Драгутин М. Ђорђевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Драгутин М. Ђорђевић
Пуно имеДрагутин М. Ђорђевић
Датум рођења. 1907.
Место рођењаЛесковацКраљевина Србија
Датум смрти1999.
Место смртиЛесковацРепублика Србија

Драгутин М. Ђорђевић (Лесковац, 1907Лесковац, 1999) је истакнути српски фолклорист, етнограф и свештеник. Рођен је у лесковачкој породици пекара Милана и домаћице Јулке Ђорђевић. Отац је у Лесковац дошао из Врања, из рода Портокалови, који потичу из Малог Русца, сиромашног села на граници Пчиње и Врањске котлине. Основну школу и четири разреда гимназије завршио је у Лесковцу, а Богословију у Битољу, 1928. године. За свештеника је рукоположен 1930. и добија сиромашну парохију у Црковници где службује шест година. Потом је свештеник у Турековцу крај Лесковца. Пензионисан је 1980. године. Умро у 93. години живота.

Сакупљачки и научни рад[уреди | уреди извор]

Радећи годинама на селу као свештеник, као човек радозналог духа и оштрог запажања, упознао је народни живот, обичаје, фолклор, говор и менталитет мештана. Од 1947. до 1953. године интензивно прикупља фолклорно, етнографско, социолошко и друго наслеђе у лесковачким насељима за своје најпознатије дело „Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави“ које ће 1958. године објавити Српска академија наука и уметности. Ова монографија је својеврсна етничка и културна историја лесковачке области (становништво, привреда, становање, исхрана, ношња, друштвени живот и друго) и спада у неколико најбољих дела овакве врсте на српском језику. Познајући до присности многе манифестације живота, верске и друштвене обичаје у свом завичају, он је сакупио многобројне фолклорне и етнографске чињенице. Поглавље о обичајима у вези са смрћу, на пример, могао је да напише само човек који је годинама присуствовао и чинодејствојао на сахранама и до танчина упознао овај сложени древни обред у Лесковачкој Морави. Ову монографију ће 1985. допунити и објавити је Народни музеј у Лесковцу. Драгутин М. Ђорђевић је исто тако дуго и стрпљиво сакупљао народне приповетке и народне песме у Лесковачкој области, објављујући их као обимне засебне књиге. Оно што је посебно карактеристично за ова издања су импозантан број сакупљених народних приповедака, песма и предања, исцрпни предговори др Наде Милошевић-Ђорђевић (приповетке и предања) и др Момчила Златановића (народне песме) и детаљни подаци о казивачима које је прота с љубављу забележио . Учествовао је на више конгреса Савеза фолклориста Југославије (Цетиње, Мостар, Требиње, Загреб и другде) и на научним скуповима у иностранству (Париз, Москва, Истанбул). На московском међународном скупу етнографа 1964. године било је запажено његово саопштење.

Дела[уреди | уреди извор]

  • Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави (Српски етнографски зборник, књига LXX, Живот и обичаји народни, књига 31, pp. 1–724), САНУ, 1958; друго допуњено издање Народни музеј, Лесковац, 1985;
  • Српске народне приповетке и предања из Лесковачке области (стр. IX-XII; 1-667), САНУ, 1988;
  • Народне песме из лесковачке области, САНУ, 1990;

Избор значајнијих чланака и студија[уреди | уреди извор]

  • Прилози за антропогеографско испитивање Лесковачке котлине, Лесковачки зборник, III, 1963. pp. 152–160;
  • Неколико народних приповедака, Лесковачки зборник, XV, 1975. pp. 193–223;
  • Трагови турског присуства у народном стваралаштву јужне Србије, Лесковачки зборник, XVIII, 1978. pp. 265–273;
  • Наталија Арсеновић-Драгомировић и њено дело, Лесковачки зборник XIX, 1979. pp. 255–270;
  • Фрагменти из историје и народног предања Власине и Црне Траве, Лесковачки зборник, XXIII, 1983. pp. 281–286;
  • Никола Скобаљић у историји и народном предању, Зборник СФЈ, Охрид, 1964. pp. 433–435;
  • Басма у народној терапији, Архив за историју здравствене културе Србије, Београд, 1975, св. 2, pp. 163–170;

Награде[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Момчило Златановић: Осврт на дело Драгутина Ђорђевића, Помак, Лесковац, 1999, бр 11-12, pp. 3–4;
  • Петар Влаховић и Драгослав Антонијевић: Дело Драгутина М. Ђорђевића, Лесковачки зборник, XXVII, 1987. pp. 432–435;
  • Бојан Јовановић: Драгутин Ђорђевић као народни живописац, Лесковачки зборник, XLI, 2001. pp. 317–321;
  • Хранислав Ракић: Допринос проте Драгутина М. Ђорђевића културној баштини Лесковца, Лесковачки зборник, XLI, 2001, 323-332;
  • Владимир Стојанчевић: Моја сећања о проти Драгутину Ђорђевићу, Лесковачки зборник, XLI, 2001. pp. 329–332;
  • Тихомир Петровић: Драгутин М. Ђорђевић као сакупљач усмених приповедака, Лесковачки зборник, XLVII, 2007. pp. 371–376;
  • Данило Коцић, "Лесковачки писци, трагови и трагања (I - II)", Удружење писаца Лесковац, Филекс Лесковац, Народна библиотека Власотинце, ауторско издање. Лесковац 2015.