Дрводеља

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дрводеља
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Град Лесковац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 216
Географске карактеристике
Координате 42°54′07″ СГШ; 21°50′07″ ИГД / 42.901833° СГШ; 21.835333° ИГД / 42.901833; 21.835333Координате: 42°54′07″ СГШ; 21°50′07″ ИГД / 42.901833° СГШ; 21.835333° ИГД / 42.901833; 21.835333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 338 м
Дрводеља на мапи Србије
Дрводеља
Дрводеља
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака LE

Дрводеља је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 216 становника.

Етимологија[уреди]

Простор на коме се налази село Дрводеља у прошлости је био под шумом. Онај забран-забел, који је 1935. године кнегиња Милица са синовима Стефаном и Вуком даровала руском манастиру у Св. Гори - св. Пантелејмонu, „и међа забелу тому до реке Сушице и до радонинске међе", захватао је добар део атара данашњег села Дрводеље. И ту, у томе мору шуме, радиле су некада дрводеље, чије су колибе на радилишту, временом, прерасле у стално људско насеље, које је добило име по њима - дрводељама. Тако је постало име овог села.

Географија[уреди]

Положај[уреди]

Село Дрводеља заселило се у долини реке Сушице, два километра низводно од села Славујевца а 14 килолметара од Лесковца. Код овог села се река Сушица потпуно ослободила ридова, и својим меандрама начинила лучне терасе. Са северозападне стране се rотово више не јављају брегови, већ је земљиште благо нагнуто у правцу југа и југоистока. Само са јужне и југоисточне стране оштрије се дижу брежуљци, а у њиховом подножју усекло се корито Сушице.

Хидрографија[уреди]

Дрводеља се налази у највећем делу на десној обали Сушице. Становништво овог села копа бунаре у својим двориштима из којих захвата воду за све потребе домаћинства.

Земља[уреди]

Атар села Дрводеље заквата простор од 409 хектара, од чега пада на обрадиву земљу 154 хектара, под шумом је 182 хектара, а под ливадама 31 хектар. Земљиште носи ове називе: њиве: Каменити пут, Прогон, Дуњчики, Горње поље, Ограђе, Црната долина, Росуља, Смрчје, Витлиште, Тераниште(***), Дрењар, Горки. Шулте: Китице, Станкова долина, Голема арница, Лис арница, Широке арнице, Средње арнице ), Под каменити пут. Виногради (2 ара): Рид. Пада у очи велики број локалитета арница, са којима се срећемо и у зони планине.[1]

Историја[уреди]

Свакако да се село Дрводеља заселило после 14. века. Јер да га је било у овом веку, наведени документ кнегиње Милице и њених синова Стефана и Вука обележио би границе забелу датом св. Пантелејмону ако не до села Дрводеље, оно бар до међа овог села. Као и Игриште и Славујевце, и село Дрводеља је новије сеоско насеље у односу на веома стара насеља у равном делу Поречја. Када су Арбанаси почели да насељавају северисточне падине Гољака и Пољаницу, њихов вал је дошао до међа атара села Дрводеље, али се они као насељеници нису у ово село спустали. Само је село Дрводељу себи потчинио сакати Арбанас Ибраим, из Игришта, али је у селу било људи који су сачували личну слободу, какав је био Трајко Настић. Хан помиње Дрводељу под именом Дрводеље и навади да је она 1858. године имала 12 кућа, а Милан Ђ. Милићевић је забележио да је после ослобођења од Турака она имала 16 пореских глава. После ослобођења, као потчињено село, плаћало je аграрни дуг.

Демографија[уреди]

У насељу Дрводеља живи 204 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,0 година (41,6 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 63 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,89.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 288
1953. 315
1961. 346
1971. 316
1981. 294
1991. 287 286
2002. 245 249
2011. 216
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
243 99,18 %
Мађари
  
1 0,40 %
Македонци
  
1 0,40 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. ^ Ј. В. Јовановић, Лесковачко поречје (други-посебан део), Лесковачки зборник 13, 35-37 страна, Лесковац, 1973
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]