Драјфусова афера

Из Википедије, слободне енциклопедије

Драјфусова афера (фр. L'affaire Dreyfus) је био политички скандал у Француској који је изазвао дубоке поделе у друштву између 1894. и 1906. године. Афера носи назив по Алфреду Драјфусу, јеврејском официру који је осуђен на доживотну робију због шпијунаже у корист Немачке. Након неколико година ослобођен је кривице. Драјфусова афера данас се често наводи као најпознатији пример неправедних оптужби и осуди недужних људи.

Историја[уреди]

Класна борба у Француској деведесетих година заоштрила се око чувене Драјфусове афере. Године 1894. откривено је да је један француски војник продао немачком војном аташеу тајне војне документе. Сумња је пала на капетана Драјфуса који је био Јеврејин. Он је, без икаквих доказа, осуђен на вечиту робију на Ђавољем Острву. Драјфусови рођаци прикупили су доказе о Драјфусовој невиности и кривици неког Естерхазија. Војна клика, међутим, није дозволила обнову процеса. Случај је привукао велику пажњу народа и штампе. Свуда се само о томе говорило. Образована су два табора: драјфусовцима су пришли радници и представници интелигенције, а антидрајфусовцима монархисти, националисти и клерикалци. Председник Феликс Фор (1895-1899) подупирао је антидрајфусовце. Афера је решена доласком на председничко место Емила Лубе, републиканца. Националисти и монархисти покушали су да га нагнају да се повуче, али безуспешно. Против ширења афере борио се и нови кабинет председника владе Валдека Русоа. Године 1899. обновљен је процес на коме је Драјфус поново проглашен кривим. Тако се нова влада постарала да се сасвим не открије злочин реакционарних војних кругова у Драјфусовој афери. Невин Драјфус је осуђен, а кривац Естерхази прикривен. Тек касније, 1906. године, процес је поново отворен. Драјфус је проглашен невиним и рехабилитован је.

Занимљивости[уреди]

У афери је узео учешћа и француски писац Емил Зола који је 1898. године упутио отворено писмо председнику републике. Писмо је познато под називом "Оптужујем". У њему је Зола оптужио реакционарне представнике војске који су се послужили лажним документима у жељи да прикрију правог кривца. Због свог поступка, Зола је стављен под суд и осуђен на затвор, али је успео да побегне у Енглеску.

Извори[уреди]

  • Ј. В. Тарле; Историја новог века, Научно дело, Београд (2008)