Драг квин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Америчка квинсица Мис Андерстуд

Драг квин (енг. drag queen), познат и фонетски као дрег квин, израз је за мушкарца који облачи женску одећу и имитира жене ради забаве шире публике.[1] Међутим, прецизније речено, ове особе наступају у посебној, драг одећи, која једноставно има традиционално женске карактеристике, али какву жене у принципу не носе.

Драг квинсице не морају бити геј мушкарци, нити трансродне особе. Њихово преоблачење је, пре свега, перформативног и забављачког карактера. Њихова одећа, шминка, перике и остало обично пренаглашавају женственост и женске одлике (велике груди, јарке боје, пренаглашена шминка). Наступају као певачице, плесачице или део ЛГБТ парада.

Имале су значајну улогу у Стоунволској револуцији, започетој у раним јутарњим сатима 28. јуна 1969. у Њујорку. Стога су и данас неизоставан део парада поноса.

Опште одлике[уреди]

Појам „драг квин“ потиче из енглеског језика. У стандардни енглески, пак, ушао је преко поларија, жаргона британских хомосексуалаца с почетка 20. века. „Драг“ (енг. drag) означава посебну одећу, док је „квин“ (енг. queen — краљица) углавном феминизирани геј мушкарац. У комбинацији са неком речју, квин се односи на особу која претерује у смислу речи са којом се комбинује. Тако драг квин означава особу која претерује у контексту облачења.[2]

Мада је честа тврдња да оне носе женску одећу, то углавном није тачно. Позната америчка драг квинсица Ру Пол једном приликимо је изјавила: Ја се не облачим као жена. Ја се облачим као драг квин! Не имитирам жене! Колико жена сте видели да носи штикле од 20cm, перике од пола метра и хаљине тесне као кожа?[3]

Драг квинсице се разликују од трансвестита, трансродних и транссексуалних особе, које се у особу супротног пола преоблаче највише до искључиво из сопствених потреба. Иако постоји доста врста драг уметника, од професионалаца који су глумили у филмовима, до људи који то аматерски раде, многи су заправо геј мушкарци којима је ово посао.[4]

Они не само што практију кросдресинг, већ у томе претерују, што је оно што драг одваја од праве женске одеће. Тако носе пренаглашену шминку, велике вештачке трепавице, упадљиве шарене хаљине — све да би појачали комички, драмски или сатирички ефекат. Сем ових драг уметника, постоје и жене које се у исте сврхе облаче у мушкарце. Оне се називају драг кинговима (drag king). С друге стране, жене које преузимају стил драг квинсица називају се фо квин (faux queen).[4]

Почеци драга[уреди]

Мушкарци су се, ради забаве, од давнина облачили у женске хаљине. Како женама глума није била дозвољена, у средњовековној Енглеској и старој Кини мушкарци су у позориштима глумили и женске улоге. Ипак, рани облици онога што се данас сматра драгом појавили су се крајем деветнаестог, а почетком двадесетог века. Један од запажених примера је Џулијан Елтинџ (1881—1941), амерички држављанин који је у Бродвеју наступио већ у десетој години. Наступао је обучен у девојчицу. Његова каријера била је у пуном цвату око 1910, када је штампао сопствени часопис.[4]

Након два светска рата, под Џозефом Макартијем, амерички Стејт депатмент је хомосексуалце подвео под групу сумњивих људи. У склопу тога, под пристиском је била и драг уметност. Уз полет активизма шездесетих година истог века, дошло је и до Стоунволске револуције 1969, која се чак сматра и зачећем целокупног, светског ЛГБТ покрета. У то време, највећи борци за права транссексуалаца и драг квинсица биле су Силвија Ривера и Марша Џонсон.[4]

Минстрелски шоу — оба глумца су мушкарца — око 1885. године

Револуција је успела, па је 1970. дошло до прве параде поноса. По први пут, драг квинсице су могле слободно да шетају градом у пуном драгу (назив за тај стил облачења).[4]

Скора историја[уреди]

Позната квинсица двадесетог века био је Чарлс Пирс (1926—1999). Његова имитирања Бет Дејвис, Меј Вест, Џоан Колинс и осталих тада познатих звезда довела су драг уметност у позоришта и на радио. Чарлс је организовао концерте широм САД, док су му главни адути биле досетке и хумор. Себе, пак, није описивао као драг квинсицу, већ мушку глумицу.[5]

Шездесете и седамдесете су донеле још драг звезда. Џим Бејли (1949) наступао је у преко седамдесет телевизијских емисија, организовао већи број концерата са Лајзом Минели (познатом фаг хагсицом) и извео неколико шоуова у Лас Вегасу. Наступао је и пред британском краљевском породицом. У то време, популарност као глумци стекли су Дивајн (Харис Милстед; 1945—1988) и Кенди Дарлинг (Џејм Слатери; 1944—1974). Осамдесетих, по извођењу песама уз исечке старих холивудских филмова, познат је постао Липсинка (Џон Еперсон; 1955). Надимак је добио од енглеског израза за певање на плејбек.[5]

Раних деведесетих, основана је група Клаб кидс, чији су сви чланови наступали у драгу. Уследила је музичарка, глумица и манекенка Аманда Лепор (Арманд Лепор, 1967), а затим и перформанс уметник Ли Боуери (1961—1994). Један од најпознатијих је и Рупол (1960). Издао је неколико денс синглова и дует са Елтоном Џоном. Током 1996. водио је сопствени ток-шоу. Он је 2009. организовао Руполову драг трку, формат сличан осталима у којима се бира најбољи у нечему.[5]

Драг данас[уреди]

Лорела Сукијарини, италијанска драг уметница у бекстејџу

Драг шоу је забава која се састоји од певања, монолога и/или скечева. Одећа извођача појачава доживљај. Постоји више врста ових шоуова, те они могу бити од аматерских у малим кафанама, до пажљиво испланираних театралних перформанса. Већина садржи и певање, било уживо или уз плејбек, које обично прате претходно планирани плес.[5]

Интернет је неким квинсицама омогућио да придобију симпатије. Тако је комичар Лијам Кајл Саливан (1973) под псеудонимом Кели и с песмом Shoes постао интернет сензација са преко 40.000.000 прегледа. Американац Џефри Стар (Џефри Стајнинџер, 1986) славу је задобио на друштвеној мрежи Мајспејс због увредљивих реп песама.[5]

Лили Севиџ (Пол О'Гради; 1955), Дени Лару (Данијел Керол; 1927) и Дејм Една Евериџ јесу три познате британске драг квинсице. Лили је била једна од најуспешнијих, позната по својој емисији Blankety Blank. Пре тога, она је десет година наступала у Ројал вохол таверн, лондонском геј клубу. Дени Лару је организовала седам великих наступа. Дејм Една је алтер его комичара Барија Хамфриса (1934).[5]

И у остатку света постоје особе које се могу подвести под термин драг квин. Неки су уметници и глумци, док су неки телевизијске личности или певачи. У Јапану, познат је Акихиро Мива (Акихиро Марујама, 1935). На Евровизији су 2007. године учествовали Данац Ди-Кју и Украјинац Верка Сердјучка, док је победу 2014. године однела Кончита Вурст из Аустрије. На српском говорном подручју, запажени су били Горан Стојићевић Карамела и Боки 13. Многи, пак, избегавају овај термин, јер сматрају да је за њега потребно прећи одређене границе по питању изгледа и наступа. Тако, дакле, није нужно у ову групу сврставати сваког мушкарца у сфери естраде обученог у женску одећу. Пример за то су Бој Џорџ[6] и Андреја Пејић,[7] код којих је најкоришћенији опис андрогинија.

Критике драга[уреди]

Поједини чланови ЛГБТ заједнице критикују драг квинсице и њихово учешће на парадама поноса, сматрајући да оне шире лоше предрасуде о ЛГБТ особама, те да тиме угрожавају углед и прихватање истих у друштву. Други, пак, овакав став сматрају мизогиним, хомофобичним и генерално нетолерантним, као и незахвалним према улози коју су квинсице имале у Стоунволској револуцији. Према трећима је драг традиционални вид забаве, који се не мора „политички“ анализирати.[8]

Неке групе феминисткиња сматрају да драг квинсице промовишу лошу слику о женама. Противници оваквог става сматрају људе у драгу критичарима и субверзијом родних улога, па их као такве подржавају. Транссексуална заједница понекад је против драга, јер се њени припадници плаше како би могли бити поистовењени са приређивачима овог вида забаве.[8]

Референце[уреди]

  1. „Glossary of Terms”. Racial Equity Приступљено 11. 1. 2014.. 
  2. Felix Rodriguez Gonzales (2008). „The feminine stereotype in gay characterization: A look at English and Spanish”. In María Gómez-González, J. Lachlan Mackenzie, Elsa González Álvarez. Languages and cultures in contrast and comparison. John Benjamins Publishing Company. p. 231. ISBN 9789027254191. 
  3. „Drag Queens and Drag Kings”. ALGBTICAL Приступљено 11. 1. 2014.. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 „A History of Drag (Part 1)”. TQS Magazine Приступљено 11. 1. 2014.. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 „A History of Drag (Part 2)”. TQS Magazine Приступљено 11. 1. 2014.. 
  6. „From George and Lennox to Gaga and Lambert”. Psychology Today Приступљено 11. 1. 2014.. 
  7. „Male order bride: Androgynous model Andrej Pejic”. Daily Mail Приступљено 11. 1. 2014.. 
  8. 8,0 8,1 „s Drag Subversive Of Binary Gender Norms?”. The University of Queensland Приступљено 11. 1. 2014.. 

Литература[уреди]