Дрег краљица

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Драг квин)
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Америчка дрег краљица Мис Андерстуд

Дрег краљица (енгл. drag queen) је израз за мушкарца који облачи женску одећу и имитира жене ради забаве шире публике.[1] Међутим, прецизније речено, ове особе наступају у посебној, дрег одећи, која једноставно има традиционално женске карактеристике, али какву жене у принципу не носе.

Дрег краљице не морају бити геј мушкарци, нити трансродне особе. Њихово преоблачење је, пре свега, перформативног и забављачког карактера. Њихова одећа, шминка, перике и остало обично пренаглашавају женственост и женске одлике (велике груди, јарке боје, пренаглашена шминка). Наступају као певачице, плесачице или део ЛГБТ парада.

Имале су значајну улогу у Стоунволској револуцији, започетој у раним јутарњим сатима 28. јуна 1969. у Њујорку. Стога су и данас неизоставан део парада поноса.

Опште одлике[уреди | уреди извор]

Појам „дрег краљица“ потиче из енглеског језика. У стандардни енглески, пак, ушао је преко поларија, жаргона британских хомосексуалаца с почетка 20. века. „Дрег“ (енгл. drag) означава посебну одећу, док је „краљица“ (енгл. queen) углавном феминизирани геј мушкарац. У комбинацији са неком речју, „краљица” се односи на особу која претерује у смислу речи са којом се комбинује. Тако „дрег краљица” означава особу која претерује у контексту облачења.[2]

Мада је честа тврдња да оне носе женску одећу, то углавном није тачно. Позната америчка дрег краљица Рупол једном приликимо је изјавила: Ја се не облачим као жена. Ја се облачим као дрег краљица! Не имитирам жене! Колико жена сте видели да носи штикле од 20 цм, перике од пола метра и хаљине тесне као кожа?[3]

Дрег краљице се разликују од трансвестита, трансродних и транссексуалних особе, које се у особу супротног пола преоблаче највише до искључиво из сопствених потреба. Иако постоји доста врста дрег уметника, од професионалаца који су глумили у филмовима, до људи који то аматерски раде, многи су заправо геј мушкарци којима је ово посао.[4]

Они не само што практикују кросдресинг, већ у томе претерују, што је оно што дрег одваја од праве женске одеће. Тако носе пренаглашену шминку, велике вештачке трепавице, упадљиве шарене хаљине — све да би појачали комички, драмски или сатирички ефекат. Сем ових дрег уметника, постоје и жене које се у исте сврхе облаче у мушкарце. Оне се називају дрег краљеви (drag king). С друге стране, жене које преузимају стил дрег краљица називају се лажне краљице (faux queen).[4]

Почеци дрега[уреди | уреди извор]

Мушкарци су се, ради забаве, од давнина облачили у женске хаљине. Како женама глума није била дозвољена, у средњовековној Енглеској и старој Кини мушкарци су у позориштима глумили и женске улоге. Ипак, рани облици онога што се данас сматра дрегом појавили су се крајем деветнаестог, а почетком двадесетог века. Један од запажених примера је Џулијан Елтинџ (1881—1941), амерички држављанин који је у Бродвеју наступио већ у десетој години. Наступао је обучен у девојчицу. Његова каријера била је у пуном цвату око 1910, када је штампао сопствени часопис.[4]

Након два светска рата, под Џозефом Макартијем, амерички Стејт депатмент је хомосексуалце подвео под групу сумњивих људи. У склопу тога, под пристиском је била и дрег уметност. Уз полет активизма шездесетих година истог века, дошло је и до Стоунволске револуције 1969, која се чак сматра и зачећем целокупног, светског ЛГБТ покрета. У то време, највећи борци за права транссексуалаца и дрег краљица биле су Силвија Ривера и Марша Џонсон.[4]

Минстрелски шоу — оба глумца су мушкарца — око 1885. године

Револуција је успела, па је 1970. дошло до прве параде поноса. По први пут, дрег краљице су могле слободно да шетају градом у пуном дрегу (назив за тај стил облачења).[4]

Скора историја[уреди | уреди извор]

Позната дрег краљица двадесетог века био је Чарлс Пирс (1926—1999). Његова имитирања Бет Дејвис, Меј Вест, Џоан Колинс и осталих тада познатих звезда довела су дрег уметност у позоришта и на радио. Чарлс је организовао концерте широм САД, док су му главни адути биле досетке и хумор. Себе, пак, није описивао као дрег краљицу, већ мушку глумицу.[5]

Шездесете и седамдесете су донеле још дрег звезда. Џим Бејли (1949) наступао је у преко седамдесет телевизијских емисија, организовао већи број концерата са Лајзом Минели (познатом фаг хагсицом) и извео неколико шоуова у Лас Вегасу. Наступао је и пред британском краљевском породицом. У то време, популарност као глумци стекли су Дивајн (Харис Милстед; 1945—1988) и Кенди Дарлинг (Џејм Слатери; 1944—1974). Осамдесетих, по извођењу песама уз исечке старих холивудских филмова, познат је постао Липсинка (Џон Еперсон; 1955). Надимак је добио од енглеског израза за певање на плејбек.[5]

Раних деведесетих, основана је група Клаб кидс, чији су сви чланови наступали у дрегу. Уследила је музичарка, глумица и манекенка Аманда Лепор (Арманд Лепор, 1967), а затим и перформанс уметник Ли Боуери (1961—1994). Један од најпознатијих је и Рупол (1960). Издао је неколико денс синглова и дует са Елтоном Џоном. Током 1996. водио је сопствени ток-шоу. Он је 2009. организовао Руполову дрег трку, формат сличан осталима у којима се бира најбољи у нечему.[5]

Дрег данас[уреди | уреди извор]

Лорела Сукијарини, италијанска дрег уметница у бекстејџу

Дрег шоу је забава која се састоји од певања, монолога и/или скечева. Одећа извођача појачава доживљај. Постоји више врста ових шоуова, те они могу бити од аматерских у малим кафанама, до пажљиво испланираних театралних перформанса. Већина садржи и певање, било уживо или уз плејбек, које обично прате претходно планирани плес.[5]

Интернет је неким дрег краљицама омогућио да придобију симпатије. Тако је комичар Лијам Кајл Саливан (1973) под псеудонимом Кели и с песмом Shoes постао интернет сензација са преко 40.000.000 прегледа.[5]

Лили Севиџ (Пол О'Гради; 1955), Дени Лару (Данијел Керол; 1927) и Дејм Една Евериџ јесу три познате британске дрег краљице. Лили је била једна од најуспешнијих, позната по својој емисији Blankety Blank. Пре тога, она је десет година наступала у Ројал вохол таверн, лондонском геј клубу. Дени Лару је организовала седам великих наступа. Дејм Една је алтер его комичара Барија Хамфриса (1934).[5]

И у остатку света постоје особе које се могу подвести под термин дрег краљица. Неки су уметници и глумци, док су неки телевизијске личности или певачи. У Јапану, познат је Акихиро Мива (Акихиро Марујама, 1935). На Евровизији су 2007. године учествовали Данац Ди-Кју и Украјинац Верка Сердјучка, док је победу 2014. године однела Кончита Вурст из Аустрије. На српском говорном подручју, запажени су били Горан Стојићевић Карамела и Боки 13. Многи, пак, избегавају овај термин, јер сматрају да је за њега потребно прећи одређене границе по питању изгледа и наступа. Тако, дакле, није нужно у ову групу сврставати сваког мушкарца у сфери естраде обученог у женску одећу. Пример за то су Бој Џорџ[6] и Андреја Пејић,[7] код којих је најкоришћенији опис андрогинија.

Критике дрега[уреди | уреди извор]

Поједини чланови ЛГБТ заједнице критикују дрег краљице и њихово учешће на парадама поноса, сматрајући да оне шире лоше предрасуде о ЛГБТ особама, те да тиме угрожавају углед и прихватање истих у друштву. Други, пак, овакав став сматрају мизогиним, хомофобичним и генерално нетолерантним, као и незахвалним према улози коју су дрег краљице имале у Стоунволској револуцији. Према трећима је дрег традиционални вид забаве, који се не мора „политички“ анализирати.[8]

Неке групе феминисткиња сматрају да дрег краљице промовишу лошу слику о женама. Противници оваквог става сматрају људе у дрегу критичарима и субверзијом родних улога, па их као такве подржавају. Транссексуална заједница понекад је против дрега, јер се њени припадници плаше како би могли бити поистовењени са приређивачима овог вида забаве.[8]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Glossary of Terms”. Racial Equity. Приступљено 11. 1. 2014. 
  2. ^ Felix Rodriguez Gonzales (2008). „The feminine stereotype in gay characterization: A look at English and Spanish”. Ур.: María Gómez-González, J. Lachlan Mackenzie, Elsa González Álvarez. Languages and cultures in contrast and comparison. John Benjamins Publishing Company. стр. 231. ISBN 9789027254191. 
  3. ^ „Drag Queens and Drag Kings”. ALGBTICAL. Архивирано из оригинала на датум 30. 04. 2014. Приступљено 11. 1. 2014. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 „A History of Drag (Part 1)”. TQS Magazine. Архивирано из оригинала на датум 10. 01. 2014. Приступљено 11. 1. 2014. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 „A History of Drag (Part 2)”. TQS Magazine. Архивирано из оригинала на датум 10. 01. 2014. Приступљено 11. 1. 2014. 
  6. ^ „From George and Lennox to Gaga and Lambert”. Psychology Today. Приступљено 11. 1. 2014. [мртва веза]
  7. ^ „Male order bride: Androgynous model Andrej Pejic”. Daily Mail. Приступљено 11. 1. 2014. 
  8. 8,0 8,1 „s Drag Subversive Of Binary Gender Norms?” (PDF). The University of Queensland. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 28. 04. 2013. Приступљено 11. 1. 2014. 

Литература[уреди | уреди извор]