едукативних пројеката.

Један је од иницијатора оснивања научно-стручног скупа „Смотра научних радова студената агрономије” и „Саветовање о биотехнологији”. Члан је уређивачког одбора „Journal of Central European Agriculture”,[2] гл. и одговорни је уредник „Acta Agriculturae Srebica[3] и члан редакционог одбора „Bulgarian Agriculturae Science” и „Natura Montenegrina”.

Награде и признања[уреди]

Од Федералног државног образовног удружења Руског државног пољопривредног универзитета МСХА „К. А. Тимирјазева” 2009. године је добио златну медаљу Климента Аркадјевича Тимирјазева за допринос развоју пољопривредне науке и образовања.[4]

Од Пољопривредног факултета у Источном Сарајеву је добио плакету за посебан допринос развоју факултета.

Извори[уреди]

  1. ^ „Gostujući nastavnici”. http://www.pof.unssa.rs.ba/. Архивирано из оригинала на датум 15. 02. 2016. Приступљено 06. 11. 2015.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  2. ^ „Editorial board”. https://jcea.agr.hr. Архивирано из оригинала на датум 17. 02. 2015. Приступљено 06. 11. 2015.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  3. ^ „Acta Agriculturae Serbica”. http://www.tehnologijahrane.com/.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  4. ^ „Сарадња Агрономског факултета Универзитета у Крагујевцу и Руског државног аграрног Универзитета”. http://www.srpsko-rusko.com/.  Спољашња веза у |work= (помоћ)[мртва веза]

Спољашње везе[уреди]