Дражен Далипагић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дражен Далипагић

Дражен Далипагић
Дражен Далипагић

Личне информације
Пуно име Дражен Далипагић
Надимак Праја
Датум рођења (1951-11-27) 27. новембар 1951. (63 год.)
Место рођења Мостар (СФРЈ)
Држављанство Застава Србије Србија
Висина 1,97 m
Позиција Крило
Про каријера 1971—1991.
Сениорски клубови
Год. Клуб
1971–1980
1980–1981
1981–1982
1982–1983
1983–1985
1985–1988
1988–1989
1990–1991
Партизан
Рејер Венеција
Партизан
Реал Мадрид
Аматори Удине
Рејер Венеција
Скалигера Верона
Црвена звезда
Репрезентација
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија (243 утакмице)
Тренерска каријера
1992–1996
1997–1998
2001–2002
Горица
МЗТ Скопље
Астра Банка
Награде

Дражен Далипагић – Праја (Мостар, 27. новембар 1951) је бивши српски и југословенски кошаркаш. Завршио је Вишу педагошку школу у Београду.

У Партизан је стигао лета 1971. године, и до 1982. одиграо десет сезона у црно-белом дресу. У том периоду је за Партизан одиграо 305 утакмица и постигао 8,278 поена, уз просечно 33,7 поена по утакмици, па је и дан данас, после више од 30 година, остао најбољи стрелац у богатој клупској историји. Са Партизаном је освојио две титуле првака државе и два Купа Радивоја Кораћа. Играо је и у Реалу, Удинама, Венецији (против Виртус Болоње постигао рекордних 70 поена), Верони, а каријеру је завршио у дресу Црвене звезде.

Клупска каријера[уреди]

Кошарку је почео да игра тек са 18 година. Приликом отварања нове спортске дворане у Зворнику је 1971. организован сусрет репрезентација република Босне и Херцеговине и Србије. Далипагић је на тој утакмици играо за репрезентацију Босне и Херцеговине, доминирао у скоку под оба коша и постигао је и највише поена. Селектор репрезентације Југославије Ранко Жеравица, који је тог лета постао тренер Партизана је одлучио да га доведе у свој тим. За Далипагића се интересовала и првак Југопластика, која је имала географску предност јер је била Мостару, па је Далипагић склопио прво споразум са њима. Далипагић је поставио услов Партизану да ће играти за так лкуб само ако буде играо прву лигу. Партизан је на крају сезоне 1970/71 испао из Прве лиге, али како се Друга лига играла у летњој међусезони, изборио је свој повратак за следећу сезону 1971/72. Партизанов функционер Ђорђе Чоловић је био предузимљивији, обећавао да Партизан гради тим за будућност и Далипагић одлучио да дође у Партизан. Кршење споразума са Југопластиком га је коштало шестомесечне суспензије од стране Кошаркашког савеза БиХ, па је Далипагић пропустио почетак сезоне. Своју прву званичну утакмицу за Партизан одиграо је против КК ЗадарЗадра и постигао 3 поена. Пред домаћим навијачима дебитовао је против загребачке Локомотиве и постигао 21 поен.[1]

У Партизан је за сезону 1972/73. из чачанског Борца доведен репрезентативни бек Драган Кићановић, који ће са Далипагићем чинити тандем у Партизану и у репрезентацији Југославије.

Жеравица је напустио Партизан 1975., а на месту тренера наследио га је Борислав Ћорковић. Далипагић и Партизан су своју прву титулу првака југославије освојили у сезони 1975/76.

До 1982. одиграо десет сезона у црно-белом дресу. У том периоду је за Партизан одиграо 305 утакмица и постигао 8,278 поена, уз просечно 33,7 поена по утакмици, па је и дан данас, после више од 30 година, остао најбољи стрелац у богатој клупској историји. Са Партизаном је освојио две титуле првака државе и два Купа Радивоја Кораћа.

Играо је и у Реалу, Удинама, Венецији (против Виртус Болоње постигао рекордних 70 поена), Верони, а каријеру је завршио у дресу Црвене звезде.

Био је један од првих играча из Европе за којег је интересовање показао неки НБА тим. Био је у кампу Бостон Селтикса, и био убедљиво најбољи играч. Праја је ипак одустао од играња у најјачој светској лиги јер су тада НБА и ФИБА биле неспојиве. Наступ у НБА би му тада трајно ускратио право да игра за репрезентацију.

Репрезентација[уреди]

На Олимпијским играма у Монтреалу 1976. освојио је, са репрезентацијом Југославије, сребрну медаљу, а на следећој Олимпијади у Москви 1980. златну. На Светском првенству у Порторику 1974. репрезентација СФРЈ у којој је играо била је друга, а четири године касније на Светском првенству у Манили била је прва. Далипагић је тада проглашен најбољим играчем првенства. Иста репрезентација била је трећа на Светском првенству у Колумбији 1982, а друга на Првенству Европе 1981.

На отварању Олимпијских игара 1984. у Лос Анђелесу је носио заставу СФРЈ и касније освојио бронзану медаљу. За репрезентацију Југославије је одиграо 243 утакмице.

Године 1977. Дражен Далипагић је понео титулу најбољег играча у Европи, а 1978. био је најбољи спортиста у Југославији.

Далипагић (14) на ЛОИ 1980.

После кошарке[уреди]

По завршетку кошаркашке каријере био је тренер, и водио је италијанску Горицу, МЗТ Скопље и београдски тим Астра Банку.

Јануара 2005. у Спрингфилду постао је члан кошаркашке Куће славних. То признање су са простора некадашње Југославије добили секретар ФИБЕ Борислав Станковић, „отац југословенске кошарке“ Александар Николић, центар Крешимир Ћосић и Дражен Петровић постхумно.

На иницијативу Педра Фернандеза, бившег тренера Реала, 1. марта 2007. отворена је у Алкобендасу, (Шпанија) европска кошаркашка Кућа славних. Међу онима који су 12. септембра постали чланови Куће славних налазе се Ранко Жеравица, Борисав Станковић и Дражен Далипагић.

Приватни живот[уреди]

Ожењен је економистом Соњом Пожег, бившом тенисерком и имају ћерку Сању и сина Даворина који је кошаркаш. Даворин Далипагић је играо за београдске клубове Партизан, Атлас и Астра Банку.

Занимљивост[уреди]

  • У једној реклами за пиво, Дражен Далипагић и Владе Дивац су убацивали кикирики у празну лименку пива и након што Дивац изгуби, Далипагић му каже “Мали, иди по пиво”. Реклама представља омаж чувеној полуфиналној утакмици између Југославије и Совјетског Савеза на Светском првенству 1986. у Шпанији. Након што су се Совјети вратили у утакмицу након две Дивчеве грешке, а касније и победили у продужецима, Далипагић је пришао утученом Дивцу и рекао му: “Мали, нема везе… следећи пут су твоји…” [2]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]