Драгутин Јовановић Луне

Драгутин Јовановић
Јовановић у униформи потпоручника, са ордењем добијеним за храброст у Ратовима за ослобођење Србије 1912-1918.
Лични подаци
Датум рођења	1892.
Место рођења	Алексинац, Краљевина Србија
Датум смрти	2. јул 1932.(1932-07-02) (39/40 год.)
Место смрти	Ниш, Краљевина Југославија

Драгутин Јовановић Луне (Алексинац, 1892 — Ниш, 2. јула 1932) је био српски четник, официр, политичар, народни посланик и председник општине Врњци.

Вишеструко одликовани херој Балканских и Првог светског рата.

Младалачке године

Рано детињство је провео у Алексинцу, где су се његови родитељи доселили из Прилепа. Ускоро се породица поново сели, и то у Врњачку Бању, у којој Драгутин завршава основну школу.

Од оца учи зидарски занат и ради на изградњи пруге Крушевац-Сталаћ-Ужице. Тада од главног инжењера добија надимак „Луне“, по коме ће бити познат до краја живота.

Балкански и Први светски рат

Јовановић постаје заинтересован за четничку акцију, те ступа у одред Војводе Вука 22. марта 1911. године и учествује у борбама у Старој Србији. Као четник Војводе Вука учествовао је и у Првом и Другом балканском рату.

По избијању Првог светског рата, у чину наредника, приступа Јадарском четничком одреду Војводе Вука. У октобру 1914. године Луне са својим водом на Безименој ади (близу аде Курјачице) заробљава 10 аустроугарских официра и око 300 подофицира и редова.

Учествовао је у готово свим значајнијим биткама које је Српска војска водила у Првом светском рату, а у борби на Груништу је рањен у руку. У новембру 1917. године добија задатак од Врховне команде да се убаци у непријатељску позадину и доставља информације о кретању трупа.

На окупираним подручјима Македоније и Србије остаје све до краја августа 1918. године. За овај подвиг унапређен је у чин потпоручника.

Ордење

Војвода Луне, слика из четовања по Македонији, 1911.

За заслуге у ратовима одликован је:

• Карађорђевом звездом са мачевима IV степена,
• Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима (два пута),
• Златном медаљом Милош Обилић за храброст (два пута),
• француским Ратним крстом,
• грчком медаљом за храброст,
• Албанском споменицом,
• Споменицама ратова од 1912-1918, те другим одликовањима.

Послератна каријера и живот

Јовановић је пензионисан у чину поручника 31. марта 1924, године на служби у команди Београда. Приступа Демократској странци Љубе Давидовића и постаје председник Врњачке општине, а 1927. године и народни посланик.

Када се десио атентат на Стјепана Радића у Народној скупштини 20. јуна 1928. године, Јовановић се налазио непосредно уз атентатора Пунишу Рачића, али је на суђењу у мају и јуну 1929. године ослобођен оптужби за саучесништво у убиству хрватских посланика.

После ових догађаја, напушта политику и учествује једино у раду четничког удружења које је водио Коста Миловановић Пећанац.

Атентат

Драгутин Јовановић Луне убијен је 2. јула 1932. на Железничкој станици у Нишу револверским метком полицијског агента Стевана Протића, са којим се Луне потукао око прегледа пртљага. Ово убиство је до данашњег дана остало под велом сумње, а поједини историчари указују и на неке политичке мотиве.

Литература о Лунету

• Душан Цветковић. Војвода Луне: истинити догађај из доба окупације у 10 слика с певањем, В. Пешић, Ниш, 1933.
• Светислав Јаћимовић. Војвода Луне у народним песмама, Штампа Жикишон, Параћин, 193?
• Војислав Ерац, Војвода Луне (поезија), Жикишон, Параћин, 19??
• Раденко Савић. Војвода Луне, Штампа Жикишон, 1940
• Душан Цветковић. Војвода Луне: у песмама и приповеткама, Мирослав М. Тодоровић, Ниш, 1940.
• Антоније Ђурић. По заповести Србије (роман), „Литопапир“, Чачак, 1994.
• Огњан Топаловић. Војвода Луне, Народна библиотека „Др Душан Радић“, Врњачка Бања. 2002. ISBN 978-86-82843-15-3..
• Нина Симић. „Четнички војвода Драгутин Јовановић-Луне“, Расински анали, бр. 4 (лето/јесен 2006), pp. 171-172. ISSN 1451-4346