Дражан Јерковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дражан Јерковић
Дражан Јерковић
Дражан Јерковић
Лични подаци
Датум рођења (1936-08-06)6. август 1936.
Место рођења Шибеник, Краљевина Југославија
Датум смрти 9. децембар 2008.(2008-12-09) (72 год.)
Место смрти Загреб, Хрватска
Позиција надапач
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1954—1965
1965—1966
Динамо Загреб
Гент
142 (96)
3 (1)
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
1956
1960—1964
Хрватска
Југославија
1 (0)
21 (11)
Тренерска каријера
1971—1972
1973—1974
1974—1975
1975—1976
1976—1982
1978
1990—1992
Динамо Загреб
Клагенфурт
Вилах
Динамо Винковци
Загреб
Југославија
Хрватска
Освојене медаље
Фудбал
Европско првенство
Сребро 1960. Француска Југославија

Дражан Јерковић (Шибеник, 6. август 1936Загреб, 9. децембра 2008.) је био хрватски и југословенски фудбалер, репрезентативац, тренер, селектор и спортски директор.

Играч[уреди]

Био је класичан нападач, плави 9. Од најмлађих дана био је је члан загребачког Динама, с којим је освојио првенство Југославије 1957/58 и два пута Куп маршала Тита 1959/60 и 1964/65.. У периоду од 1954. до 1965. за Динамо је одиграо 315 утакмица и постигао 300 голова, што је у просеку учинак од чак 95%! У првенству Југославије 1961/62 био је најбољи прволигашки стрелац са 16 погодака.

Пред крај играчке каријере отишао је белгијски клубу Гент. Међутим, на тренингу се повредио па је прекинуо већ потписани уговор и вратио се у Загреб.

Репрезентативац[уреди]

За репрезентацију Хрватске играо је једно полувреме. Било је то 12. септембра 1956, у Загребу против Индонезије (победа 5:2), када га је у другом полувремену заменио Иван Медле. Одиграо је три утакмице за „ Б“ екипу (1957-1959) и 21 утакмицу за најбољу селекцију Југославије, за коју је постигао 11 голова. Дебитовао је 11. маја 1960. у пријатељском сусрету против репрезентације Енглеска (3:3) у Лондону, а последњу утакмицу одиграо је 27. септембра 1964. против Аустрије (3:2) у Бечу.

Учествовао је на првом финалном турниру Купа европских нација 1960. у Паризу и у сусрету против Француске (5:4) постигао два гола. На пријатељској утакмици 19. новембра 1961. против Аустрије (2:1) у Бечу постигао је оба поготка за Југославију, а на Светском првенству 1962 у Чилеу одиграо је свих шест утакмица и постигао четири гола, па је са још петорицом играча (Чилеанцем Леонелом Санчезом, Бразилцима Гаринчом и Вавом, Мађарем Флоријаном Албертом, те Валеријем Ивановом из Совјетског Савеза) био најефикаснији стрелац мундијала.

Путовао је и на Светско првенство 1958, у Шведској али није играо.

Селектор[уреди]

Југославија[уреди]

Био је селектор државне репрезентације на Медитеранским играма 1971. у турском Измиру, када је освојено прво место и златна медаља. Био је у стручном штабу репрезентације за Светском првенству 1982. у Шпанији заједно са Миљаном Миљанићем.

Хрватска[уреди]

Од 1. септембра 1990. до 24. јуна 1992. био је први селектор репрезентације Хрватскеј и са њом остварио три победе: против САД у Загребу (2:1), Румуније у Ријеци (2:0) и Словеније у Мурској Соботи (1:0).

Тренер[уреди]

Након играчке наставио је са тренерском каријером. Био је технички директор и тренер клубова Динмо Загреб, аустријских Клагенфурт и Вилах, Динамо Винковци, и Загреб.

Спортски директор[уреди]

Спортски директор био је од 1983. до 1989. у Динаму Винковци, а од 1989. до 2000. у Загребу.

Болест и смрт[уреди]

Дуго је боловао од шећерне болести, због које му је 2. децембра, 2008. у КБЦ Ребру у Загребу ампутирана лева нога. Након операције је рекао "Ионако ми лијева не треба, с њом никад нисам забијао". Постоперативни опоравак текао је без проблема, али седмог дана по ампутацији добио је високу температуру која се и поред великог труда лекара није спуштала. Преминуо је, 9. децембра, 2008., нешто после 22,00 сата.

Спољашње везе[уреди]